Izvor: Blic, 15.Nov.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obolelima od raka pomagaće i psiholozi
Kad čovek oboli od karcinoma, ta bolest pogađa ne samo njega, već i porodicu. To je situacija u kojoj je na probi sve u vezi sa životom pacijenta i njegovim bližnjima. Zbog toga je bitno da Srbija ima besplatnu telefonsku liniju za psihološku podršku obolelima od malignih bolesti. Važno je da se zna da u ovom sistemu niko nije zaboravljen, pa čak ni oni najteže oboleli. Treba da znaju da imaju ne samo doktora koji ih leči već i nekoga ko ima vremena da ih sasluša i da pomogne savetom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kaže u intervjuu za „Blic“ dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja.
Prvi put u Srbiji uvedena je telefonska linija 0800-202-203 za psihološku podršku obolelima od maligniteta, u okviru projekta „Srbija protiv raka". Psihološka podrška onkološkim pacijentima i porodicama je pored lečenja, usluga koja im je omogućena u trenucima kada prolaze kroz šok i suočavaju se sa dijagnozom, u trenucima straha, usamljenosti, kada se bolest pogoršava i kada prognoze nisu optimistične.
- Dijagnoza maligne bolesti, dugo lečenje i terapija ozbiljno narušavaju emotivnu stabilnosti pacijenta. Ljudi različito reaguju kada saznaju da imaju rak. Za nekoga je maligna bolest stres, za nekoga životna kriza, dok neki dijagnozu i lečenje doživljavaju kao traumu - objašnjava ministar Milosavljević.
Odakle je potekla ideja za telefonskom linijom?
- Ideja je došla pre svega od psihoonkologije. Ministarstvo zdravlja je objavilo konkurs u oblasti primene programa „Srbija protiv raka". Rekli smo da smo spremni da finansiramo određene programe koji će poboljšati komunikaciju pacijenata sa sistemom. Onda se Asocijacija psihoonkologa prijavila sa tom idejom. To je program koji u prvih mesec dana daje izuzetne rezultate. Kad čovek oboli od raka, onda ta bolest pogađa i njegovu porodicu. Pokazalo se da psiholozi tokom razgovora mogu mnogo da olakšaju ljudima. Prosečna dužina trajanja razgovora u ovih mesec dana bila je od 35 do 40 minuta.
Koja su najčešća pitanja i šta je to što pacijentima zadaje najviše problema?
- To su uglavnom problemi u komunikaciji sa članovima porodice ili sa zdravstvenim radnicima. Većina njih ima strah od smrti, vraćanja bolesti, prisutni su neizvesnost, patnja zbog gubitka nekog od članova porodice, nepoverenje u odnosu na lekara zbog nedovoljno informacija. Česta su i pitanja o nastanku raka, preispitivanja o sopstvenoj odgovornosti za nastanak bolesti. Ima mnogo osetljivih pitanja. Ali, činjenica je da je za prvih deset dana bilo 286 poziva u 264 sata rada. Najmlađi korisnik bio je trinaestogodišnji dečak, čija se baka javila zbog njegovih svađa sa obolelim ocem.
Kolika je učestalost malignih bolesti u Srbiju?
- Mi smo zemlja koja je po učestalosti malignih bolesti na srednjem nivou u odnosu na Evropi. Nismo uspeli da zaustavimo rast i da počnemo da smanjujemo broj obolelih od malignih tumora. To su uspele Francuska, Nemačka i još desetak zemalja. One su između 1985. i 2000. godine sprovodile ozbiljne programe za kontrolu raka i time preokrenule trendove. Smanjili su broj pušača, radili na promeni načina ponašanja, uveli preventivne preglede, ali i uložili mnogo više novca. Francuska je za pet godina uložila 700 miliona evra, što bi, srazmerno veličini, za našu zemlju trebalo da iznosi oko 140 miliona evra, samo u implementaciju jednog skrining programa.
S obzirom na to da se dugo priča o uvođenju nacionalnih skrining programa, kada ćemo biti u stanju da počnemo da ih sprovedimo?
- To je teško i komplikovano. Od 27 evropskih zemalja, samo u 14 su uvedeni skrininzi. Mi smo uradili pilot-projekat za dojku, grlić materice i debelo crevo. S ponosom mogu da kažem da smo od Evropske unije prvi dobili novac za projekte Hitne pomoći, maligne bolesti i za borbu protiv narkomanije. To je suma od oko šest miliona evra za uvođenje skrininga. Plan je da tokom 2011. godina skrining programi počnu da se sprovode na nivou cele zemlje.
Da li naše zdravstvo ima kapaciteta i potrebnu dijagnostiku za borbu protiv raka?
- Imamo mnogo više nego ranije. I razvijaćemo se. U 2011. očekujem da privatno-javnim partnerstvom obezbedimo dodatne kapacitete. Možemo istrgnuti iz konteksta i reći da je aparata za zračenje malo. Ako to tako posmatrate, onda morate da krenete od onoga gde smo bili. Imali smo pet aparata. Danas imamo 13 aparata i 12.000 zračenih ljudi. Imamo više stotina lekova na pozitivnoj listi i 3.500 registrovanih medikamenata. Za poslednjih 10 godina desila se revolucija u lekovima. Danas je lečenje pacijenta koji ima rak debelog creva 120 puta skuplje nego ranije.
Da se zdravije hranimo
Šta je ključ uspeha u borbi protiv raka?
- Kampanja „Srbija protiv raka” ima za cilj promenu ponašanja. Nećemo nikada smanjiti broj tumora pluća ukoliko ne smanjimo broj aktivnih pušača. U Srbiji treba očekivati rezultate za desetak godina, ali ukoliko istrajemo u promeni ponašanja. To znači da treba da smanjimo broj pušača, gojaznih. Treba da se zdravije hranimo sa bar pola kilograma svežeg voća i povrća svakog dana, da se više krećemo, da izbegavamo rizične faktore ponašanja. U sedam dana, treba da bar dva dana jedemo crveno meso, a ostatak da bude belo, živinsko ili riba. Da ne puštamo decu da jedu brzu hranu na ulici. Onda ćemo imati rezultat.
Obolelima od raka pomagaće i psiholozi
Izvor: TimockeVesti.net, 15.Nov.2010
Kad čovek oboli od karcinoma, ta bolest pogađa ne samo njega, već i porodicu. To je situacija u kojoj je na probi sve u vezi sa životom pacijenta i njegovim bližnjima. Zbog toga je bitno da Srbija ima besplatnu telefonsku liniju za psihološku podršku obolelima od Opširnije..
