Izvor: Politika, 03.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto su đaci sve agresivniji
Maturanti koji su pretukli profesora niške gimnazije i šesnaestogodišnji učenik Poljoprivredne škole u Futogu koji je maskiran i naoružan pištoljem upao na čas fizike i tražio od profesora da mu upiše dvojku u dnevnik, samo su neki od školaraca koji su u oktobru "gostovali" u crnim hronikama dnevnih novina. Onima koji su iz školskih klupa izašli pre nego što su štrajkovi i skraćeni časovi na velika vrata ušli u obrazovne ustanove i kojima su u živom pamćenju ostali profesori koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u komemorativnoj tišini drže predavanja i najmanji čin nediscipline kažnjavaju spartanskim merama svakako je teško da zamisle scene u kojima đačka "imperija uzvraća udarac".
Da li će profesori uskoro početi da odlaze na čas uz pozdrav "Srećno", koji rudari upućuju prilikom ulaska u jamu, i da li možemo očekivati da se na skupštinskom repertoaru nađe predlog da nastavnici dobiju beneficirani radni staž?
Dragana Kožović, psiholog i profesor u Šestoj beogradskoj gimnaziji, smatra da nasilje nad profesorima nije fenomen globalnih razmera, ali jeste potvrda teze da je autoritet profesora dramatično narušen i da pojedini đaci demonstriraju onaj model ponašanja koji je postao društveno prihvatljiv.
"Kada ga pitate zašto je agresivan prema profesoru i zašto na njegovu adresu šalje uvrede i pretnje, učenik neretko odgovara: 'Borim se za sebe'. A kada analizirate psihološku i porodičnu strukturu tih 'boraca' shvatite da se i njegovi roditelji kroz život takođe probijaju na agresivan način. Ne treba zaboraviti da u školskim klupama sede deca koja su odrastala uz ratove u okruženju i bombe u našem dvorištu, deca svedoci porodičnih drama, bede i siromaštva, roditeljskih otkaza i razvoda. Neka od njih žive u porodicama kojima je potrebno socijalno starateljstvo. To, naravno, nije opravdanje, ali jeste objašnjenje za đačko ponašanje", objašnjava Dragana Kožović.
Naša sagovornica, koja je i autorka knjiga "Pubertet ne mora da stvori haos u kući" i "Psihologija pisana kredom" podseća da pubertet jeste period kada se odrasli skidaju sa prestola autoriteta i dodaje da u osnovi bunta protiv profesora stoji i protest protiv realnosti koju đacima nudi obrazovni kurikulum.
"Iz vizure učenika, obrazovanje nije funkcionalno, već je repetitivno, dosadno i kilometrima udaljeno od njihovih želja. Deca smatraju da im poznavanje latinskih glagola i ruskih klasika ničemu ne služi u životu i svoj protest javno iskazuju nedisciplinom na času. Jer, ako izuzmemo gimnazijsku populaciju, najveći broj dece upisuje škole čije se diplome brzo i lako 'unovčavaju' na tržištu rada i čeznu da se bave profesijama koje se 'vrte' oko estrade i u kojima se okreće velika količina novca. Po njihovom shvatanju, profesori su vodiči kroz virtuelnu i njima neprivlačnu realnost i zato oni javno demonstriraju svoj bunt", ističe ovaj psiholog.
Na pitanje – kako roditelji reaguju na đačke nestašluke, ona odgovara da je njihova najpoštenija reakcija "takav je i kod kuće" i "ni ja ne znam šta ću sa njim", a najčešća je – "bio je izazvan, on nikada ne reaguje na taj način". Kada roditeljima na najdiskretniji mogući način pokušate da objasnite da dete ima problema sa učenjem, pamćenjem i koncentracijom i da bi bilo dobro da obrate pažnju na koji način provodi ono provodi slobodno vreme, oni reaguju dramatično i burno. Ili guraju glavu u pesak ili ih brane od onih sa kojima treba zajedno da ih vaspitavaju, dodaje naša sagovornica.
"Ne treba se čuditi drskosti dece ako imate na umu da roditelj koji je po profesiji tehnolog ili biolog traži od profesora latinskog jezika pismeni zadatak svog deteta da bi on procenio da li je dete 'zaslužilo' dobijenu dvojku ili trojku. On na taj način urušava autoritet profesora i detetu šalje jasnu poruku da i ono može da preispituje stručnost svojih nadređenih", ocenjuje Dragana Kožović.
Ona, međutim, skreće pažnju i na činjenicu da se prosvetnim radom sve manje bave entuzijasti, a sve više oni kojima zbog porodičnih razloga odgovaraju česti i dugi školski raspusti.
U prilog tezi da je naša škola odavno zaboravila svoju vaspitnu funkciju govori i podatak iz studije koju je pre nekoliko godina sproveo Institut za pedagoška istraživanja i koji govori da trećina dece smatra da je najučestaliji način "kažnjavanja" odnosno smirivanja dece – davanje loših ocena. Iako taj "disciplinski kec" ni na koji način nije uzročno-posledično u vezi sa prestupima đaka, on je izgleda najomiljenije vaspitno-popravno sredstvo njihovih nastavnika, možemo posumnjati da je on glavni krivac, odnosno uzrok nasilja prema profesorima. Istraživanje ovog instituta takođe pokazuje da je izbacivanje sa časa – sledeće na listi omiljenih vaspitnih metoda profesora.
Istraživanje je takođe je pokazalo da čak trećina učitelja ocenjuje da im nedisciplina ometa rad na času. Oni sve češće priznaju da su nemoćni i da ne znaju kako da postupaju sa agresivnim učenicima, onima koji psuju, galame na času, jurcaju po hodnicima. U paletu đačkih marifetluka spada i škripanje stolica, bacanje stvari, gađanje, pravljenje aviončića i jedenje na času.
[objavljeno: ]
