Izvor: B92, 23.Jan.2012, 21:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke ubeđuju građane da se zaduže
Beograd -- Od početka godine banke u Srbiji krenule su u novu potragu za klijentima jer im je prostor za to otvorila promena klasifikacije pozajmica od 1. januara.
U tome im pomaže i činjenica da više nema ograničenja visine rate prema zaradi, što omogućava još veće zaduživanje klijenata.
U bankama kažu da je njihova praksa da u određenim periodima pokreću kampanje za pojedine tipove kredita.
Kako objašnjavaju u Sosijete ženeral banci, uobičajeno je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da se one vezuju za trenutno interesovanje klijenata, kao što su turistički krediti u vreme godišnjih odmora, a gotovinski krediti i platne kartice kada su praznici.
Dobro razmisliti
U bankama mudro odabiru kome će da ponude novo zaduženje. Njima je bitnije da je klijent platežno sposoban nego da samo odobre kredit. "Iako je suština vrlo jednostavna, teško je realizovati šta je želja, a šta potreba. Naravno, ako želimo kredit, treba se zapitati da li nam je i potreban. Važno je da se shvati da kredit nije prihod i da ne smemo da se oslonimo na to da od njega živimo. To je privremena mera. Kad se to razume, ne može da se uđe u problem", kaže Dušan Uzelac, urednik sajta kamatica.com.
"Nekad je razlog pokretanja kampanje aktuelna situacija, kao što je na primer za refinansirajući kredit sa grejs periodom od 24 meseca pokrenuta nakon prošlogodišnje inicijative premijera da banke pomognu klijentima koji imaju poteškoća sa otplatom zaduženja", naglašavaju u Sosijete ženeral.
Keš krediti u Srbiji su i te kako popularni, jedino za njih nema pada tražnje. Građani ih vole jer mogu tim novcem da raspolažu kako god zažele, a bankari, što je i logično, jer su među najskupljim proizvodima. Godišnje efektivne kamatne stope iznose i do 34 odsto. Praksa pokazuje, kažu u Hipo Alpe-Adrija banci, da je klijentima najkorisnije da budu informisani o gotovinskim zajmovima.
Ukoliko banka nudi kredite tako što službenik banke poziva telefonski građanina, kako ističe Nikolaos Koulompouros, direktor Sektora za keš kredite i kreditne kartice Eurobanke EFG, oni to čine pozivajući samo svoje klijente. Ističe da se poštuju svi zakonski propisi. Naravno, kredite nude i kada klijent poseti ekspozituru, indirektno kroz promotivne materijale ili direktno u razgovoru sa službenikom banke.
"Ne postoji univerzalni pristup. Kreditna ponuda je skoro uvek personalizovana i sačinjena na osnovu informacija dobijenih od klijenata i aktuelne ponude. Krediti koje uglavnom nudimo su refinansirajući, keš, dozvoljeni minus i kreditne kartice. Ako klijent koristi neki kreditni proizvod u banci, predlažemo mu prebacivanje plate uz sniženje aktuelne kamatne stope", kaže Koulompouros.
Ranije klijenti nisu mogli da uzmu kredit čija rata premašuje 30 odsto primanja (50 odsto kod stambenih kredita). Međutim, izmenom propisa utvrđeno je da klijent može i više da se zaduži jer nakon odbitaka svih kreditnih opterećenja treba da ima dovoljno raspoloživog novca za minimalnu potrošačku korpu (29.573 dinara). Ostali kriterijumi najčešće su regulisani internim procedurama banke, a najviše zavise od procenjenog rizika naplate.
"Važeća metodologija računanja kreditne sposobnosti građana podrazumeva oduzimanje iznosa minimalne potrošačke korpe za prvog odraslog člana domaćinstva od visine mesečnih primanja", objašnjavaju u Banci Intezi.
Najčešće banke imaju internu metodologiju obračuna kreditnog opterećenja. Tako u Volks banci maksimalno zaduženje kod stambenih i kredita za rekonstrukciju je 50 odsto primanja, a u retkim slučajevima može ići i do 60 odsto. Najveće zaduženje kod keš i potrošačkih zajmova može biti od 30 do 40 odsto u odnosu na primanja, a u slučaju auto-kredita najviše do 50 odsto.
Na pitanje da li je na višak novca uticala odluka NBS da izmeni klasifikaciju za pojedine kategorije kredita, koja je počela da se primenjuje od 1. januara, Nikolaos Koulompouros odgovora da je NBS svojom regulativom bankama dala veću slobodu u smislu odredivosti kreditnog zaduženja klijenata, odnosno "viška” koji mogu da plasiraju.
