Izvor: Glas javnosti, 24.Jun.2011, 06:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bejzlajn model i u srpskom agraru
BEOGRAD - U Srbiji je počeo da se primenjuje bejzlajn (baseline) model projekcije poljoprivredne proizvodnje za desetogodišnji period, koji će omogućiti bolje planiranje proizvodnje u agraru i olakšati donošenje mera agrarne politike, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
"Taj način projekcije proizvodnje je potreban i poljoprivrednicima i Ministarstvu poljoprivrede zbog lakšeg planiranja agrarne politike i predviđanja efekata pojedinih mera koje donosi država u toj oblasti", >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << rekao je pomoćnik ministra poljoprivrede Srbije Miloš Milovanović.
On je na Trećoj godišnjoj konferenciji o stanju i očekivanjima na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda kazao da je u pitanju ekonometrijski model koji na osnovu desetogodišnjih makroekonomskih indikatora, parametara o proizvodnji, trgovini i primenjenim merama, daje projekciju kretanja za desetogodišnji period, pod pretpostavkom normalnih vremenskih uslova.
Savetnica u Ministarstvu poljoprivrede Ivana Ivkov rekla je, prvi put javno predstavljajući bejzlajn model, da je to "najverovatnija prognoza budućih rezultata u agraru, uz mogućnost korišćenja scenarija 'šta ako'".
Dodala je da u svetu za sada postoji 40 ovakvih modela, a inicijalni je bio onaj iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD) koji je pokrenut 1990. godine.
Model je donet u Srbiju 2008. kada je napravljen prvi unos istorijskih podataka i usklađivanje prema srpskoj poljoprivredi.
"Model daje najverovatnije buduće desetogodišnje rezultate u pojedinim segmentima poljoprivredne proizvodnje na osnovu projektovanog prinosa, površina, uvoza i izvoza", kazala je ona.
Prema njenim rečima, u bejzlajnu ima 25 osnovnih linija poljoprivredne proizvodnje, a za sada su u Ministarstvu poljoprivrede Srbije završena četiri modela projekcije - za pšenicu, kukuruz, govedinu i svinjsko meso.
Ivkov je kao primer navela da je taj model predviđa da će prosečan prinos pšenice u Srbiji 2021. biti povećan na 4,6 tona po hektaru, zbog veće potrošnje đubriva, ali da će površine pod pšenicom biti smanjene, a u padu će biti i potrošnja žita.
Podaci koji su do sada prikupljeni na osnovu bejzlajn modela biće dostupni na sajtu Ministarstva poljoprivrede u narednih nekoliko dana, a predviđeno je se javnosti jednom godišnje predstavljaju projekcije za različite oblasti poljoprivredne proizvodnje.
Ako u Srbiji 2021 godine prosečan prinos pšenice bude 4,5 tone/ha to će biti rezultat katastrofalne agarne politike jer će taj prinos biti na polovini prinosa većine zemalja EU. Predstavljani model se zasniva na istorijskim podacima pri čemu ''istorija počinje 2000 godine''. To je katastrofalna greška jer treba znati da ni danas nismo dostigli prinose koje smo imali pre 1989 godine. Trebalo je uzeti istoriju bar od 40-50 godina jer smo 20 godina u rupi (sankcije, recesija, kriza etc.).
Model je računarski i ne treba osporavati matematiku. Ali računar ne uvažava život. Ja se nikada ne bih oslonio na ovaj i ovako predstavljeni model u svojim procenama i prognozama. Koristio bih ga uz korekcije istorijskih podataka (dužine perioda) ali samo kao pomoćno sredstvo. Pored mladosti, poznavanja računara i svetskih jezika nužno je imati i određeno životno iskustvo koje treba koristiti mnogo voše nego do sada. Nažalost nekima je prvi posao ministarski ili posao potpredsednika Vlade pa i ne čudi što praksa i život demantuju njihova rešenja. Ali to je Srbija.
