Izvor: Politika, Beta, 04.Mar.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Redovno se opijaju i četrnaestogodišnjaci

Među mladima flaša piva ne podrazumeva pola već dve litre, kada bi se smanjile ambalaže industrija bi doprinela prevenciji

Konzumiranje alkohola čak 60 odsto dece i omladine u Srbiji uzrasta od 12 do 19 godina ne smatra štetnim, lošim i opasnim po zdravlje. Na ovu poražavajuću brojku nadovezuje se statistika koja je jedna od posledica ovakvog stava – svaka četvrta mlada osoba pomenutog uzrasta napila se bar jednom u životu, prosečna starost prilikom prvog uzimanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << alkohola među tinejdžerima bila je 14,6 godina, a naviku opijanja bar jednom mesečno imalo je njih 5,5 odsto.

Poslednje veliko ispitivanje zdravlja stanovnika Srbije, koje je sprovelo Ministarstvo zdravlja, pokazalo je, takođe, da više od 33 odsto mladih pije povremeno ili svakodnevno, a u publikaciji „Zdravlje stanovnika Srbije – analitička studija 1997–2007” Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” navedeno je da je u populaciji mladih uzrasta od 16 godina 93 odsto probalo alkohol najmanje jednom. Strategija za borbu protiv zloupotrebe alkohola i alkoholizma, po rečima dr Jasmine Grozdanov, načelnika Odeljenja za istraživanja Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, još ne postoji. Alkohol je društveno prihvatljiv, i tu leži jedan od razloga zašto kasnimo sa strategijom.

Od priče zdravstvenih radnika o štetnosti alkohola biće malo koristi ako se prevenciji ne priključe i drugi. Dr Grozdanov kaže da joj često zasmetaju velike ambalaže u kojima se u poslednje vreme proizvodi alkohol, pa flaša piva više ne podrazumeva 0,5 litara već dva litra. Kada bismo smanjili ambalaže, kao što su proizvođači cigareta počeli da štampaju na kutijama upozorenja o štetnosti, industrija bi doprinela prevenciji.

Sva su tranziciona društva, pa i srpsko, rizična – u njima su bolesti zavisnosti jedan od načina bekstva od društvene realnosti, ističe docent dr Aleksandar Jugović sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu.

– Kada se mladima ne nudi razvoj potencijala i potreba nego život u bedi, kriminalizovanom i moralno degradiranom društvu sa izvitoperenim vrednostima, onda put u lične neslobode i različite zavisnosti postaje potpuno otvoren – kaže docent dr Jugović.

Rezultati istraživanja na kojima je radio su, između ostalog, pokazali da mladi najčešće piju jer smatraju da će im alkohol poboljšati raspoloženje ili ih opustiti, kao i da piće dva do tri puta češće konzumiraju oni koji žive u porodicama gde ima ili je bilo čestih problema zbog pića.

Istraživanje Ministarstva zdravlja pokazalo je, takođe, da je kod više od 30 odsto mladih uzrasta od 12 do 19 godina koji piju alkoholu sklona neka bliska osoba, a u oko 15 odsto slučajeva to je otac. Takođe, iako je zabranjeno prodavati alkohol maloletnicima, oko 10,5 odsto njih snabdevalo se alkoholnim pićima u samoposlugama, kafićima, restoranima.

Zabrana prodaje alkohola maloletnim licima stupila je na snagu 2005. godine kroz Zakon o zaštiti potrošača, dok je zabrana točenja alkohola maloletnicima ustanovljena Zakonom o javnom redu i miru, koji je poslednji put dopunjen takođe 2005. godine. Prema navodima Odeljenja tržišne inspekcije Beograda Ministarstva trgovine i turizma, prodaja alkohola maloletnicima kontroliše se na osnovuprijava građana ili u toku stalnog nadzora. U praksi to predstavlja gotovo nemoguć zadatak, ističu gradski inspektori. Prijava građana ima malo, pa se sve svodi na savest prodavca i njegovu procenu da li je u pitanju maloletno lice. Ako pogrešno proceni, može snositi odgovornost što je prodao alkohol maloletniku, a može biti kažnjen i ako na osnovu loše procene odbije da proda robu licu koje ima pravo da je kupi. Gotovo da ne postoji mogućnost da se prekršaj dokaže osim da inspektori čekaju ispred prodavnice i prisustvujučinu nezakonite trgovine, kažu u gradskoj tržišnoj inspekciji.

Kontrola točenja alkoholnih pića maloletnicima u kafićima, restoranima i klubovima u nadležnosti je turističke inspekcije Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, a kazna za ovaj prekršaj iznosi od 10.000 do 350.000 dinara ili 30 dana zatvora. Ipak, većina klubova ne kontroliše ko im seda za šank. Čak i u slučajevima da se dokaže točenje alkohola maloletnim licima, ugostitelji samo plate kaznu i nastave sa radom.

Jelena Beoković

[objavljeno: 05/03/2009]

Nastavak na Politika...