Izvor: Blic, 06.Okt.2010, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cvetković: Srbija će ostvariti privredni rast od 1,5 odsto
Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da će Srbija u ovoj godini sigurno ostvariti planirani privredni rast od 1,5 odsto, a moguće i nešto višu stopu rasta od toga.
On je na 4. okruglom stolu sa Vladom Srbije, pod radnim nazivom "Pitajte ministre", podsetio da je privredni rast u prvoj polovini ove godine bio 1,2 odsto, pošto je u prvom tromesečju bio nešto ispod jedan odsto, a u drugom tromesečju dva procenta.
Cvetković je istakao da nema sumnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da su mere koje je vlada preduzimala tokom prošle godine imale pozitivne efekte na kretanje bruto-domaćeg proizvoda (BDP) i da je, ako se pogledaju zemlje u okruženju, Srbija u prvom tromesečju 2010. bila gotovo jedina zemlja koja je imala privredni rast, a u drugom tromesečju rast su ostvarile još neke zemlje.
Cvetković je ukazao da je u vremenu pre krize Srbija imala značajne stope rasta, uglavnom bazirane na pregrejanoj domaćoj tražnji i visokom uvozu, ali je taj tip rasta neodrživ u dugom periodu, jer je prouzrokovao i veliki deficit tekućeg računa platnog bilansa.
Ekonomska kriza ukazala je na probleme koji nastaju pri takvom tipu privrednog rasta, tako da je neophodno da Srbija ima veću proizvodnju razmenjivih dobra, da smanjuje platnobilansni deficit i povećava izvoz, rekao je on.
Premijer je naveo i da je početkom godine izvoz rastao u proseku 20 odsto mesečno, a u drugoj polovini godine taj rast je nešto smanjen, tako da u proseku iznosi oko 16 odsto.
Cvetković je napomenuo da raste domaća tražnja i javlja se određeni pritisak na cene, raste cena hrane, što je i svetski trend, pa se stvara pritisak na povećanje inflacije, koja mora biti zadržana u planiranim okvirima, jer u suprotnom, monetarna politika mora da bude restriktivna, a to negativno deluje na privredni rast.
Premijer je ukazao i da će vlada u budućnosti morati da nađe balans između smanjenja tekuće potrošnje i povećanja kapitalnih investicija, ali i da uz to vodi računa da treba da obezbedi da zaposleni u javnom sektoru bolje žive, jer su zbog zamrzavanja plata podneli veliki teret krize.
Vlada neće biti restriktivnija od dogovorenog sa MMF-om
Premijer Mirko Cvetković izjavio je danas da vlada prolikom planiranja budžeta za 2011. godinu neće biti restriktivnija od onoga što je dogovoreno sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).
On je podsetio da je sa MMF-om dogovoreno da budžetski deficit bude smanjen sa 4,8 odsto u ukupnom bruto domaćem proizvodu (BDP) u ovoj - na četiri odsto BDP-a u narednoj godini.
Premijer je dodao i da se "došlo do zone odmrzavanja plata i penzija".
"Ako želimo da nešto uradimo u pravcu restriktivnosti fiskalne politike, morali bismo da produžimo period zamrzavanja plata i penzija, a to nije ni politički, a ako hoćete, ni ekonomski i ljudski prihvatljivo", rekao je Cvetković odgovarajući na pitanje - da li će se fiskalnom politikom pomoći Narodnoj banci Srbije (NBS) u obuzdavanju inflacije u narednoj godini.
Osim premijera Cvetkovića, na okruglom stolu govoriće zamenik predsednika vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, ministri finansija Diana Dragutinović, za infrastrukturu Milutin Mrkonjić, rudarstva i energetike Petar Škundrić, guverner NBS Dejan Šoškić i predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Bogdan Lisovolik.
U okviru ovog događaja biće premijerno objavljena i tradicionalna godišnja edicija "Top 300", kroz koju je predstavljeno poslovanje kompanija u Srbiji za prethodnu godinu u različitim kategorijama.
Promociji edicije će prisustvovati najviši predstavnici i direktori vodećih kompanija u Srbiji, a biće uručene i specijalne plakete za najveću i najuspešniju kompaniju.
Šoškić: Do kraja godine moguća inflacija iznad 6 odsto
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić izjavio je danas da je moguće da će inflacija u Srbiji do kraja godine biti iznad ciljanog nivoa od šest odsto, ali je izrazio nadu da rast cena neće preći gornju granicu cilja od osam odsto.
"Ako se to desi neće biti smak sveta", rekao je Šoškić i izrazio očekivanje da će država uraditi svoj deo posla po pitanju rasta kontrolisanih cena.
Šoškić je, na četvrtom okruglom stolu sa Vladom Srbije u organizaciji Ekonomist medija grupe, podsetio da će prema dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom plate u javnom sektoru i penzije početkom 2011. godine biti povećane za šestomesečnu inflaciju.
Prema njegovim rečima, tih šest meseci uključuje mesece u kojima su se dogodili jaki poremećaji cena hrane, istakavši da će, što ta korekcija bude veća, inflacija biti dodatno stimulisana kroz rast tražnje.
Šoškić je naglasio da će mere monetarne politike u budućnosti zavisiti i od toga kakav će biti efekat odmrzavanja plata i penzija, od toga da li će neke cene rasti više ili manje i podsetio da sve mere monetarne politike imaju svoju cenu i ako se utiče na smanjenje tražnje, to će imati i efekat na manji rast bruto domaćeg proizvoda.
Što se tiče deviznog kursa, Šoškić je istakao da su njegove promene u fluktuirajućem režimu, kakav ima Srbija, normalne i da nisu male, ali nisu ni velike.
On je naveo da je dinar od početka godine oslabio za oko 10 odsto, a od maja do sada slabljenje domaće valute bilo je šest do sedam odsto.
Lisovolik: Fiskalna pravila zameniće aranžman sa MMF-om
Predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Beogradu Bogdan Lisovolik je danas izjavio da aranžman Srbije sa tom međunarodnom finansijskom institucijom verovatno neće biti nastavljen posle njegovog isteka u aprilu 2011. godine, ali da o neće predstavljati problem za srpsku ekonomiju, ukoliko se vlada bude pridržavala pravila o fiskalonoj odgovornosti.
Nema formalne odluke o tome da li se program sa MMF-om nastavlja, to zavisi od želje srpskih vlasti, ali pretpostavljamo da se neće nastavljati, rekao je Lisovolik na Četvrtom okruglom stolu sa Vladom Srbije u organizaciji "Ekonomist medija grupe".
On je najavio da će misija MMF-a doći u Srbiju u drugoj polovini oktobra, povodom šeste revizije aranžmana.
Lisovolik je izjavio da ključni deo programa Srbije sa MMF-om predstavlja primena pravila o fiskalnoj odgovornosti i da će, ako ona budu u potpunosti i na vreme primenjena, to pomoći privredi da se razvija i bez programa Srbije sa tom institucijom.
Prema njegovim rečima, privredni oporavak Srbije od početka godine je spor, ali ipak postoji i zasnovan je na zdravim osnovama, odnosno rastu izvoza, ali još uvek nema dovoljnog rasta zapošljavanja.
Lisovolik je naglasio i da Srbiji tek predstoje velike strukturne reforme, koje bi trebalo da dovedu do novog modela privrednog rasta, zasnovanog na rastu izvoza, domaćoj štednji i podržavanju dinara.
.jpg)
