Izvor: Blic, 13.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za opstanak srpskog naroda u Metohiji
Devetogodišnje anatemisanje pravoslavlja s jedne strane i neprestana molitva s druge strane spustile su na dveri i na bratstvo manastira Visoki Dečani sjaj koji utvrđuje ovu srednjovekovnu svetinju u nadi da će se pravoslavna pastva ponovo okupiti oko moštiju Svetog kralja.
Mlada bratija, predvođena vladikom Teodosijem, tome se nada.
- Gotovo da nema mirovnjaka bilo u civilu ili u uniformi koji oprost duši >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nije potražio poklanjajući se moštima Svetog Stefana Dečanskog. Mnogo smo angažovani i na prihvatu i davanju pomoći povratnicima. Jeste da je naša uloga prevashodno duhovno uzdizanje ljudi, ali mi takođe moramo da se nađemo ljudima u nevolji. Teško je ostati sam, slobode kretanja nema i mi smo neprestano izloženi riziku, ali manastir ipak u poslednje vreme postaje sve življi - priča otac Sava Janjić i navodi da je vozilo manastira u kome se nalazio iguman vladika Teodosije kamenovano pre nekoliko dana. Pre nekoliko nedelja autobus sa oznakom Unmika takođe je kamenovan u centru Dečana samo zato što su napadači saznali da su putnici krenuli u manastir.
Uprkos tome, ljudi sve više dolaze, kako veli otac Sava, „vraćajući veru da će sve dok je Visokih Dečana na prostorima Metohijske kotline biti i pravoslavlja".
U manastiru je trenutno 30 monaha, nekoliko mlađih ljudi -iskušenika i nekoliko starih Dečanaca koji su izrazili želju da ostanu u manastiru dok se njihove kuće ponovo ne podignu. Monasi pomažu povratnike na svaki mogući način, obezbeđujući im i poljoprivredne mašine i osnovne potrepštine.
- Stalno ih obilazimo, nosimo hranu i hrabrimo ih. Imamo Dečanski humanitarni fond. Voleli bismo da se Srbi vrate i da oživi Metohijska kotlina - kaže jeromonah uz konstataciju da bratstvo ne bi opstalo da nije bilo zaštitničke ruke mirovnjaka. Oni su shvatili značaj Dečana, ali i Pećke patrijaršije, Gračanice, Bogorodice Ljeviške i ovi verski objekti se pažljivije čuvaju. Nažalost, postoji i druga strana, kaže otac Sava, podsećajući na prošlogodišnje granatiranje Visokih Dečana.
- Ovih dana biće održano suđenje Albancu koji je priznao da je počinio taj zločin. Videćemo kako će biti tretiran taj slučaj i da li će biti adekvatne kazne - kaže otac Sava, nadajući se i da će oko 700 hektara imovine manastira biti vraćeno u posed bratstvu.
To pitanje rešavaće se godinama, jer tek treba da se donesu zakoni o restituciji, a da neće biti lako govori i najsvežiji primer gde je opštinska vlast u Dečanima odbila da izvrši odluku Unmika o vraćanju 24 hektara oduzete zemlje.
Osim što u duborezačkim radionicama izrađuju ikonostase, ramove za ikone, bratstvo je zauzeto čuvanjem stada ovaca i koza, a uz pomoć Srba iz povratničkih sela sa područja Osojana, Peći i Kline stižu i da zaseju oranice. Monasi se nadaju da će Visoki Dečani uz Pećku patrijaršiju, Devič i Bogorodicu Ljevišku biti četiri stuba na koja će se oslanjati srpski živalj u Metohijskoj kotlini.
Bez ta četiri stuba niti nas je bilo, niti će nas biti. Sve dok sa manastira odzvanjaju zvona i čuju se klepala, pravoslavlja će biti i neće se ostvariti naum silnika da pooru, prezidaju i zatoče ono što je vekovima bilo pravoslavno - kaže Konstantin Stijović (82), kome godine ne smetaju da u iščekivanju povratka u rodni Dašinovac skine korov sa manastirskih zidina i pokupi granje, kamenje i busenje kojima albanska omladina, kako reče, pokušava da omeđi Visoke Dečane.
Opština odbija da vrati manastirsku zemlju
Prošle nedelje je Skupština opštine Dečani odlučila da ne vrati manastiru imanje iako za to postoji izvršna odluka šefa Unmika. Šef Unmika je izvršnom odlukom vratio stanje manastirskog katastra na situaciju iz 1999. godine, pošto su u međuvremenu, bez sudske presude i odluke Unmika, opštinske vlasti falsifikovale katastarske podatke i iz manastirskog vlasništva izbrisale skoro 50 odsto imovine. Reč je o 24 hektara ranije oduzete zemlje, koje je pre ratnih sukoba na Kosovu i Metohiji Vlada Srbije 1997. godine vratila manastiru. Manastir je zvanično 3. juna zatražio od opštinskog katastra da mu izda katastarski dokument, u skladu sa odlukom Unmika o vraćanju oduzete zemlje, da bi proverio da li je ta izvršna odluka sprovedena. Međutim, iz opštine je odgovoreno da oni ne priznaju Unmik, niti njegovu odluku i da će se o ovom pitanju izjasniti nadležni sudovi.
