Izvor: B92, 06.Jan.2013, 15:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blagi optimizam za tržište kapitala
Beograd -- Stručnjaci za finansijsko tržište sa blagim optimizmom dočekuju ovu godinu u pogledu poslovanja Beogradske berze.
Protekla godina je bila izuzetno loša i u njoj je zabeležen najniži promet proteklih godina, a, prema mišljenju stručnjaka, važnu promenu mogao bi doneti izlazak "Telekoma" na berzu.
Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Zoran Ćirović istakao je u izjavi Tanjugu da je godina iza nas bila dosta teška, jer je promet na finansijskom tržištu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bio izuzetno mali - jedan od najmanjih poslednjih godina
“Ova godina trebalo bi da donese bolje promete, bez obzira što 2012. godina nije godina kojom se tržiste kapitala može pohvaliti”
, rekao je Ćirović.
Predsedni Komisije za hartije od vrednosti očekuje da će se u 2013. nastaviti proširivanje baze kvalitetnih finansijskih instrumenata, da će još neki gradovi i lokalne samouprave emitovati municipalne obveznice i da će neke kompanije iz realnog sektora krenuti sa emisijom korporativnih obveznica.
“Očekujem i da će država konačno da svoje dužničke papire, odnosno obveznice trezora, iznese na berzu. O tome se dugo priča i mislim da postoje svi uslovi za to”, ocenio je Ćirović.
To je, kako je naveo, vrlo važno za povećanje likvidnosti tog segmenta tržišta, za povećanje transparetnosti trgovanja, formiranje krive prinosa i utvrđivanje fer cena dužničkih instrumenata.
Prema njegovom mišljenju, na tržištu kapitala u 2013. godini "ne treba očekivati neko čudo" i "neki ogroman bum".
"Kriza je i dalje prisutna, a privredni ambijent u zemlji nešto je što sustinski opredeljuje i fizionomiju finansijskog tržišta", podsetio je Ćirović ocenivši da u ovakvom privrednom ambijentu Srbija ne može da ima finansijsko tržiste koje će biti znatno iznad privrednog ambijenta.
“Mislim da bismo mogli realno da očekujemo godinu koja će biti uspešnija od prethodne i po pitanju prometa i po pitanju uključivanja novih finansijskih instrumenata i mislim da tu treba da imamo blagi optimizam”, istakao je Ćirović.
On je napomenuo da su kod Zakona o tržistu kapitala, čija primena je počela u novembru 2011, i Zakona o privrednim društvima, dva važna sistemska zakona, uočeni neki nedostaci na čijem otklanjanju se radi.
Ćirović je naveo da Ministarstvo finansija i privrede upravo formira radne grupe u kojima će biti i predstavnici Komisije za hartije od vrednosti i Narodne banke, i u onim delovima gde je to značajno i predstavnici Centralnog registra i Beogradske berze, koje će izmeniti određene nelogičnosti i nedoslednosti tih zakona, tako da bi do njihove formalne izmene trebalo da dođe na proleće ove godine.
Povodom pojavljivanja javnih preduzeća na berzi, on je ocenio da je izlaskom NIS-a na berzu tržište mnogo dobilo “ne samo u smislu povećanog prometa i broja transakcija, nego i u kvalitativnom smislu, i u kontekstu vrlo dobrog i kvalitetnog korporativnog upravljanja, koji je počeo polako da nameće standarde i drugima”.
Ćirović smatra da tržište kvalitativno mogu jedino da promene i pokrenu najveće kompanije, misleći pri tom, kako je naveo, na javna preduzeća koja po kvalitetu korporativnog upravljanja u svakom slučaju idu ispred nekih manjih i preduzeća srednje veličine.
On je podsetio da se očekuje i izlazak Telekoma na berzu, ali se još ne zna kada će se to desiti, jer će zavisiti od odluke države kao osnivača tog preduzeća.
“Čeka se pogodan trenutak, i ne bih iznosio nekakve procene kada će to biti. Akcije su svakako podeljene i to nije sporno. Kada će građani dobiti mogućnost, da njima trguju videćemo, država će o tome odlučiti”, precizirao je Ćirović.
On je ocenio da ne bi trebalo očekivati izlazak drugih javnih preduzeća na berzu tako brzo, jer ona moraju da se najpre korporativno restrukturiraju i naprave određene unutrašnje promene naglasivši da pri tome misli na EPS i neka druga javna preduzeća.
"Telekom" može da uveća promet
Broker Sinteza invest grupe Nenad Gujaničić istakao je da je protekla godina bila izuzetno loša za Beogradsku berzu s obzirom da je zabeležen najniži promet od 2000. godine.
“To samo po sebi govori, da investitori nisu bili dovoljno aktivni uprkos tome što su se u protekle dve godine na berzi pojavile velike kompanije kao što su NIS i beogradski aerodrom”, precizirao je Gujaničić u izjavi Tanjugu.
Prema njegovoj oceni, ono što bi moglo doneti krucijalnu promenu jeste listiranje "Telekoma Srbije" na Beogradskoj berzi, jer je to jedna od najvecih domaćih kompanija, koja bi donela dosta veći obim prometa, što bi pozitivno uticalo na celu branšu.
“Međutim, da bi došlo do efikasnijeg funkcionisanja ove delatnosti i razvoja berzanskog poslovanja, morao bi mnogo da se popravi investicioni ambijent i mnogo efikasnije da se sprovode zakoni koji postoje kod nas”, rekao je Gujaničić.
On je napomenuo da na Beogradskoj berzi postoje problemi slični onima u realnom sektoru, a to su pre svega nepovoljan investicioni ambijent i postojanje nekih zakona koji su prilično dobri, ali se ne primenjuju u praksi.
"Svakako bi trebalo pospešiti primenu zakona, sudovi bi morali da budu mnogo efikasniji i treba sprovoditi ono što postoji na papiru i na delu", naveo je Gujaničić.
Kako je naglasio, veliki problem na berzi jeste što se poverenje relativno lako gubi, a teško se vraća.
“Prošle godine smo bili svedoci velike korporativne afere, a to je slučaj Agrobanka", podsetio je Gujančić i objasnio da je ta afera ostavila velike posledice na domaće tržište akcija i da će, verovatno, trebati dosta vremena da se taj slučaj zaboravi i da investitori vrate poverenje u naše tržište.
On je istakao i da je NIS najdominantnija figura domaćeg tržista kapitala, da je prošle godine bio "jedina svetla figura”, i da je zabeležio rast veći od 20 odsto.
Ali, ne samo to, primetio je Gujaničić, već je NIS primenom visokih standarda korporativne kulture pokazao kako bi trebalo da se ponasaju korporacije na našem tržištu i na bilo kom tržištu, kako bi investitori imali poverenje u njih.
S druge strane, smatra Gujaničić, pojava nekih drugih javnih preduzeća mogla bi, ne samo da "razmrda domaće akcionarstvo i domaće tržiste", već bi mogla da dovede do generalnih pozitivnih efekata, s obzirom da bi te kompanije bile transparentnije, odnosno bile bi pod indirektnim nadzorom javnosti, pa bi samim tim efikasno funkcionisale.
Navodeći da se može očekivati izlazak Telekoma Srbije na Beogradsku berzu, Gujaničić je primetio da, međutim, još nije bilo ohrabrujućih signala da će se to skoro desiti, jer se i "domaci političari, pa i čelnici te kompanije plaše da bi eventualno ekonomska kriza, mogla da obori cenu tih hartija".
Prema njegovom mišljenju, to je prilična zabluda, jer nikakvo "stakleno zvono ne može spasiti vrednost te kompanije".
"Telekom" bi trebalo da se pojavi na berzanskom tržištu, jer nema razloga zaustaviti, na primer, tržiste nekretnina ukoliko padaju cene stanova ili tržište automobila ukoliko su kola jeftinija.
Ta kompanija bi, zaključio je Gujaničić, svakako mogla da ima pozitivnih efekata kada bi se pojavila na berzi.
Blagi optimizam za tržište kapitala
Izvor: Akter, 06.Jan.2013
Stručnjaci za finansijsko tržište sa blagim optimizmom dočekuju ovu godinu u pogledu poslovanja Beogradske berze
.jpg)
