Izvor: Vostok.rs, 22.Avg.2012, 14:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dveri na Seligeru
22.08.2012. - Predsednik Putin nam je odgovorio da su naše veze vekovima građene i da će tako biti i ubudućnosti
Počev od 2005. godine, svakog leta ruski mladi se okupe na Omladinskom obrazovnom forumu, koji se održava na obalama jezera Seliger. Od preduzetništva sve do fitnesa, od novinarstva do politike – mladi uče, predlažu svoje projekte, sklapaju nova poznanstva i jednostavno se odmaraju. Forum Seliger je poznat u čitavom svetu, tokom ovih godina forum su posetili >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << predstavnici 89 zemalja. Ove godine su ovamo došli predstavnici Srbije, četiri člana političkog pokreta Dveri: za život Srbije.
Predstavljamo vam učesnika našeg programa Ivana Kostića, srpskog ekonomistu i koordinatora pokreta Dveri u Vojvodini.
Ivane, jeste li prvi put na forumu?
Do našeg dolaska je došlo tako što je grupa mladih Rusa bila naš gost na saborima našeg udruženja. Zajedno smo sa ljudima, koji su 2008-2009 godine iz udruženja „Naši“ organizovali Seliger, posetili Kosovo i Metohiju i celu Srbiju. Unazad tri godine su naši predstavnici redovni gosti na Seligeru, i mogu da kažem da je naše udruženje jedino strano udruženje van prostora Rusije koje gostuje u zadnjoj smeni kampa „Politika i građansko društvo“. To je za nas velika čast da su organizatori prepoznali naše udruženje kao jedno od retkih udruženja na prostorima Srbije koje se aktivno bori za poboljšanje odnosa Rusije i Srbije. Tako da naše prijateljstvo nije od juče.
Kakvi su vaši utisci o Seligeru?
Velika je stvar da se nešto tako održava u Rusiji. Za ljude koje sa strane dolaze to je veliko iznenađenje, jer prva stvar koju vidimo je da slovenski narodi mogu da organizuju jednu manifestaciju na vrhunskom nivou, tako da to nije samo privilegija zapadnih zemalja. Jedna stvar koja nas je nas posebno iznenadila to je koliko ruska vlada i Vladimir Putin misle o budućnosti svoje omladine. Ljudi iz Rusije možda to ne mogu da sagledavaju na pravi način, ali mi koji smo došli sa strane, koji nemamo mogućnost da tako nešto doživimo nešto u Srbiji, vidimo da je to izuzetno dobro smišljeno, da se to toliko pozitivno radi na duge staze za razvoj omladine sa patriotske strane. Pored edukativnog sadržaja koji je imao kamp, gde su dolazili vrhunski predavači sa fakulteta, sportiste, ljudi koji vode firme, meni se posebno svidelo što je ceo duh kampa prožet patriotizmom. U osam sati ujutru se svira ruska himna, ceo kamp je okićen ruskim zastavama. Po mom mišljenju, svaki od četiri hiljade mladih ljudi koji je došao na Seliger, mora se zapitati, šta sam ja učinio da kvalitet života u mojoj otadžbini bude bolje i šta ja mogu da uradim.
Koliko je poznato, sa disciplinom je na Seligeru sve ozbiljno?
Na ulazu u kamp 120 mladih ljudi iz obezbeđenja kontroliše svaku torbu. Nijedna kap alkohola nije dozvoljeno da se unese u kamp i na taj način ruska vlada uz organizaciju mladih ljudi izuzetno se mnogo trudi na tome da spreči bar na prostoru kampa veliki problem sa konzumiranjem alkohola. Koliko shvatam u Rusiji je jedan od najvećih problema problem alkoholizma među mladima i među starijim ljudima. Konzumiranje alkohola u kampu nije bilo dozvoljeno i to nije smetalo mladim ljudima da uživaju u ambijentu kampa u toj predivnoj prirodi na jezeru u toj šumi; nije nikom smetalo što smo spavali u šatorima i što smo se porcijama hranili. Tu je bio i kafić i diskoteka na obali, tu su bile mogućnosti bavljenja sportom bilo i košarke ili fudbala i sportovi na vodi.
Tako da jednostavno sam nedostatak alkohola nije smetao mladim ljudima da uživaju na prostoru kampa da se upoznaju među sobom i mislim da je to pravi način jednog zdravog života ali sa osvrtom na edukaciju svi mladi ljudi koji su želeli da slušaju imali su prilike da čuju prave predavače da čuju nešto novo da nešto novo nauče i da se uključe u pravljenje projekta jer Ministarstvo za kulturu pod agencijom za rad sa omladinom omogućava mladim ljudima da pokažu svoje talente i da ti talenti budu na kraju finansirani od ruske vlade. Mene posebno oduševljava taj odnos među omladinom, znači to je smisao celog kampa, da se ljudi iz cele Rusije upoznaju.
Pored svega toga što vi možete doživeti na kampu od tih edukativnih stvari, od provoda u prirodi, obilaska manastira Nikolo Stolbenska pustinja velika je stvar da se omladina iz cele Rusije upoznaje. Imali smo prilike da budemo sa gostima sa Kavkaza, Severne Osetije, Alanije. Imali smo prilike da budemo sa ljudima iz Stavropolja, iz Nižnjeg Novgoroda, iz Tvera.
To je po meni velika i bitna stvar da se ljudi međusobno upoznaju da razmenjuju iskustva jer sve ovo vi možete da vidite na Internetu, možete pročitati na sajtovima ; možete otići u Moskvu na neko predavanje, ali taj život u jednoj zajednici je predivna stvar i to će svima ostati u velikoj uspomeni u sećanju i ti ljudi neće moći da ostanu imuni kad sledeći put neko od njih bude tražio da učine neku uslugu za taj kamp, da učine nešto dobro za taj kamp.
Jer od tih 4 hiljade ljudi koji su uglavnom studenti mnogo ljudi će posle nastaviti svoje karijere u sferi biznisa, u sferi vojske, diplomatije. Tako da će to ljudima ostati u trajnom sećanju da nešto mora da se uradi za taj kamp i sve ono što se oko kampa dešavalo po pitanju predavanja, po pitanju druženja. Po pitanju svega ima sekundarni karakter, primaran karakter je to druženje među omladinom to jedinstvo taj život u zajednici, život u prirodi iz kojeg su izrasli brojni kontakti. Mogu samo da kažem da mi Srbi koji smo bili privelegovani od naše starije slovenske braće Rusa, samo ja sam uspostavio preko 100 kontakata sa ljudima iz cele Rusije. To znači nigde ne može da se doživi. I to isto tako je bilo i sa ruskom omladinom koja se između sebe družila, pevali pesme, zaljubljivali se momci i devojke. Znači na mene je najveći utisak ostavilo to jedinstvo i taj život u zajednici koji je mogao da se doživi za tih 8 dana na Seligeru.
Kako su vas primali, kada je postajalo jasno da ste iz Srbije?
Istorija Rusije i Srbije je toliko prožeta još od 11 veka kada je prvi ruski istoričar Nestor letopisac koji je bio monah u Kievo-Pečerskoj lavri napisao da su Rusi i Srbi jedan narod. Ja imam čast i privilegiju da su moji preci još u 18. veku ratovali za rusku carevinu, da su moji preci ulestvovali 1905. godine u ratu Rusije i Japana, da su moji preci posle 1945. godine stradali na prostorima Srbije zbog toga što su iskazivali svoju ljubljv prema Rusiji koja nije od juče, nego govorimo da je to samo 11 zadnjih vekova što je zapisano, da je naš prvi svetitelj i osnivač moderne srpske države otišao na Svetu Goru u ruski manastir tako da su naš odlazak na Seliger shvatili kao dolazak kod svoje braće.
I mi smo tako i dočekani od strane ruske omladine od strane organizatora kampa. Već na prvom koraku imali smo pomoć od jedne devojke u Moskvi koja nas je sačekala na aerodromu u Šeremetjevu. Spavali smo kod nje, a sutradan smo sa delegacijom iz Moskve došli na Seliger. Na kraju su nam izašli u susret i da nas odvezu do Nižnjeg Novgoroda da posetimo veliki ruski manastir Divejevo. Znači odlazak u Rusiju je odlazak kod naše braće koji se nalaze na drugom delu sveta. Isto kako što su Srbi učestvovali u borbama za rusku slobodu isto tako je i Rusija oroman doprinos dala u istoriji od cara Petra Prvog koji se borio za spasenje slovenskih naroda na Balkanu do cara Nikolaja Drugog. Isto danas i ruska vlada na čelu sa ruskim predsednikom radi na spašavanju srpskog naroda i u Srbiji i na KiM.
Tako da jednostavno svu tu ljubav koja se taložila vekovima mi smo mogli da osetimo na Seligeru. Svi su prema nama iskazivali jedno maksimalno poštovanje. Svi su pokazivali ljubav prema nama na Seligeru. Čak smo dobili poziv kao jedina delegacija sledeće godine učestvujemo sa jednim projektom na Seligeru. Tako da samo reči hvale imam za ljude sa Seligera, za rusku omladinu i nadam se da će ti kontakti uroditi plodom u budućnosti jer opet ponavljam Dveri su jedno od retkih udruženja koje intenzivno radi na poboljšanju odnosa sa Rusijom.
Naš pokret "Dveri za život Srbije" smo trenutno i politički pokret i ušli smo u administraciju mnogih gradova u Srbiji tako da očekujemo da stvarno kao što je rekao predsednik Putin naša budućnost bude velika i bude zajednička. Posebno mi je drago što je to izgovorio predsednik Putin da naša budućnost mora biti zajednička i ja verujem u to.
Na Seligeru ste uspeli da postavite pitanje i kontaktirate s predsednikom Rusije Vladimirom Putinim. Da li možete da detaljnije ispričate o tom događaju?
Za nas to je bila velika čast kad smo čuli da će predsednik Rusije doći jer mi predsednika Rusije kroz istoriju smatramo kao našeg zaštitnika. Nekad su bili carevi, a danas je to predsednik. Mada smo znali da je ranije posećivao kamp nismo verovali da će opet i ove godine doći pošto je prošle godine došao u svojstvu premijera.
Taj dan kad je Putin sleteo u 16 časova mi smo se svi okupili na velikoj obrazovanoj sceni i predsednik Putin je sleteo sa helikopterom i poznati ruski novianr Mihajil Leontjev je seo na binu i počeo da drži predavanje mladim ljudima. Posle njegovog izlaganja ogroman broj ljudi je želeo da mu postavi pitanje i mi smo isto dizali ruku i hteli smo da ga pozdravimo u ime delegacije Srbije, da mu skrenemo pažnju da su i Srbi prisutni ovde, da jednostavno ta saradnja i odnos, koji je građen vekovima se i dalje nastavlja.
Međutim nismo mogli da dođemo do izražaja, bukvalno u toj gomili nismo mogli da skrenemo pažnju na nas. U onda u jednom momentu ja sam digao srpsku zastavu i predsednik Putin je to primetio, znači zna kako izgleda srpska zastava, zna ko su Srbi i onda odmah posle toga nam je pružio mogućnost da mu postavimo pitanje.
Pošto smo videli da pitanja moraju biti kratka i sažeta prvo smo mu se zahvalili za sve što čini za razvijanje odnosa Srbije i Rusije i onda smo mu na kraju postavili pitanje šta misli o razvijanju naših odnosa u budućnosti.
Predsednik Putin nam je odgovorio da su naše veze vekovima građene i da će tako biti i ubudućnosti i da on veruje u zajedničku budućnost ruskog i srpskog naroda i da veruje da će ta budućnost biti velika. Posle toga smo mu poklonili našu srpsku zastavu, poklonili smo mu knjigu o našem velikom srpskom svetitelju Svetom Vasiliju Ostroškom i program našeg političkog udruženja.
Tako da je iznenađenje za nas bilo što nam je pružio pažnju, a posle se i slikao sa nama, rekao je obezbeđenju da možemo prići, tako da nam je bila velika čast kakvo nam je poštovanje ukazao predsednik Rusije.
Posle smo dobijali čestitke i organizatora kampa i od ljudi koji su u kampu jer su bili sretni da se i glas mladih Srba čuo. Mnogo smo se zbližili za tih 8 dana u kampu, tako da je taj razgovor sa predsednikom Putinom postao kruna našeg susreta. Na kraju kad smo otišli nismo ni shvatili koliki je značaj tog susreta.Skoro svi srpski mediji propratili su taj događaj da se grupa mladih ljudi srela sa predsednikom Rusije i gostovali smo na mnogim televizijama. Tako da stvarno verujem da će taj naš susret dati još više plodova u budućnosti.
Timofej Aleksejev,
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
Pogledaj vesti o: Nova godina
