Izvor: Politika, 10.Nov.2014, 11:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje na istorijsku sednicu Vlade iz 1914.
Jedna od ključnih odluka u Prvom svetskom ratu doneta na zasedanju Vlade Srbije u zgradi Višeg suda u Valjevu
Valjevo – Valjevci su s razočarenjem primili vest da se sednica Vlade Srbije, zakazana za juče u zgradi Višeg suda u ovom gradu, neće održati. Uz sva uvažavanja zauzetosti brojnim državničkim i drugim obavezama, smatrali su da su premijer Aleksandar Vučić i ministri trebali da nađu vremena i dođu u Valjevo. Planirana svečana sednica trebala je da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bude dubok naklon onoj istorijskoj iz 1914. godine na kojoj su donete presude odluke za opstanak Srbije.
Međutim, ako je aktuelna vlada popustila priliku da bude prva koja će posle 100 godina ponovo zasedati u Valjevu, to nisu domaćini i organizatori obeležavanja velikih događaja iz naše istorije. Preksinoć, na sceni ovdašnjeg Centra za kulturu, ipak je održana umetnička repriza istorijske sednice koja je posetioce na prigodnoj svečanoj akademiji ostavili bez daha. Zahvaljujući izvanrednoj zamisli reditelja Petra Stanojlovića, prisutni su mogli da čuju i vide prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića koji je sednicu vlade po hitnom postupku sazvao i njome predsedavao, tadašnjeg premijera Nikolu Pašića, načelnika Vrhovne vojne komande Radomira Putnika, njegovog zamenika generala vojvodu Mišića i ostale ministre.
Kako je za naš list objasnio reditelj Stanojlović, on je umesto uvrežene komemorativne atmosfere koja prati podsećanja na velike događaje i epopeje, nastojao da istoriju dovede u aktuelno vreme. Pored toga što je istorijska sednica svojevrsni vremeplov, osmišljena je i kao igrokaz uz simulaciju kako bi taj događaj današnji mediji pratili, bolje reći, čerečili uz neizbežnu dozu senzacionalizma i druge pikanterije.
I pored toga što sa sednice Vlade Srbije iz 1914. godine nisu sačuvani zapisnici, koji su najverovatnije nestali u vihoru ratnih dejstava, šta se na njoj raspravljalo i odlučivalo moglo se najbolje saznati iz pisama koje je prestolonaslednik uputio ruskom caru. Dosta toga bilo je sadržano i u cirkularnim pismima koja je Nikola Pašić, posle sednice, uputio diplomatskim predstavništvima u Evropi, odnosno zemljama saveznicama.
Istorijska sednica vlade na sceni valjevskoj centra za kulturu
Ipak, jesen 1914. godine je u Srbiju, posle kiše i mraza, donela jezive slike smrti i stradanja. Srpska vojska pred naletom brojnijeg i mnogo opremljenijeg neprijatelja našla se pred slomom. U situaciji kada je artiljerija ostala bez municije, odnosno granata, i kada je propast stigla na nepun korak, 8. novembra 1914. godine u Valjevu je održana istorijska sednica vlade i vrhovne vojne komande kojom je predsedavao prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević. Odluke te sednice biće presudne za opstanak Srbije. Jedna od ključnih bila je da se, bez obzira na brojne nepovoljne okolnosti, borbe protiv neprijatelja nastave i to sve do konačne pobede.
Slučaj je hteo da već 15. novembra ranjenog Petra Bojovića, na čelu Prve armije, zameni Živojin Mišić. Dva dana kasnije počeće Suvoborska bitka, kasnije nazvana Kolubarska. Đeneral Mišić je najpre zaustavio rasulo u vojničkim redovima a onda, 29. novembra, nakratko će povući jedinice do Gornjeg Milanovca, radi odmora i dopune granatama. U silovitom protivudaru koji je započeo u zoru 3. decembra srpske armije su probile neprijateljske odbrambene linije i u nezadrživom jurišu oslobađale mesto za mestom. Već 9. decembra Valjevo i Mionica bili su slobodni dok je 15. decembra iz vojne komande saopštena jedna rečenica o situaciji na frontu: „Na teritoriji Srbije nema neprijateljskih vojnika, osim desetina hiljada zarobljenika”. Briljantna pobeda Žući iz Struganika doneće čin vojvode, ali i mesto u istoriji ratovanja, jer se njegova strategija i danas proučava na najprestižnijim svetskim vojnim akademijama.
Prema podacima zvanične vojne statistike u Velikom ratu na strani neprijateljske austrougarske armije poginulo je preko 280.000 vojnika i oficira. Srbija je svoju odbranu slobode platila s preko 163.000 ljudi, ali su tifus, difterija, šarlah i druge zaraze bolesti, koje su inače pratioci ratova, odneli još 35.000 vojnika, odnosno oko 100.000 civila.
Budo Novović
objavljeno: 10.11.2014.
.jpg)
