Izvor: B92, 07.Jul.2010, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bajec: Povećati tražnju za zapisima
Beograd -- Ekonomista Jurij Bajec predložio je promenu strategije u prodaji državnih zapisa, kako bi se povećala tražnja za tim hartijama od vrednosti.
"Poslednje aukcije dugoročnih zapisa pokazale su da te državne hartije od vrednosti nisu dovoljno atraktivne", rekao je Bajec.
Na jučerašnjoj, prvoj aukciji dvogodišnjih zapisa, prodati su zapisi u vrednosti 1,6 milijardi dinara, odnosno 26,4 odsto ukupno ponuđenih, sa godišnjom kamatnom stopom od >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 12,5 odsto.
Na poslednjoj junskoj aukciji prodato je 17,5 odsto ponuđenih osamnaestomesečnih zapisa, po godišnjoj kamatnoj stopi od 9,49, dok je početkom jula prodato 52,78 odsto jednogodišnjih zapisa sa kamatom od 11,5 odsto.
Predlog Bajeca je da se skrati ročnost zapisa koji služe za finansiranje budžetskog deficita, odnosno da se poveća stopa njihovog prinosa. "Sadašnja kamata na zapise očigledno nije privlačna za potencijalne kupce u uslovima neizvesne ekonomske aktivnosti i kretanja deviznog kursa", naveo je Bajec koji je ekonomski savetnik premijera Srbije.
Država, prema njegovim rečima, u uslovima niske inflacije može da ponudi višu kamatnu stopu na dinarske zapise.
Ekonomisti: Povećati kamate na zapise
Komentarišući pad tražnje za državnim zapisima Boško Živković je rekao da "država gubi igru sa bankama". On je objasnio da su banke kupovale kratkoročne zapise dok su kamate na te hartije od vrednosti bile visoke, pa su posle njihove naplate kupovale devize kad je dinar bio precenjen, čime su dvostruko zaradjivale.
Saradnici beogradskog Ekonomskog instituta smatraju da kamatne stope na državne zapise moraju da rastu, kako bi se povećala zainteresovanost za kupovinu tih hartija od vrednosti, što će uticati na rast kamata na bankarske kredite.
Ivan Nikolić kaže da su zbog toga banke rađe kupovale evre da bi izmiriili svoje kratkoročne pozajmice nego zapise.
On je dodao da je prodajom državnih zapisa, kojom se finansira budžetski deficit, umesto planiranih 29 milijardi dinara prikupljeno 16,8 milijardi dinara. On dodaje da vladi neće biti lako da finansira budžetski deficit njihovom emisijom, kao što je planirala.
Ukupne obaveze Trezora Srbije od jula do decembra ove godine, po osnovu ranije emotovanih kratkoročnih zapisa, iznose 85,6 milijardi, a 31. decembra za naplatu dospeva i 10,9 milijardi dinara po osnovu dugoročnih zapisa.
"Ako se tom iznosu doda tekući budžetski deficit od osam do deset milijadi, kao i glavnica duga od oko 60 milijardi dinara, za pokriće minusa u državnoj kasi ove godine će biti potrebno 160 milijardi dinara", rekao je Nikolić.
