Izvor: B92, 10.Dec.2019, 20:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Američke sankcije 'Severnom toku 2' su napad na EU"

Berlin -- Moguće američke sankcije "Severnom toku 2" usmerene su protiv suvereniteta Evropske unije (EU).

To je saopštila pres-služba Istočnog odbora nemačke ekonomije i dodala da sankcije dovode u pitanje postizanje sporazuma nakon "normandijskog samita" u Parizu.

"Ako te sankcije budu uvedene, to će biti direktan napad >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na suverenitet EU i fatalan signal za dogovor u Parizu", istakao je predsednik Istočnog odbora Oliver Hermes, prenosi Sputnjik.

On je napomenuo da bi mere američke strane mogle da ugroze i "aktuelni proces smanjenja napetosti između Ukrajine i Rusije, postanu više od neprijateljskog akta i nanesu ozbiljnu štetu transatlantskim odnosima".

Hermes je istovremeno istakao da je EU dala sve dozvole za pokretanje gasovoda i usvojila odgovarajuće regulative za rad.

U decembru je objavljeno da Vašington namerava da uvede sankcije evropskim kompanijama koje su uključene u realizaciju projekta "Severni tok 2".

Američki senator Kris Marfi izjavio je da Senat namerava uskoro da usvoji nacrt zakona usmeren na borbu protiv energetskog uticaja Rusije u Evropi.

Agencija Blumberg javila je da moguće američke sankcije učesnicima izgradnje "Severnog toka" mogu da se odnose i na brodove koji učestvuju u izgradnji gasovoda i rukovodioci kompanija povezanih sa njima.

Projekat "Severni tok 2" podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi pedeset pet milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. On će proći kroz teritorijalne vode ili isključivo ekonomske zone država duž obale Baltičkog mora: Rusije, Finske, Švedske, Danske i Nemačke. Novi cevovod trebalo bi da bude izgrađen pored "Severnog toka".

Planirano je da novi gasovod počne rad 2020. godine.

Protiv realizacije gasovoda se zalaže nekoliko država, a naročito Ukrajina, koja se plaši gubitaka prihoda od ruskog goriva i Sjedinjene Američke Države koje imaju ambiciozne namere za izvoz svog prirodnog tečnog gasa u Evropu. Osim toga, Letonija, Litvanija i Poljska smatraju da je ovo politički projekat.

Gasovod podržavaju, pre svega, Nemačka i Austrija, koje naglašavaju da će projekat učvrstiti evropsku energetsku bezbednost i koje ističu Rusiju kao pouzdanog dobavljača.

U Rusiji su zvaničnici više puta izjavljivala da je gasovod "Severni tok 2" isključivo komercijalni i konkurentni projekat. Predsednik Rusije Vladimir Putin isticao je da izgradnja gasovoda ne podrazumeva prekid tranzita ruskog gasa preko Ukrajine.

Nastavak na B92...