Izvor: RTS, 11.Apr.2009, 03:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pregled štampe (11. 04. 2009.)

Ubistvo Ćuruvije sramota za Srbiju, NBS uzvraća udarac: Jelašić najavljuje da će tužiti Vladu Srbije!, Poreznici mere stanove, Poslanicima mesečno 50.000 dinara manje, piše beogradska dnevna štampa

Ubistvo Ćuruvije sramota za Srbiju

Prošlo je tačno 10 godina od ratnog Uskrsa 1999. godine, kada je u Svetogorskoj ulici u Beogradu, u haustoru zgrade u kojoj je stanovao, ubijen novinar Slavko Ćuruvija, vlasnik „Dnevnog telegrafa" i „Evropljanina". >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Poznato je da su ga uoči ubistva intenzivno pratili operativci tadašnjeg Resora državne bezbednosti, a tokom minule decenije licitiralo se imenima izvršilaca koji danas nisu među živima, najviši predstavnici MUP-a i tužilaštva najavljivali su rasvetljavanje zločina, ali do toga nije došlo.

Na desetogodišnjicu smrti kolege, novinarska udruženja ponovo podsećaju da je ovo ubistvo ostalo nerasvetljeno i pozivaju vlasti da intenziviraju istragu i pronađu ubice i nalogodavce. Međunarodni novinarski institut (IPI) i Medijska organizacija jugoistočne Evrope (SEEMO) saopštili su da će biti sramota za Srbiju ako ubice Slavka Ćuruvije ostanu neotkrivene. Ove dve organizacije zatražile su od Snežane Malović, ministarke pravde Srbije, da intenzivira rad na ovom slučaju, ali „odgovora od ministarke nema", navodi se u saopštenju novinarskih organizacija. „Ako vlasti ne povećaju napore da temeljno istraže ovaj slučaj, uskoro neće biti u mogućnosti da nađu njegove ubice", izjavio je Dejvid Dedž, direktor IPI-ja.

Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, kaže da ministarka pravde nije nadležna u ovom slučaju, da ne može da se meša u istragu i da je rasvetljavanje ubistva posao tužilaštva i suda.

Državni sekretar smatra da je ovo jedan od najvažnijih slučajeva čijim bismo razrešenjem dokazali da smo država koja je u stanju da se razračuna sa svim svojim problemima, odnosno pre svega sa „avetima prošlosti".

U umešanost države u ovo ubistvo niko od naših sagovornika ne sumnja i svi se slažu da je upravo to razlog zašto istraga i posle 10 godina nije privedena kraju.

Ni deceniju posle ubistva nismo ništa bliži njegovom rasvetljavanju, smatra Nino Brajović, predsednik Udruženja novinara Srbije, a „vreme koje protiče čini lošu uslugu istrazi".

On ističe da nema spremnosti da ubice budu otkrivene jer bi to sigurno narušilo idilu države.

Nadežda Gaće, predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije, ističe da je stav njenog udruženja da država mora da preduzme odgovornost za „mučko ubistvo Slavka Ćuruvije" i da „njegova žrtva traži pravdu".

Iako u nekim drugim slučajevima protok vremena otežava ili onemogućava da se ubistvo rasvetli, kad je reč o Slavku Ćuruviji godine koje prolaze neće oslabiti materijalne dokaze, smatra Gaće.

NBS uzvraća udarac: Jelašić najavljuje da će tužiti Vladu Srbije!

Guverner NBS Radovan Jelašić pristao je da se privremeno odrekne sadašnje plate od 412.000 dinara (13 prosečnih plata) i radi za 186.000 dinara mesečno, na koliko će vlada limitirati plate zaposlenih u javnom i državnom sektoru. Iako je rešio da se pridržava odluke Vlade o smanjenju plata, Jelašić najavljuje da će borbu sa kabinetom Mirka Cvetkovića nastaviti sve do Ustavnog suda.

Naime, NBS će tražiti ocenu ustavnosti najavljenog leks specijalisa, posebnog zakona Vlade, kojim se predlaže čak i kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna od 300.000 do 1.000.000 dinara za onoga ko ne bude poštovao zakon o smanjenju plata. Podsetimo, Vlada je u utorak odlučila da privremeno smanji plate u državnoj administraciji, uključujući tu i lokalnu i pokrajinsku upravu, zatim u Skupštini, NBS, Privrednoj komori Srbije i regionalnim komorama i javnim preduzećima i limitira iznos najviše zarade na 186.000 dinara, odnosno šest prosečnih plata.

Guverner Jelašić je odmah poručio da neće biti smanjenja plata u NBS, jer, kako je rekao, Ustav i Zakon o NBS garantuju finansijsku nezavisnost toj instituciji. U međuvremenu, Vlada je pripremila leks specijalis kojim se plate smanjuju i predsedniku, premijeru i ministrima, poslanicima, kao i svim funkcionerima koje bira Skupština ili postavlja Vlada, uključujući i guvernera. Zakon bi, kako je najavljivano, trebalo da stupi na snagu 1. maja.

Bivši sudija Ustavnog suda Slobodan Vučetić objašnjava da Vlada može da predloži i prosledi parlamentu zakon koji nalaže da moraju biti „skresane" zarade u svim državnim institucijama, bez obzira da li su te institucije pod direktnom ingerencijom Vlade ili nisu i nezavisno da li se finansiraju iz budžeta ili ne.

- To se odnosi i na NBS, jer se njen položaj uređuje zakonom. Pa, i sudovi su maksimalno nezavisni, ali se i njihov položaj određuje zakonom. A Skupština je zakonodavno telo. Zato, ako parlament usvoji leks specijalis koji predlaže Vlada, plate u NBS će morati da idu dole - objašnjava Vučetić.

On objašnjava da NBS mora da počne sa primenom zakona od trenutka kada on stupi na snagu.

- NBS je u obavezi da smanji plate od dana kada leks specijalis stupi na snagu, čak i ukoliko od Ustavnog suda bude zatražio ocenu ustavnosti tog akta. Ta dva procesa su nezavisna. U suprotnom, prekršili bi zakon i morali bi da snose sankcije, odnosno odgovorno lice bi bilo kažnjeno zatvorom od godinu dana ili kaznom od 300.000 do milion dinara - kaže Vučetić.

Poreznici mere stanove

Vrednost nekretnina ubuduće će se utvrđivati na drugačiji način nego dosad. Poreznici će uvažavati realnu tržišnu vrednost. Navedena promena bi trebalo da stupi na snagu prvog dana maja.

Dosadašnja praksa bila je da se u momentu kada steknemo nekretninu, i nakon plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava, Poreska uprava utvrđuje tržišnu vrednost imovine. To se obično radi na osnovu zapisnika o bodovanju stana. Ovaj dokument sadrži sve detalje o nekretnini - da li ima parket, ili su podovi prekriveni pločicama, je li stolarija od drveta ili plastike... Bodovan je kvalitet svakog detalja nekretnine. Na bazi toga određivana je obaveza prema poreznicima.

Taj „bodovni" sistem biće promenjen. Više se neće pratiti vrednost nekretnine od momenta kada je neko postao njen vlasnik, uz valorizaciju za rast cena na malo, već bi se obračun vršio na bazi realne, tržišne cene nepokretnosti.

Još se osmišljava metodologija utvrđivanja ove vrednosti. U Vladi kažu da je dosadašnja metodologija obesmišljena činjenicom da, na primer, vlasnik ekskluzivne vile na elitnoj lokaciji u Beogradu plaća godišnji porez na imovinu od svega desetak hiljada dinara. Dodaju da je ideja da se vlasništvo nad ovakvim objektima oporezuje bar tri do četiri puta više.

- Taj način oporezivanja ne postoji nigde na svetu - kažu u Nemanjinoj 11. i dodaju da izmene Zakona o porezu na imovinu neće uticati na standard građana koji žive u stanovima i kućama koje se ne ubrajaju u „luksuz".

I manje nekretnine, na dobrim lokacijama, a koje danas imaju izuzetno dobru tržišnu cenu, „bodovane" su po vrlo niskoj poreskoj osnovici. Na primer, sasvim dobar jednosoban stan u centru Beograda od 40 kvadrata, po dosadašnjoj metodologiji Poreske uprave vredi oko 35.000 evra, dok mu je na tržištu cena preko 80.000 evra. Pri tom, vlasnik stana ne plaća porez ni na osnovicu od 35.000 evra, jer se ona umanjuje za amortizaciju koja može ići i do 70 odsto vrednosti nekretnine, ali i za takozvani „poreski kredit" od 40 odsto vrednosti, u slučaju da vlasnik tu živi. Tako, za pomenuti jednosobni stan, vlasnik porez plaća samo na vrednost oko 11.000 evra.

Prema planovima koje pravi Vlada Srbije, poreznici će i vrednost pomenute nekretnine obračunavati po tržišnoj vrednosti (80.000 evra). Amortizacija će biti značajno smanjena (razmišlja se o iznosu od 20 odsto). Takođe, činjenica da vlasnik stana u njemu i živi ne bi donosilo povlastice od 40 odsto, već samo deset odsto.

Predstavnici ekonomskog dela Vlade pominjali su određene kvadrature stanova na koje će se plaćati značajno veći porez na imovinu. Kako nam je, međutim, u petak objašnjeno, nije ideja da se oporezuju oni koji imaju kuće po Srbiji, koje, po pravilu, prelaze 100 kvadrata.

- Potpuno je jasno da nekretnina koja se nalazi u elitnom delu gradu jeste luksuz, kao i da kuća na periferiji nekog grada u unutrašnjosti to nije - kažu u nadležnim službama Vlade.

2.744.000 stanova i kuća postoji, prema poslednjem popisu, u Srbiji, bez Kosova i Metohije, a prosečna veličina stambenog objekta je 66 kvadratnih metara.

Poslanicima mesečno 50.000 dinara manje

Najavu Vlade Srbije da će poslanicima smanjiti plate za 15 odsto, kao i ostalim zaposlenim u državnoj službi, ali i ukinuti dnevnice, većina poslanika je prihvatila bolje nego prve predloge o ukidanju dnevnica koji su u parlamentu dočekani na nož i od opozicije, a i od pojedinih vladajućih stranaka. Ukoliko se izračuna smanjenje oba prihoda koji dobija narodni poslanik mesečno, ispada da je maksimalna ušteda koju parlament može da postigne ovim merama 12,8 miliona dinara.

Vladinim merama štednje biće ukinute dnevnice, bonusi i smanjene plate poslanika, najavio je ministar ekonomije Mlađan Dinkić. Vlada Srbije će predložiti skupštini leks specijalis kojim će poslanicima biti smanjene plate za 15 odsto, kao i ostalim zaposlenim u državnim službama sa mesečnim prihodima većim od 100.000 dinara. Ovaj procenat biće oduzet poslanicima pošto njihova mesečna primanja iznose najmanje 105.000 dinara, ukoliko se sabere poslanička plata, koja se kreće od 75.000 do 85.000, i paušal od 30.000 dinara.

Kada se oporezuje sve iznad 40.000 dinara, koliko je deo plate koji se ne porezuje, ispada da će poslanik mesečno dobijati 11.250 dinara manje sve dok traje kriza. Prostom računicom, ovim smanjenjem 250 poslanika će mesečno uštedeti 2,8 miliona dinara, ili 33 miliona dinara na godišnjem nivou samo na platama.

Značajnija ušteda od blizu 10 miliona dinara trebalo bi da se postigne potpunim ukidanjem poslaničkih dnevnica koja trenutno iznosi 1.908 dinara po dolasku poslanika u Skupštinu. O ukidanju dnevnica će se raspravljati na sednici Administrativnog odbora već u utorak.

Nastavak na RTS...

Radio Televizija Vojvodine: Deset godina od ubistva Ćuruvije