Izvor: RTS, 23.Apr.2017, 14:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odata pošta ubijenim radnicima RTS-a
U 14 sati i šest minuta, kod spomenika "Zašto?" u Tašmajdanskom parku, položeni su venci i odata je pošta radnicima RTS-a ubijenim u NATO bombardovanju 1999. godine.
Polaganju venaca prisustvovali su članovi porodice, kolege i prijatelji poginulih radnika, rukovodstvo RTS-a i zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović.
U >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ime porodica nastradalih radnika Milorad Medić rekao je u obraćanju okupljenima da su svetski moćnici i čelnici NATO odlučili da prvi put u istoriji ratnih sukoba bombarduju jednu medijsku kuću i proglase je za medijski cilj, iako su znali da u toj zgradi svake noći ima 150 i 160 ljudi, civila koji su obavljali svoj posao.
Istakao je da radnici RTS-a, koji su ostavljeni na milost i nemilost, nisu ni protiv koga ratovali i nisu nikoga ugrožavali.
"Radnici RTS-a su ubijeni jer nisu bili zaštićeni i o njima, osim njihovih porodica niko nije brinuo, a oni koji su to mogli i po naredbi imali obavezu da to urade, nisu preduzeli ništa da zaštite ljude i tehniku, jer je možda trebalo da bude više mrtvih zarad nečije pobede u propagandnom ratu", rekao je Medić.
Dodao je da je za zločin odgovarao samo tadašnji direktor RTS-a Dragoljub Milanović i da tužilaštvo nije preduzelo nikakve druge radnje da bi se utvrdilo ko je još odgovoran za stradanje radnika.
"Mi ih nosimo u srcima i oni su stalno u našim mislima, žrtve i ovaj spomenik 'Zašto?' su opomena da se ovakav zločin nikada ne ponovi i da se nikada ne zaboravi zarad budućih generacija", naveo je Medić.
Žanka Stojanović, majga poginulog radnika RTS-a Nebojše Stojanovića je navela da se teret bola nagomilava.
"I mi smo u istoj toj noći i istom tom danu kada se to dogodilo. Mi smo i dalje u onoj godini kada svi odgovorni ćute. I tražimo istinu i pravdu", rekla je Žanka Stojanović.
Dragoljub Milanović je 2002. osuđen na 10 godina zatvora, jer nije poštovao naređenje tadašnje Savezne vlade da ljude i tehniku izmesti iz objekata u Aberdarevoj i u Hilandarskoj ulici.
Pošta radnicima RTS-a poginulim u NATO bombardovanju odata je i noćas u dva sata i šest minuta.
NATO je 23. aprila 1999. godine bombardovao RTS sa dva razorna projektila.
Međunarodna organizacija za ljudska prava "Hjuman rajts voč" saopštila je 2000. godine da nije bilo nikakvog opravdanja za bombardovanje zgrade Televizije.
Amnesti internešnel ističe da je napad na zgradu RTS-a, kao civilni objekat bio nameran, a ubijanje 16 radnika smatra ratnim zločinom.
Čelnici NATO-a su tvrdili da je napad bio opravdan, a specijalna komisija Haškog tribunala koja je ispitivala i slučaj bombardovanja RTS-a, nije predložila Tužilaštvu da pokrene krivični postupak.
U napadu NATO-a, u noći između 22. i 23. aprila, poginuli su: Jelica Munitlak (27), šminker, Ksenija Banković (27), video-mikser, Darko Stoimenovski (25), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (26), tehničar u masteru, Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeđenja, Dragan Tasić (29), električar, Aleksandar Deletić (30), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar, Siniša Medić (32), dizajner programa, Ivan Stukalo (33), tehničar, Dejan Marković (39), radnik obezbeđenja, Milan Joksimović (47), radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović(50), tehničar u masteru, Milovan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa i Slobodan Jontić (54), monter.
