Izvor: N1 televizija, 27.Jul.2016, 10:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Altiparmakov: Opštine smanjivale ulaganja, plate povećavale

Član Fiskalnog saveta Altiparmakov kaže da se lokalne samouprave neodgovorno ponašaju, da su rashodi za kapitalne investicije mnogo pali, a da su plate u javnom sektoru povećavane, čak i mimo zakona iz 2011. Novi zakon o lokalnim samoupravama će uvesti transparentnost, kaže. "Dobra vest je da ćemo deficitom da zaustavimo rast javnog duga", dodaje.

Novu vladu, kada ona bude formirana, čeka važan posao, koji se pre svega odnosi na oporavak javnih finasija. Procena je da >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << će javni dug Srbije na kraju ove godine iznositi 78 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je daleko iznad zakonski propisane granice koja je 45 odsto BDP-a.

Takođe, jedan od prvih poslova koji je pred novim sazivom parlamenta je usvajanje novog Zakona o finansiranju lokalne samouprave, koja prema oceni Fiskalnog saveta troši mnogo i nenamenski.

Fiskalni savet je taj zakon ocenio kao dobar i preporučio što pre usvajanje. Iz lokalnih samouprava, s druge strane, tvrde da bi novi zakon mogao da ih dovede do bankrota. Umesto dosadašnjih 80 odsto prihoda od poreza na zarade, opštine će dobijati 50 odsto.

Problemi sa lokalnim samoupravama su nastali prethodnim zakonom iz 2011. godine koji je Fiskalni savet kritikovao i na haotičan način je uzeo 40 milijardi dinara sredstava iz budžeta i prelio ih na lokalne samouprave, kazao je u Novom danu Nikola Altiparmakov. Izuzev kapitalnih rashoda, svi tekući rashodi su povećani a ostala je velika rupa u budžetu, objašnjava.

Kako navodi, stvari se od 2013. pomalo menjaju i sada je ostalo jo osam milijardi dinara vratiti na republiku.

Upitan da li je strah opština od bankrota opravdan, s obzirom na to da u Srbiji postoje lokalne samouprave koje se već zadužene za tri godišnja budžeta, ka ona primer Smederevska Palanka, Altiparmakov kaže da je upravo ta lokalna samouprava jedan od nanegativnijih primera.

Palanka se neodgovorno odnosi prema novcu, ima ogromne docnje, poseban je problem upravljanja novcem, dodaje.

Opštine su trošak za zarade zaposlenih u proseku povećale za četvrtinu i to je počelo sa Zakonom iz 2011. godine. Iz Fiskalnog saveta su ranije saopštili da npr. Novi Pazar i Prokuplje troše čak 40 odsto budžeta na zaposlene. Iz Novog Pazara su poručili da to nije tačno, da su oni na zarade trošili skoro dvaput manje. Altiparmakov kaže na to da je takva tvrdnja stigla iz Pazara, ali ne i dokaz.

"Lokalne samouprave se neodgovorno ponašaju. Ista pravila koja važe na republičkom nivou moraju da važe i na lokalnom", kaže.

Fiskalni savet je preporučio povećanje investicija u lokalnu infrastrukturu. Kapitalne investicije su se u odnosu na 2008. godinu prepolovile.

Altiparmakov navodi da, ukoliko poredimo kapitalna ulaganja od 2009. do 2015. godine, rashodi za kapitalne investicije smanjeni su za 30 odsto, a za razliku od toga plate u javnom sektoru su povećane, i to 6 i po milijardi dinara više nego što je zakon podrazumevao. "Očigledno da je bilo i zapošljavanja i povećanja plata mimo zakona", dodaje.

Član Fiskalnog saveta navodi da je veliki problem i to što se u pojedinim lokalnim samoupravama naduvavaju prihodi kad se donose lokalni budžeti, pa se oni ne ostvaruju.

Jedna od glavnih stavki zakona je povećanje transparentnosti – svi lokalni budžeti sada moraju da se objavljuju, pa će svi građani moći da pitaju opštine zašto ne ulažu u kapitalne investicije, a povećavaju plate, kaže.

Pre tri, četiri godine smo kritikovali republički budžet zbog naduvavanja prihoda za 4, 5 odsto, a to nije ni približno kao na lokalu - to je na lokalu za 30, 40 odsto, kaže Altiparmakov i dodaje da je cilj da na lokalu ima odgovornosti kao na republici.

Stari zakon (iz 2011) je uzeo sredstva iz republičkog budžeta i dao lokalu i to je uradio na nesistematski i odokativan način, i najviše je para dato najrazvijenijim opštinama, umesto najsiromašnijim, kaže. Sada se vraćamo na sistemski zakon iz 2006. godine - i novac će se raspoređivati u zavisnosti od broja stanovnika,  površine opštine, broja đaka, obaveza koje imaju da servisiraju, napominje.

"Dobra vest je da ćemo deficitom da zaustavimo rast javnog duga"

Srbija je prezadužena i zakonski propisana granica javnog duga od 45 odsto BDP-a je odavno pređena i sada je 78 odsto.

"Neophodno je da štedimo da zaustavimo rast javnog duga, dobra vest je da budžetskim deficitom ove godine, a taj deficit će biti 2,5 procenta, sa tim deficitom ćemo uspeti da zaustavimo rast javnog duga i da se od sledeće godine on obara. Ono što je važno je da treba i dalje da se štedi da bi se taj dug oborio", kaže na to Altiparmakov.

On napominje da reforme javnih preduzeća ne idu tempom kojim je dogovoreno, što se i vidi u izveštaju MMF.

"Svakako ima i problema sa preduzećima u restrukturiranju. Ako hoćemo da idemo u tržišnu ekonomiju kakva je evropska, moramo da imamo jasna pravila – ili će firme tržišno da posluju, ili idu u neku vrstu stečaja", naglašava.

Načelno, ono što je ideja jeste da se posluje na osnovu tržišnih principa, a govoreći o EPS-u, kaže da, osim toga, podrazumeva se poslovanje ne sa velikim brojem radnika i nekim velikim platama.

Na pitanje kako se preporuke Fiskalnog saveta poštuju, navodi da neke za štednju nisu uvažene u celosti, i da će to kad-tad doći na naplatu. "Vlada ako neće da sluša nas moraće tržište", dodaje.

On navodi da ne misli da su predskazanja Fiskalnog saveta apokaliptična, kako u javnosti znaju da ih ocene.

Mi smo ukazali da će prihodi od poreza na dobit biti veći nego što je predviđeno budžetom u ovoj godini, što se i desilo, imamo nekqad i pozitivnije procene od same Vlade nekad ne, dodaje.

On podseća da je Fiskalni savet skrenuo pažnju da plan racionalizacije i otpuštanja u javnom sektoru neće ići kako je dogovoreno i da se to i desilo. "Mi praktično nismo imali racionalizaciju ove godine, i to je ono na šta mi opominjemo, a na Vladi je da li će da prihvati", naveo je.

Na pitanje u kojoj meri je opravdano poređenje rasta BDP-a Srbije i razvijenih evropskih ekonomija, kaže da su razvijene zemlje toliko razvijenije od nas da je neke visoke stope rasta teško ostvariti. Najrelevantnija poređenja za Srbiju su, kako dodaje, ipak sa regionom.

Kaže da je tu stanje dalje važi razvijenost kao pre 20, 30 godina - najrazvijenija Slovenija, pa sledi Hrvatska, a zatim Srbija.

"Ono što bi mi trebalo da težimo je da uhvatimo taj poslednji evropski voz sa Rumunijom i Bugarskom koje su nas, nažalost, još pre desetak godina prevazišle u razvijenosti... Dakle, da ovim reformama, mi uhvatimo taj voz sa Rumunijom i Bugarskom i ukrcamo se na evropsku trasu", zaključuje Altiparmakov.

Celo gostovanje pogledajte u videu ispod:

Izvor: N1

Nastavak na N1 televizija...

Blic: Altiparmakov: Opšštine su neodgovorne prema novcu