Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Jun.2020, 12:30
Šta stranke bojkot opozicije čeka(ju) dan posle izbora?
U nedelju 21. juna 21 stranka, pokret i koalicija boriće se za naklonost birača i mandate u skupštini, a u tu borbu neće ući Demokratska stranka, Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, pokret Dveri Boška Obradovića i Narodna stranka Vuka Jeremića.
Oni bojkotuju izbore na sva tri nivoa, s obrazloženjem da su izbori "simulirani" i da je jedino važno "šta raditi od ponedeljka", 22. juna.
Zajedničko >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u onome što trenutno rade i što će raditi do i od ponedeljka, osim pozivanja građana na bojkot s obrazloženjem da su izbori lažni, je, kako sami poručuju, jasno definisan cilj - rušiti Vučića.
U poslednjoj fazi kampanje, nakon što su stranke sa kojima su zajedno dogovarali bojkot odlučile da izađu na parlamentarne i neke lokalne izbore, ove četiri partije su na javnoj sceni sa ovako proklamovanim ciljem, delovale uglavnom pojedinačno.
Najaktivniji su bili Dragan Đilas i Boško Obradović, sa nekim naznakama profilisanja vlastite politike, dok je Vuk Jeremić za teren političke borbe izabrao uglavnom tviter, i tek u poslednje vreme i teren, dok je Demokratska Stranka bila okupirana obračunom u sopstvenim redovima.
Kampanju su usmerili na kritiku vlasti, pripisujući joj autoritarizam, kršenje ustava i zakona, kriminal, kontrolu medija, zaduživanje, izdaju nacionalnih interesa... uglavnom, ne nudeći svoja rešenja za ključna otvorena državna i nacionalna pitanja
Tako su, ustvari, težište bojkot kampanje usmerili na to da neizlaskom na izbore delegitimišu vlast Aleksandra Vučića, s nadom da će broj onih koji ne izađu na izbore, iz ovih ili onih razloga, biti dovoljno velik da mogu da ga pripišu sebi, kao svoj uspeh i kao potvrdu da vlast nema podršku u narodu.
Na šta računaju lideri bojkot opozicije?
Na Kosovo, kao klizav teren na kome bi, ako dođe do bilo kakvog rešenja, Vučića proglasili za izdajnika i pokušali da okrenu raspoloženje birača, ali i javnosti, protiv njega i aktuelne srpske politike, računajući da bi nekim masovnijim protestima mogli da ga ruše.
Boško Obradović je upravo na pitanje odbrane Kosova i Metohije i Vučićeve navodne "već viđene" izdaje poslednjih dana bacio sve snage, dok Dragan Đilas igra na kartu pritiska iz Evrope, kojoj pokušava da "otvori oči" ko je ustvari predsednik Srbije, kojeg tužaka i za stanje u Srbiji, ali i prijateljstvo sa Kinom, Rusijom... i za neiskreno opredeljenje prema evrointegracijama i vrednostima EU.
Kakav rezultat će iz bojkota i planirane strategije izvući ove stranke pokazaće vreme.
Đilas, kako ocenjuju poznavaoci prilika, sa strankom koju je formirao i koja nema nikakvu političku predistoriju, može zahvaljujući finansijama da opstane na političkoj sceni, a to znači da i dalje vodi i političku borbu za svoje ciljeve.
Demokratska stranka gotovo da više ne postoji na političkoj sceni. Unutrašnjim sukobima oko izlaska na izbore pucala je sama sebi u nogu, izgubila istaknute članove , poverenje birača, ugled, a neizlaskom na izbore gubi i izvor finansiranja pa je zaista pitanje u kakvom stanju DS čeka "svoju priliku da rusi Vučića".
Boška Obradovića, mnogi vide kao najvećeg gubitnika bojkot opozicije, lidera koji je mogućnost ponovnog ulaska u parlament zamenio za nesigurnu i kratkotrajnu naklonost biračkog tela, sklonog, inače, demokratama i partijama građanske prOvijencije.
S obzirom na političku strast koju je pokazao u traženju načina da uzdrma vlast, a njene protivnike izvede na ulice ili ih radikalizuje, neće lako odustati od čekanja "prilike".
Da li treba da je čeka, ako će je uopšte biti, trebalo bi da zna koje biračko telo stoji iza njega.
Upravo, međutim, odgovor na pitanje koliku snagu u biračkom telu imaju, stranke bojkot opozicije propuštaju ili izbegavaju da dobiju.
A, bez birača nema ni stranke.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
