Izvor: B92, 25.Nov.2011, 17:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suša će potrajati, struja se uvozi
Beograd -- Suša koja je pogodila Srbiju i ceo region dovela je do smanjene proizvodnje struje u hidroelektranama, pa EPS mora da uvozi struju.
Manjak u proizvodnji struje iz hidroelektrana je oko 15 miliona kilovat-sati dnevno, a tako slab dotok na rekama u Srbiji nije zabeležen još od 1926. godine.
U EPS kažu da je elektro-energetska situacija u Srbiji za sada stabilna, ali teška zbog sedmomesečne suše, tako da je uvoz dostigao oko 15 odsto od potrošnje.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Zbog niskog vodostaja reka u Srbiji su otežane i usporene plovidbe, ugrožen je i izvoz žita i snabdevanje rudom i naftom. U odnosu na prošlu godinu Dunav je niži i do dva metra, a Sava čak četiri.
Najveću štetu trenutno trpi Elektroprivreda Srbije, jer hidroelektrane proizvode upola manje struje, a potrošnja je u zimskom periodu tradicionalno visoka, pa se pribeglo uvozu.
EPS saopštava da dnevno uveze između 17 i 18 miliona kilovat-sati struje. Dodaje i da se stabilno snabdevanje strujom obezbeđuje uz izuzetan rad kopova, termoelektrana, racionalno korišćenje akumulacionih jezera i pravovremenu nabavku potrebne električne energije iz uvoza.
Potrebe su od 120 do 123 miliona kilovat-sati dnevno, navodi se u EPS. Termoelektrane kojima upravlja EPS proizvedu više od 96 miliona kilovat-sati struje dnevno, a protočne hidroelektrane 10 do 11 miliona.
Naglašava se i da je potrošnja struje u Srbiji za desetak miliona kilovat-sati veća od očekivane, što je posledica dispariteta cena
energenata i većeg grejanja na struju.
"Ne može se više pouzdati da će biti kiše u vreme kada je to potrebno da se napune akumulatori, da se proizvede dovoljno struje iz tog izvora. Suša jednostavno tera sve koji se bave raznim vrstama posla da možda prave nove strategije. Očigledno je da će u energetskom sektoru morati da se prave dugoročna krizna rešenja za takve situacije", kaže urednica "Balkan magazina" Jelica Putniković.
Potrošnja električne energije na teritoriji Srbije sa Kosovom i Metohijom na dnevnom nivou je dostigla gotovo 140 miliona
kilovat-sati. Zajedno sa Kosovom uvoz struje u Srbiju iznosi 900 megavata svakog sata, a bez Kosova od 600 do 700 megavata.
Prema podacima elektroenergetskih kompanija iz regiona, zbog suše svakog sata u regionu nedostaje i do 3.550 megavata snage, što je na gornjoj granici raspoloživog kapaciteta interkonektivnih vodova za prenos struje.
Takvo opterećenje dalekovoda dovodi do zagušenja kapaciteta i znatno poskupljuje rezervisanje alternativnih prenosnih kapaciteta. Razlika u ceni električne energije između nemačkog i mađarskog tržišta dostiže i 15 evra po megavat-satu, ukazali su učesnici na elektroenergetskom tržištu u regionu.
Kako su dodali, zbog zagušenja u prenosu struje, promenio se i smer tranzita, pa tako sada struja iz Italije ulazi u Grčku kablom ispod mora.
Jedini izvoznik struje u regionu je Bugarska, navodi se i dodaje da su od kraja oktobra obe jedinice Nuklearne elektrane „Kozloduj" u pogonu, zahvaljujući čemu Bugarska svakog sata izvozi oko 1.200 megavata. To je blizu maksimuma izlaznih prenosnih kapaciteta Bugarske, koji iznose 1.230 megavata na sat.
Vodeći rumunski proizvođač struje Hidroelektrika je od početka oktobra ograničila izvoz zbog suše i Rumunija je od velikog
izvoznika struje postala praktično energetski izbalansirana. Rumunija je u prvih devet meseci 2011. izvezla 619,6 miliona kilovat-sati struje, što je 38,8 odsto više nego u istom periodu 2010. godine.
Crna Gora sada uvozi oko 250 megavata na sat, Albanija oko 600 megavata, uvoz struje u Grčkoj je oko 300 megavata na sat, a u
Makedoniji oko 400 megavata na sat.
Hrvatska i Slovenija uvoze električnu energiju radi uravnoteženja bilansa: 200 do 300 megavata na sat na slovenačko trzište, a 700 do 800 na hrvatsko.
Bosna i Hercegovina uvozi od 100 do 150 megavata na sat, a Republika Srpska je zbog teške hidrološke situacije delimično otkazala ugovore o prodaji električne energije.
Elektroprivreda BiH je saopštila da je u prvih 10 meseci 2011. godine u hidroelektranama proizvela 60 odsto struje manje nego u 2010. goini.
Mađarska uvozi od 600 do 800 megavata struje na sat, ali raspolaže razvijenim bilateralnim tržištem i likvidnom berzom struje, te ne očekuje poremećaje, navode učesnici na regionalnim tržištima strujom.
