Izvor: Politika, 30.Okt.2009, 23:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Otpuštanje svih u RTV Priština, televizija će postojati – na papiru

Upravni odbor RTS-a odlučio da socijalni program ponudi i za svih 276 zaposlenih u RTV Priština. – Radnici upozoravaju da to praktično znači njeno gašenje

Na spisku zaposlenih Radio-televizije Srbije koji će biti obuhvaćeni socijalnim programom nalazi se i svih 276 radnika Radio-televizije Priština, saopštio je juče Kolegijum RTS-a. Saopštenjem se oglasilo i pomenutih 276 zaposlenih koji navode da njihovo stavljanje na spisak za socijalni program praktično znači >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gašenje RTV Priština, zbog čega su oni jedinstveni u stavu da ne prihvate takvu odluku i traže da ostanu u sastavu RTS-a, pozivajući Vladu Srbije da prihvati njihov zahtev i pomogne finansiranje. Zvonimir Miladinović, izvršni direktor sektora RTV Priština, kaže da nema nikakvih garancija ni za tvrdnje da bi posle otpuštanja svih radnika, oko 100 njih bilo vraćeno na posao, ali ne u RTS, već bi bili zaposleni u privatnim medijima.

– To znači da bi naš položaj bio krajnje neizvestan. Država ili RTS mogli bi da raskinu saradnju sa nama kad god bi hteli. RTV Priština ostala bi u Statutu RTS-a kao deo Medijskog javnog servisa Srbije ali bez ijednog radnika, dakle, samo formalno. Ne sporimo da je potrebno smanjenje broja radnika, ali država treba da se zapita da li želi ozbiljan medij na Kosmetu – kaže Miladinović.

On navodi da je u sastavu RTV Priština TV Most, TV Puls, Radio Gračanica, Radio Kosovska Mitrovica, televizija i radio u Prokuplju, kao i televizija u Kuršumliji. Oni imaju privatnog vlasnika, ali kako objašnjava Miladinović, to je samo formalno, jer je to bila obaveza zbog Unmikovog zakonodavstva. I radnici u svom saopštenju ističu da privatno vlasništvo nad medijima iz sastava RTV Priština ne sme da bude prepreka za formulisanje pravnog statusa RTV Priština u okviru Javnog servisa. „Smatramo da više ne postoji bilo kakva potreba prikrivanja našeg pravnog statusa jer ozbiljna država ima pravo i obavezu da štiti svoje interese na prostoru koji je deo države Srbije, a trenutno pod međunarodnim protektoratom”.

Naš izvor iz vrha RTS-a objašnjava da je odluka da se za 276 radnika ponudi socijalni program doneta, između ostalog, i zbog toga što su oni zaposleni u privatnim preduzećima i medijima, a platu primaju od RTS-a. Većina zaposlenih u RTV Priština povukli su se sa svojih radnih mesta po dolasku međunarodnih snaga po okončanju bombardovanja 1999. godine, navodi naš sagovornik iz RTS-a. Oko 200 radnika otišlo je u različite gradove u centralnoj Srbiji, dok je oko 80 njih ostalo na Kosovu i Metohiji, a svi su zaposleni u privatnim kompanijama, koje su dobile lokalne dozvole od Republičke radiodifuzne agencije.

– Deset godina RTS je davao platu za te radnike, iako oni za tih deset godina nemaju ni dana radnog staža u našoj kući. Država, za to vreme, nije dala nijedan dinar za medije na Kosmetu i oni su se izdržavali na račun RTS-a. Ekonomska kriza, ali i činjenica da kao Medijski javni servis ne možemo da plaćamo radnike koji ne rade u RTS-u dovele su do ovakve odluke. Zajedno sa tih 276 radnika, obratili smo se srpskom premijeru i nadležnim ministarstvima i oni su odgovorili da smatraju da najmanje 100 ljudi treba da bude zaposleno u mreži srpskih medija – objašnjava naš sagovornik iz RTS-a.

Zaposlene u mreži srpskih medija u prvom redu činiće radnici RTV Priština koji žive u Zvečanu, Gračanici, Šilovu, odnosno na Kosmetu – država će plaćati njihovo finansiranje, a RTS potpisati posebne ugovore o razmeni informacija i poslovnoj saradnji i plaćati im za njihove usluge.

Za problem 200 radnika koji žive i rade u drugim delovima Srbije moraće da se pobrine država, kategoričan je naš sagovornik, koji ističe da RTS-u ne treba dopisništvo iz Kuršumlije, Blaca, Prokuplja, Niša koje ima čak 200 zaposlenih. Za taj posao dovoljno je i dvadesetak ljudi. Kako saznajemo u RTS-u, Aleksandar Tijanić, generalni direktor Medijskog javnog servisa, trebalo bi narednih dana da se sastane sa predsednicima opština Blace, Kuršumlija, Prokuplje i okolnih opština i da se sa njima dogovori o otvaranju dopisništava RTS-a u tom delu Srbije.

– Spiskovi radnika koji su obuhvaćeni socijalnim programom su objavljeni, upravni odbor je doneo svoju odluku i to je završena priča. Za 276 radnika u RTV Priština godišnje je izdvajano tri miliona evra, što sada i zbog pravnih i zbog ekonomskih razloga više ne možemo da učinimo. RTV Priština, ipak, nikada neće biti izbrisana iz Statuta RTS-a i čim budemo mogli da vratimo ljude u našu zgradu, gde je naša tehnika, mi ćemo to učiniti – kaže naš sagovornik.

Jelena Beoković

-----------------------------------------------------------

Dvesta evra po godini staža

Kako je saopštio Kolegijum RTS-a, od ukupno 4.024 zaposlenih, na socijalni program odlazi njih 650, dok će 211 zaposlenih preći u novoosnovano Javno preduzeće Emisiona tehnika i veze, čime će se uštedeti oko 10 miliona evra na godišnjem nivou. Radnicima koji su obuhvaćeni socijalnim programom biće isplaćeno po 200 evra za godinu radnog staža, a prema proceni menadžmenta, još oko 1.000 radnika ispunjavaju uslove za odlazak. „Predviđeno je da se u sledeće dve godine, kao tehnološki višak, broj zaposlenih smanjuje za po 500 radnika”, navodi se u saopštenju Kolegijuma RTS-a.

-----------------------------------------------------------

Uznemirenje među radnicima u Prokuplju

Prokuplje – Nezvanično saznanje da je odlukom Upravnog odbora RTS 276 radnika RTV Priština „stavljeno na listu tehnološkog viška” uznemirilo je zaposlene u Prokuplju, privremenom sedištu ovog medija. Oni su i juče redovno emitovali RTV program, ali su izrazili odlučnost da se takvoj odluci suprotstave.

– Nama je jasno da broj zaposlenih i ovde mora da se smanjuje, ali ne i to da u okviru RTS-a samo mi moramo svi da ostanemo bez posla, a da ostalima bude prepušteno na volju. Ako je odluka tačna, a naši izvori kazuju da jeste, mi pitamo ko nas je zastupao. U skladu sa zakonom svoju reč je morao da ima i sindikat, a mi smo svi članovi Samostalnog sindikata, koji, prema našim informacijama, nije konsultovan. Ako ovako bude, mi ćemo svoja prava tražiti preko suda, sve do Strazbura – kaže novinar Radoslav Mihajlović.

– Kad bi se samo znalo na koji način smo isterani iz Prištine i kako smo uspeli da iznesemo deo tehnike, svima bi bilo jasno da ni pod kojim uslovima RTV Priština ne bi smela da se ugasi, a ni njeni radnici da ostanu bez posla. Bila bi to prva ustanova sa Kosmeta koja je ugašena – objašnjava novinar Sonja Živković.

D. Borisavljević

[objavljeno: 31/10/2009]

Nastavak na Politika...