Izvor: B92, 25.Nov.2011, 14:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Briga za štednju da, panika ne"
Beograd -- Štediše iz srpskih banaka za sada ne povlače uloge, a ta opasnost uvek postoji, kaže dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Mihailo Crnobrnja.
"Generalno gledano, kada imate bankarsku krizu, kao što je ova koja se pomalja u evrozoni, postoiji ta opasnost da u velikom strahu za sopstvenu štednju ljudi počnu da povlače svoje štedne depozite", kaže Crnobrnja na Radio B92.
Time, kako dodaje, u stvari pogoršavaju opštu situaciju (iako poboljšavaju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << svoje sopstveno stanje) i produžavaju vreme u kome je moguće izaći iz krize.
Poslednjih dana privatna lica i kompanije povukli su milijarde evra iz banaka problematičnih zemalja zone evra. Ovakva kretanja, kako ocenjuju strani analitičari, mogu da ugroze bankarski sektor pa sada banke u zemljama kao što su Španija, Portugalija i Italija pokušavaju da zadrže stare i privuku nove klijente nudeći rekordno visoke kamate na depozite. Paniku je dodatno unela prognoza švajcarske banke "Kredi Svis" da je moguć krah evra u slučaju da se ne dogodi nešto "revolucionarno" u potezima čelnika Evropske Unije.
Prema njegovim rečima, razloga za zabrinutost uvek ima i nema potpuno sigurnih bezrizičnih rešenja, ali nije vreme za paniku.
"Treba obratiti pažnju na kretanje deviza i razmišljati o štednji u dinarima, zašto da ne. Vrlo su atraktivne dinarske kamatne stope, inflacija u Srbiji opada a s obzirom na krizu sumnjam da će da raste ponovo. Prema tome ako je neko zabrinut za sudbinu evra tu je mogućnost štednje ili u švajcarcima ili u dolarima ili u dinarima", poručuje ovaj ekonomista.
On napominje da država garantuje 50.000 evra za depozite, što prema njegovoj oceni, pokriva više od 90 odsto depozitara.
Crnobrnja smatra i da bi u slučaju kraha neke velike banke država bila u mogućnosti da isplati svu štednju koja se nalazi u toj banci.
"Naravno, veliko je pitanje da li je u stanju da to uradi odmah, ali moguće je da dođe do otplate kao u slučaju što se sada plaća stara devizna štednja. Možda ne tako razvučeno kao što je bila ova od 2003. do 2016 godine ali može u takvoj eventualnoj situaciji velik zahteva i pritisaka – da se razvuče na nekoliko godina", kaže dekan FEFA.
