Izvor: B92, 13.Feb.2015, 13:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

MMF čeka rešenja za javna preduzeća

Da bi zaključili aranžman sa tim finansijerom neophodno je da reformišemo EPS, "Srbijagas”, "Železnice” i "Puteve Srbije”

U sedište Međunarodnog monetarnog fonda u Pensilvanija aveniji u Vašingtonu trebalo bi ovih dana da stigne pismo o namerama i memorandum ekonomske politike naše vlade u kome će se, između ostalog naći i plan reorganizacije četiri najveća javna preduzeća (" >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Elektroprivreda Srbije”, "Srbijagas”, "Železnice” i "Putevi Srbije”).

Tek nakon toga Bord direktora MMF trebalo bi, 23. februara, da nam odobri aranžman iz predostrožnosti.

Posle smanjenja jednog dela plata i penzija, što je bio temelj fiskalne konsolidacije i usvajanja akcionog plana za pokretanje stečaja nad 188 preduzeća u kojima radi oko 5.000 radnika, pred našim vlastima je ostao, čini se, ništa manje lak posao. Smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru po pet odsto do 2017. godine, reforma javnih preduzeća i privatizacija preostalih 220 preduzeća sa većinskim državnim kapitalom iz portfolija Agencije za privatizaciju.

U Fiskalnoj strategiji, koju je vlada nedavno usvojila, vidi se kakav je plan države za četiri najveća javna preduzeća, koja će biti pokazni primer preko kojih će se meriti uspeh ove reforme. Plan je, inače, napravljen u saradnji sa Svetskom bankom.

Kada je o "Elektroprivredi” reč, potrebno je pojednostavljenje organizacione strukture kompanije, ali i smanjenje broja zaposlenih.

Plan finansijskog restrukturiranja će, između ostalog, sadržati i mere koje za cilj imaju poboljšanje naplate utrošene energije. U Fiskalnoj strategiji kao jedna od obaveza navodi se pronalaženje manjinskog privatnog partnera koji bi mogao dodatno da poboljša održivost kompanije i obezbedi profesionalni menadžment.

"Srbijagas”, sa druge strane, moraće da proda imovinu koja se ne koristi za obavljanje osnovne delatnosti. Naglasak će biti na poboljšanju naplate, uvođenju takse na tranzit gasa i rešavanju problema s kompanijama koje su najveći dužnici. Tu se pre svega misli na "Azotaru”, "Petrohemiju”, MSK i "Železaru Smederevo”.

"Železnice Srbije” preživeće organizacione i statusne promene. Kompanija će biti podeljena, u skladu sa iskustvima iz zemalja EU, na preduzeća iz oblasti putničkog saobraćaja, teretni saobraćaj, preduzeće koje će se baviti infrastrukturom i na holding kompaniju, piše u Fiskalnoj strategiji. Promene će pratiti i reorganizacija menadžmenta. I u "Železnicama” je predviđeno smanjenje broja zaposlenih. Sektor teretnog saobraćaja neće dobijati subvencije iz budžeta i radiće po tržišnim principima od januara 2018. godine, u skladu sa preporukama Svetske banke.

Ovo preduzeće, koga država subvencioniše sa 13 milijardi dinara, trebalo je da bude reorganizovano još prošle godine. I to su oni najavljivali kao gotovu stvar. Njihov plan je bio transformacija u holding kompaniju tako što bi imali jedno kontrolno preduzeće ("Železnice Srbije”) i dva zavisna ("Infrastruktura” i "Srbija voz” ).Preduzeće za infrastrukturu bi se finansiralo iz budžeta, kao i putnički prevoz, dok bi se transport robe finansirao tržišno. Međutim, kako se nezvanično može čuti, Svetskoj banci se takav predlog nije svideo i traženo je da prevoz putnika i transport robe budu razdvojeni u dva nezavisna preduzeća.

"Železnice Srbije” očekuje i liberalizacija tržišta. Bez obzira na to što je ovo preduzeće nedavno priznalo da bi to za našu transportnu kompaniju bila neravnopravna tržišna borba, direktiva Evropske unije to nameće. Dakle, svi koji imaju licence i odgovarajuće sertifikate moći će uskoro da saobraćaju našim prugama. A država će naplaćivati naknadu za upotrebu železničke infrastrukture.

Očekuje se i da spajanje JP "Putevi Srbije” sa preduzećem ,,Koridori Srbije” bude završeno do kraja marta ove godine, kako bi ubuduće izgradnja i održavanje puteva bila u nadležnosti jednog preduzeća. Ta dva preduzeća trebalo je da budu spojena do kraja prošle godine, ali "Koridori Srbije” su pod raznim izgovorima odugovlačili vraćanje u okrilje "Puteva Srbije”, odakle su i potekli pre pet godina. Iako su izdvojeni da bi rukovodili finansiranjem i izgradnjom, ali i ubrzali završetak autoputeva, pokazali su se neefikasnim što se zaključuje iz činjenice da projekti kasne u proseku tri godine. Procenjeno je da bi njihovim spajanjem i troškovi bili manji za 15 do 20 odsto.

U sklopu reforme biće razmotreni iznosi putarina, dok će se raditi i na poboljšanju ugovora o održavanju puteva. Cilj je ostvariti uštede i povećati efikasnost sistema i na taj način smanjiti potrebe za subvencijama iz budžeta. Razmatraće se opcije za izgradnju i održavanje puteva putem koncesija budući da više nema prostora za zaduživanje, prenosi Politika.

Nastavak na B92...