Izvor: Politika, 09.Jun.2015, 08:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brani li desnica tekovine socijalizma
Ekonomski program DSS-a je u velikom delu levičarski i temelji se na antiglobalizmu, a Dveri po ugledu na Sirizu traže raskid s dosadašnjom ekonomskom politikom dužničkog ropstva
Desnica iako složna u otporu evroatlantskim integracijama i protivljenju Briselskom sporazumu ipak neće obeležiti Vidovdan zajedno. Srpska radikalna stranka 28. juna organizuje miting na Trgu Republike u Beogradu, dok će zajednička delegacija Dveri i DSS kao nekada Slobodan Milošević >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << otići na Gazimestan.
Lider radikala Vojislav Šešelj kaže da nisu i da nemaju nameru da pozivaju bilo koju partiju da im se pridruži na njihovom protestnom skupu.
„Ako nam se neka stranka eventualno pridruži na skupu, dobro su došli. Ako ne, nikom ništa. Mi od svoje politike koja se temelji na približavanju Rusiji nećemo odustati. Uostalom da smo na dobrom putu svedoči da našoj partiji svakog dana pristupa sve više mahom, mladih ljudi”, ističe Šešelj.
Da raste rejting partija desnog centra pokazuju i poslednja istraživanja javnog mnjenja. Ako je očekivano da SNS podržava više od 50 odsto građana, iznenađuje visoko treće mesto zauzela je Srpska radikalna stranka sa sedam odsto podrške, dok bi iznad cenzusa sa 6,6 procenata bila i koalicija Dveri i DSS-a. Ove partije bi zajedno osvojile više glasova nego Socijalistička partija Srbije koju po istraživanju „Ipsos stratedžik marketinga” podržava osam odsto građana.
Najveći skok u rejtingu zabeležili su radikali, koji su ipak, svesni da je najveća zasluga za rast njihove popularnosti povratak iz Haga njihovog lidera Vojislava Šešelja.
„Mi smo na trećem mestu, jer nas narod doživljava kao istinsku opoziciju naprednjačkom režimu. Ljudi su svesni da politika podržavanja EU nije rešenje za ekonomske probleme, a uz to Brisel stalno podnosi nove zahteve koje su protiv interesa srpskog naroda.
Polako, ali sigurno postaje prihvatljiv naš program gde se protivimo ulasku u EU i NATO”, naglašava Šešelj.
Desnica je odbranu nacionalnih interesa zasnovala na otporu zahtevima međunarodne zajednice u granicama za koje je smatrala da su razumne. Za SRS, Dveri i DSS, vlast je prešla crvenu liniju kada je prihvatila Briselski sporazum, ali između ovih partija osim protivljenju ulaska Srbije u EU i NATO, nema političkog konsenzusa o zajedničkom nastupu na izborima, a ni na mitinzima. I to je verovatno veći udarac za desnicu od činjenice da na izborima 2014. godine nisu uspeli da prođu izborni cenzus.
Na desnom političkoj spektru sve veću popularnost pogotovo u Šumadiji ima pokret Dveri koji će upravo za Vidovdan podneti Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave zahtev da postane politička partija. Boško Obradović, član Starešinstva Dveri, smatra da njima, ali i drugim patriotskim političkim opcijama raste popularnost, zato što su Skupštini Srbije, kako kaže, nema istinske opozicije.
„Ne može Bojan Pajtić i Demokratska stranka da budu alternativa Vučićevoj vlasti. Građani traže nova lica, nove ideje i novu energiju, a u pokretu Dveri vide jedinu novu političku opciju koja je opstala na srpskoj političkoj sceni”, kaže Obradović, koji dodaje da ih od drugih partija razlikuje to što oni nikada nisu bili na vlasti, da se za njih ne vezuju afere i da nisu kupovali diplome…
Porastu desničarskih stranaka najviše doprinosi loše ekonomsko stanje građana kojima nacionalistička retorika, kao i laka i brza ekonomska rešenja dobro zvuče bez obzira na to što bi u praksi teško bile ostvarive. Na talasu uspeha Sirize u Grčkoj, neke domaće desne političke partije kao da brane tekovine socijalizma preuzimanjem levičarskih ideja. Tako i Dveri, iako je reč o desnom pokretu imaju čist levičarski ekonomski program koji zovu Srbiza, neka vrsta srpske Sirize.
„Mi se zalažemo za novi ekonomski model, koji bi se temeljio na ekonomskom patriotizmu. To je raskid sa dosadašnjom ekonomskom politikom dužničkog ropstva i rasprodaje naših prirodnih i privrednih bogatstava, i zahteva brigu isključivo o domaćem ekonomskom interesu. To znači veće ulaganje u domaće bankarstvo, domaću privredu i poljoprivredu. Mi se razlikujemo i po modernom socijalnom patriotizmu: zaštiti prezaduženih porodica, borbi protiv bele kuge i povratku dostojanstvu i autoritetu prosvetnih radnika”, objašnjava Obradović.
Da je tanka linija između desnice i levice dokaz je i ekonomski program DSS-a koji je u velikom delu levičarski i temelji se na antiglobalizmu. Ova desničarska partija se kao i Dveri zalaže da se očuvaju državni resursi i da se ne proda Telekom.
„Zalažemo se za veću intervenciju države u ekonomiji, zaustavljanje divljačke privatizacije i da se novac iz državne kase usmeri prema malim privrednicima. Umesto smanjivanja plata i penzija mi se borimo da se tajkunima uvede poseban porez”, naglasila je Sanda Rašković Ivić, predsednica DSS-a.
Geopolitičko brkanje pojmova
Vojislav Šešelj uverava da je podela na levicu i desnicu danas besmislena i da je to imalo smisla krajem 19. i početkom 20. veka, ali da danas takve formulacije „ne piju vodu”. Sa njim se slaže i Miša Đurković koji kaže da desni medijski prostor ne postoji i da se privrženost naciji i patriotizmu pogrešno izjednačava sa desnicom.
„Činjenica je da je u poslednjih 20 godina u našoj javnoj sferi mnogo toga definisano geopolitikom, insistiranjem stranaca, zapadnih fondacija i raznih aktera koji daju ogroman novac za brkanje pojmova onako kako njima odgovara. Nametnuto je u javnoj sferi da je svako pozivanje na naciju i nacionalizam, nešto što je loše po sebi. Zašto bi internacionalizam bio dobar, a nacionalizam loš, sam po sebi”, rekao je Đurković za portal Sputnjik.
On kaže da kada govorimo o desnici u Srbiji to svakako nije isto kao kada govorimo o desnici u SAD i Evropi. Naša zemlja ima i nasleđe komunizma zbog čega je svaka desnica i sve što je desno, za veliki deo komunista i postkomunista danas samo po sebi loše.
„Na primer, kažete da volite Rusiju — to je desnica. A zašto? Zašto je nemoguće da neko ko je, ne znam, liberal ili levičar, voli Rusiju? A ima i takvih, kao što znamo”, objašnjava Đurković.
Pogledaj vesti o: Dveri
.jpg)
