Izvor: B92, 29.Jul.2011, 17:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ombudsman: "Dopunski" rad u KC Niš
Beograd -- Zaštitnik građana reagovao na nezakonito vođenje "dopunskog" rada u Kliničkom centru Niš za usluge koje se pružaju kao osnovne, za šta zaposleni primaju platu.
Povodom priloga koji je emitovan u Vestima B92 29. juna, u kome se preporuka Zaštitnika građana direktno vezuje za produžavanje listi čekanja na Kliničkom centru u Nišu, B92 objavljuje reagovanje Saše Jankovića.
Građani Srbije plaćaju obavezno zdravstveno osiguranje i njihovo je osnovno, a >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ne dopunsko pravo, da budu lečeni brzo i kvalitetno.
Ucena je pacijenata i zdravstvenog sistema ako u javnoj zdravstvenoj ustanovi lekarska usluga može da se dobije pravovremeno samo pod uslovom da se vodi i naplaćuje kao "dopunski" rad, iako je obuhvaćena obaveznim zdravstvenim osiguranjem, još jednom ističe zaštitnik građana Saša Janković.
Zaštitnik građana Saša Janković nije tražio od Kliničkog centra Niš da prekine sa nezakonitim dopunskim radom samo zato što je utvrdio da je organizovan bez saglasnosti Ministarstva zdravlja i suprotno zakonu (a što bi samo po sebi trebalo da bude dovoljan razlog).
Zaštitnik građana reagovao je zato što je gotovo sve što je Klinički centar Niš nezakonito vodio kao "dopunski" rad i kao takav dopunski plaćao nekolicini svojih zaposlenih iz sredstava javnog Fonda zdravstvenog osiruganja, ta javna zdravstvena ustanova morala pacijentima da pruži kao osnovnu uslugu, za šta njeni zaposleni primaju platu.
Ako su kapaciteti Centra nedovoljni da u redovnom radnom vremenu pruže pravovremenu i kvalitetnu zdravstvenu uslugu, tada je novac trebalo trošiti na kupovinu novih uređaja i zapošljavanje novih medicinskih stručnjaka, a ne na dopunske isplate nekolicini zaposlenih. Pri tome pojedini od njih, zbog opasnosti radnog mesta po zdravlje, rade skraćeno radno vreme za punu platu, ali to im nije smetalo da zaključe i po dva paralelna ugovora o dopunskom radu sa sopstvenim poslodavcem i da povrh svega obavljaju i druge poslove van Centra.
Građanima nije dovoljno poznato da je dopunski rad u zdravstvo uveden kao mogućnost da zdravstvene ustanove koje nemaju liste čekanja i čiji su kapaciteti nepopunjeni, iskoriste višak kapaciteta za pružanje dopunskih zdravstvenih usluga strancima i građanima Srbije koji traže više od onoga što im garantuje obavezno zdravstveno osiguranje. Od tržišne cene dopunske zdravstvene usluge i do 70 odsto zadržava zdravstveni radnik.
Ministarstvo zdravlja nije dalo saglasnost za dopunski rad u Kliničkom centru Niš ne zato što je, npr., zagubilo njihov zahtev, već zato što je ta ustanova praktično tražila da se njen osnovni posao naziva i plaća dopunski. Potpisivanje takve saglasnosti značilo bi omogućavanje drugom da stekne protivpravnu imovinsku korist, što je krivično delo.
Neobično je, međutim, da Ministarstvo zdravlja, uprkos tome što ima zdravstvenu inspekciju nije imalo saznanja da se dopunski rad u Nišu i pojedinim drugim ustanovama obavlja bez zakonom propisane saglasnosti, i da zbog toga nije podnosilo prekršajne prijave, koje su zakonom predviđene za takve slučajeve. Direktori zdravstvenih ustanova, čak, tvrde da su u prethodnom periodu iz Ministarstva dobijali usmena uveravanja da ih niko neće kontrolisati i Zaštitnik građana ima sve razloge da im u tome veruje.
Zbog toga je i Upravni odbor Kliničkog centra Niš obavestio Zaštitnika građana da prihvata njegov nalaz i naložio izvršavanje svih njegovih preporuka.
Zaštitnik građana podseća i da su zdravstvene ustanove čiji su kapaciteti privremeno nedovoljni da svim pacijentima pruže pravovremenu zdravstvenu uslugu, dužne da o tome bez odlaganja i administrativnih prepreka izdaju potvrdu. Sa tom potvrdom pacijent može otići u bilo koju drugu ustanovu, uključujući i privatne, a troškove zdravstvene usluge refundira Republički zdravstveni fond.
S obzirom da je u medijima objavljeno da su liste čekanja u Kliničkom centru Niš za pojedine preglede nedopustivo duge, Zaštitnik građana će ponovo kontrolisati rad tog Centra i proveriti šta čini da bi povećao svoj kapacitet i da li se građanima u međuvremenu izdaju navedene potvrde ili se i na taj način krše njihova prava.
