Izvor: B92, 09.Sep.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ratifikovani gasni sporazum i SSP
Beograd -- Poslanici Skupštine Srbije ratifikovali su energetski sporazum sa Rusijom, kao i SSP i Prelazni sporazum sa EU.
Energetski sporazum sa Rusijom predviđa izgradnju deonice gasovoda Južni tok kroz Srbiju, prodaju 51 odsto Naftne industrije Srbije i završetak izgradnje skladišta gasa Banatski Dvor. Skupština, međutim, nije ratifikovala Protokol koji detaljnije reguliše prodaju većinskog udela NIS-a, među kojima i cenu od 400 miliona evra i ulaganje od >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pola milijarde evra do 2012. godine.
Protokol predviđa da ugovor o podaji bude potpisan do kraja godine, Gaspromova firma kćerka Gaspromnjeft će imati pravo na operativno upravljanje NIS-om, a vlada će garantovati zaštitu tržišta plasmana naftnih derivata koje proizvodi NIS najmanje dve godine.
Ruski projekat gasovoda Južni tok vredan je 10 milijardi evra, a sporazumom je predviđeno da Srbija i Rusija ulože napore da gasovod dobije status projekta transevropske energetske mreže.
Gasovod i podzemno skladište gasa Banatski Dvor gradiće kompanije koje će osnovati ruski Gasprom i njegove kompanije kćerke i Srbijagas, pri čemu će ruska strana u novoosnovanim kompanijama imati udeo od najmanje 51 odsto, a srpska strana najviše 49 procenata.
U delu sporazuma koji se odnosi na magistralni gasovod koji će transportovati prirodni gas iz Rusije kroz Crno more do evropskih zemalja, predvidjeno je da će najmanja propusna moć biti najmanje 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje a trasa gasovoda biće naknadno utvrđena.
Sporazumom potpisanim u Moskvi 25. januara ove godine predviđena je i mogućnost povećanja obima isporuka prirodnog gasa iz Rusije u Srbiju uz korišćenje gasovodnog sistema.
Podzemno skladište gasa Banatski Dvor imaće kapacitet najmanje 300 miliona kubnih metara gasa, uz kapacitet protoka od najmanje 1,6 miliona kubnih metara dnevno.
Novoosnovane kompanije i NIS će na tenderu birati izvođače i isporučioce materijala za realizaciju projekata, a prednost će imati kompanije iz Srbije i Rusije.
U slučaju pogoršanja poreskih uslova, sporazum predviđa da se izvođači radova projekata NIS-a i novoosnovanih kompanija oporezuju u skladu sa propisima koji su na snazi u trenutku potpisivanja Sporazuma.
Za realizaciju sporazuma nadležni su rusko ministarstvo industrije i energetike i srpsko ministarstvo rudarstva i energetike. Sporazum će važiti 30 godina, a po isteku tog perioda sporazum se automatski produžava za pet godina ukoliko nijedna strana ne najavi raskid ugovora devet meseci pre isteka.
Ratifikovan i SSP
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU definiše uslove za slobodan protok robe, kretanje radnika i kapitala, kao i saradnju u nizu oblasti - od usklađivanja propisa, do političkog dijaloga i finansijske saradnje.
SSP je parafiran 7. novembra 2007. u Briselu, a potpisan 29. aprila ove godine u Luksemburgu, čime je učinjen institucionalni korak ka kandidaturi i punopravnom članstvu Srbije u EU.
Država potpisnica Sporazumom dobija podršku i pomoć EU, ali on stupa na snagu tek pošto ga ratifikuje svaka od zemalja članica EU. Kandidatura za članstvo u EU obično se podnosi u toku sprovođenja SSP-a.
Sporazumom su obuhvaćene oblasti trgovine, carina, subvencija, dampinga i koncesija, zaštite potrošača, konkurencije i državnih monopola, intelektualne i industrijske svojine, javnih nabavki, socijalne politike, obrazovanja, transporta, energetike i životne sredine.
Definisane su i obaveza i modaliteti saradnje u oblastima bankarstva i osiguranja, pravosuđa, bezbednosti, zaštite ličnih podataka, kontrole granica i azila, borbe protiv organizovanog kriminala i terorizma.
Stupanjem na snagu SSP-a ukidaju se carine i količinska ograničenja na uvoz industrijskih proizvoda poreklom iz Srbije u EU. Ukidaju se i carine na uvoz industrijskih proizvoda poreklom iz Zajednice u Srbiju, osim proizvoda navedenih u aneksu sporazuma. Te carine će se postepeno smanjivati i ukidati u prelaznom periodu.
EU i Srbija će, u periodu od najviše šest godina, počevši od stupanja na snagu SSP-a, postepeno uspostaviti bilateralnu zonu slobodne trgovine.
Srbija se sporazumom obavezuje da nastavi da podstiče saradnju i dobrosusedske odnose sa drugim državama regiona, uključujući i odgovarajući stepen međusobnih koncesija u pogledu kretanja lica, robe, kapitala i usluga, kao i razvoj projekata od opšteg interesa.
Srbija se sporazumom obavezuje da počne pregovore sa državama koje su već potpisale SSP, radi zaključivanja bilateralnih ugovora o regionalnoj saradnji, čiji će cilj biti povećanje obima saradnje između tih država.
.jpg)
