Izvor: RTS, 24.Mar.2019, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomoć radio-amatera tokom NATO bombardovanja
Svih 78 dana bombardovanja SR Jugoslavije u upozoravanju građana i odbrani od NATO bombi veliki doprinos dali su i radio-amateri. Svakog 24. marta, tim povodom, održava se memorijalna emisija i prozivka radio-amatera. Radio-amater Dušan Ćeha ističe da su se oni aktivirali i pre nego što su se pojavile prve sirene 1999. godine.
Dušan Ćeha je, gostujući u Jutarnjem programu, govorio o akciji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Saveza radio-amatera Srbije tokom NATO bombardovanja 1999. godine, šta su bili najteži trenuci tih dana, koje podvige pamti, kao i da li su radio-amateri bili u opasnosti.
Koliko je prošlo od prve vazdušne opasnosti pa do organizovanja radio-amatera?
Mi smo se, maletene, aktivirali i pre nego što su se pojavile prve sirene. Radio-amateri su se automatski uključili u frekvenciju za potrebe Saveza radio-amatera Srbije za potrebe države kada su vanredne situacije.
Kakvu ste vi pomoć i kome mogli da pružite? Koje signale da presretnete? Koliko vas je bilo angažovano?
Prvi dan, dva više su se oni stihijski javljali, prenosili informacije do kojih su dolazili. Na samom početku rukovodstvo Saveza radio-amatera Srbije je odmah stupilo u kontakt sa Ministarstvom odbrane i policijom. Napravljen je zajednički plan kako i na koji način da se uključe radio-amateri i posle dva dana savez je formirao jedan informativni centar na Novom Beogradu i napravili smo organizaciju radio mreže za opasnost na celoj teritoriji Republike Srbije.
Imali smo male centre u opštinama, gradovima. Glavni centar koji je skupljao sve informacije nalazio se na Novom Beogradu. Mi smo ogranizovali neprekidno, dvadesetčetvoročasovno dežurstvo tokom svih dana NATO bombardovanja. Imali smo nekoliko hiljada radio-amatera na terenu. Svi su bili opremljeni radio-stanicama i drugom opremom i oni su vršili izviđanje vazduha, skupljali sve informacije do kojih su mogli doći na terenu. Mi smo u radio-centru reemitovali te informacije, a imali smo direktan kontrakt sa Ministarstvom odbrane i policijom, koji su prikupljale naše podatke i na osnovu njih su mogli da naprave neku realnu situaciju – šta odakle dolazi.
Šta pamtite kao najveći podvig iz tog perioda? Pamtite li neki poseban detalj?
Ja pamtim dosta detalja iz tog perioda. Možda je bio neki trenutak zadovoljstva kad smo dobili informaciju da je oboren čuveni F-117. Međutim, ne samo meni nego svim radio-amaterima je zaista bilo teško kad su nam javili da je oboren Avalski toranj. Prosto su svima neke suze pošle niz oči. Bilo mi je žao, jer je tog momenta verovatno nestalo slike na televiziji i prestao je da radi naš repetitor, koji se nalazio na tom tornju. Mi smo bili deset minuta bez teksta, nismo znali šta da radimo. Ne može čovek da kaže da je za vreme rata bilo lepih trenutaka. Možda ih je bilo, ali ipak je to rat, bombardovanje.
Da li su i radio-amateri bili u opasnosti? Jesu li im bili ugroženi životi?
Mi se nismo bojali ničega, znali smo šta treba da radimo. Niko nije razmišljao o posledicama, da li će ostati živ ili će poginuti. Naš je cilj bio da pomognemo našoj zemlji, našem narodu. Koliko smo uspeli, to će drugi da procene.
Kažu da ste imali i određenu pomoć od određenih radio-amatera kolega iz regiona, ali ste imali i ometače, one koji nisu baš bili spremni da pomognu, odnosno, hteli su da vas "ulove".
Nama su dosta pomogli bugarski radio-amateri. Da ne govorim radio-amaterima iz Republike Srpske, jer su i oni bili bombardovani. Naši prijatelji iz celog sveta, iz Evrope su nam putem radio-talasa i telefona dostavljali odgovarajuće informacije. Tačno smo znali kad kreću avioni iz Italije, iz Nemačke, čak smo znali i koje ciljeve će da gađaju. Nadam se da je Ministarstvo odbrane i policija dosta tih informacija iskoristilo na pravi način. Bilo je teško uspostavljati sve te veze, jer smo imali strašno ometanje ne samo od radio-amatera, nego i od drugih službi iz Bosne, Hrvatske, Mađarske. I u celoj toj gužvi je bilo teško primiti pravu informaciju i proslediti je dalje.
Lako prenosiva oprema, spremnost i sposobnost radio-amatera korisni su i u drugim vanrednim situacijama, ali kako radio-amateri funkcionišu kad je stanje redovno, sa kakvim se problemima suočavaju, kako danas žive?
U ovim redovnim situacijama mi pokušavamo da privučemo što više omladine. Svake godine organizujemo kampove za mlade radio-amatere. Sledeća godina nam je veoma važna, jer je naš Savez radio-amatera dobio veliko priznanje od međunarodne organizacije. Bićemo organizatori i domaćini konferencije međunarodne organizacije, koja će biti održana u Novom Sadu. Na Konferenciji očekujemo oko 150 delegata nacionalnih saveza iz celog sveta, a na svetskom šampionatu preko 500 takmičara iz celog sveta. Mesec dana pre toga bićemo domaćini svetskog prvensta u radio-goniometriji, koje će se održati na Zlatiboru.
.jpg)
