Izvor: TvojPortal.com, 20.Feb.2012, 14:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nesanica muči 10 odsto populacije
Izvor: Novosti.rs
Ljudi koji nemaju normalan san pate od hroničnog stresa, koji prati lupanje srca, oscilacije krvnog pritiska, napetost mišića. Od nesanice najčešće pate depresivne osobe. Ne postoji osoba kojoj se makar povremeno ne dogodi da, uprkos snažnoj želji da zaspi, ostaje budna. Nažalost, ima i onih kojima je nesanica postala sastavni deo života. Nedostatak sna vodi u besane noći, a dan prolazi u mučnom i bezvoljnom stanju, organizam je iscrpljen, a umor predstavlja >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << preovlađujuće stanje. Koliko je san u svakodnevnom životu važan, objašnjava neuropsihijatar dr Zoran Đurić iz Specijalizovane psihijatrijske bolnice „Dr Laza Lazarević“.
- Spavanje i budnost deo su jednog normalnog noćnodnevnog ritma. To znači da je naš organizam biološki podešen tako da smo danju budni, a noću spavamo. Da je reč o čisto biološkoj funkciji, najbolje pokazuje određeni profil hormona u krvi koji se od ujutru do noći menja. Pošto smo biološki tako podešeni, naš organizam mora da se prilagodi svakoj promeni dnevnonoćnog ritma. Nekada mu to uspe, a nekada, naravno, ne.
Ako su promene hronično prisutne, prilagođavanje je teže, zbog čega dolazi do poremećaja sna i pojave kraće ili duže nesanice. Inače, svi ljudi imaju iskustvo sa insomnijom, ali se to tek kod 10 odsto pretvara u trajni poremećaj. Kod nas se, nažalost, ne vodi statistika nesanice, ali zato američke analize pokazuju da sa ovim problemom živi između 40 i 50 odsto populacije.
* Šta najčešće uslovljava pojavu nesanice?
- Od nesanice najčešće pate depresivne i hronično anksiozne osobe, što se i podudara sa statistikom od 10 procenata trajno obolelih od ovog poremećaja. Međutim, sa insomnijom žive i hronično oboleli kojima priroda bolesti ne dozvoljava da spavaju. Takve su, primera radi, neregulisane hipertenzije, srčane bolesti, bronhitisi i endokrini poremećaji, ali i razni karcinomi, ciroza jetre, bubrežna insuficijencija i uopšte hronična bolna stanja... Problem sa nesanicom imaju i zdrave osobe čiji su poslovi vezani za noćni rad, odnosno profesionalni razlozi. Međutim, u priličnoj meri za promenu ritma spavanja krivi smo sami, pre svega zbog načina života koji sebi namećemo. Poremećen ritam spavanja ispoljava se i prilikom putovanja kada se menjaju vremenske zone. Ovde je posebno zanimljivo da ljudi koji često menjaju vremenske zone, osim nesanice, imaju poremećaj i melatoninskog statusa, jer je ovaj hormon odgovoran za dobar san.
Šta se dešava sa zdravim ljudima koji, sticajem različitih okolnosti, upadaju u zamku insomnije?
- I organizam zdravih osoba puno trpi, pri čemu su za to najbolji primer ljudi koji obavljaju noćni rad. Ako bi oni radili stalno noću to i ne bi bio neki problem. Ali kada se taj ritam često menja, organizam mnogo trpi zbog odeđenih hormona koji su inače “programirani” da se luče ujutru radi buđenja organizma. Tada se, naime, luči velika količina kortizola i drugih hormona buđenja, zahvaljujući kojima mišići dobijaju viši tonus da bi bili spremni da se probude. I oni koji imaju intenzivan noćni život nauštrb sna onda kada mu je vreme pate od hipertenzija, stresa, hormonskih promena, što su najčešće neželjene posledice ovakvog načina života. KU 50 odsto stanovništva koje pati od nesanice ne nalaze se samo hranično neispavani, već i oni sa prolaznim insomnijama od nekoliko dana, kao i oni s kratkotrajnim, od dve do tri nedelje.
* Koliko je nesanica opasna po zdravlje?
- Nesanicu prvo treba shvatiti kao manifestaciju toga da se nešto promenilo u dnevnonoćnom ritmu, odnosno u domenu zdravlja. Dugoročno prisutna opasna je jer remeti fiziološke ritmove u organizmu, što dovodi do stanja hroničnog stresa. Ukoliko se tako nešto dogodi, osoba treba da se relaksira ili uzima lekove koji usporavaju centralni nervni sistem, dovodeći do sna. Naravno, lekovi ne treba da se uzimaju na svoju ruku, već uz konsultaciju sa nadležnim lekarom. Takođe treba da se spava u mračnoj prostoriji, jer se melatonin odgovoran za san luči isključivo u mraku.
* Po čemu se stres izazvan nesanicom prepoznaje?
- Da je stanje stresa prisutno, pokazuje lupanje srca, skokovi krvnog pritiska, napetost mišića, nervoza... To je stanje kada želimo da spavamo, a telo ostaje budno. Rešenje za takvu situaciju može biti telefonski razgovor sa prijateljem, pod pretpostavkom da nekoga možete pozvati u kasnim noćnim satima, čitanje lakog omiljenog štiva, slušanje opuštajuće muzike. Kada se smanji opšta napetost, moguće je utonuti u san. Međutim, problem predstavlja stanje kada od svega navedenog ništa ne pomaže, i osoba ostaje i dalje potpuno budna. Tu već mora da se potraži pomoć stručnjaka, da bi se otkrio suštinski uzrok koji je doveo do nesanice. Nekada to može biti depresija ili neka druga bolest koja stvara nesnosne bolove, produženi stres zbog gubitka bliske osobe ili nekog drugog gubitka, teško prilagođavanje na promene u životu...
* Šta se smatra zdravim snom?
- Zdravim snom se smatra sedam do osam sati spavanja u kontinuitetu. Ovo je neki prosek, jer postoje ljudi kojima je potrebno manje ili više vremena u okrepljujućem snu, kao što postoje i ljudi koji su aktivni tek posle sedam-osam sati uveče. To su takozvani tipovi sove. Međutim, posle ponoći, po pravilu, biološka aktivnost kod svih opada. Za zdrav san stresnu situaciju predstavlja i svako preterivanje u hrani. Prepun želudac stimuliše onaj deo autonomnog nervnog sistema koji usporava rad srca i mozga, zbog čega je sve usporeno i teže.
Teže je i zaspati, a ako osoba i zaspi, uglavnom ima košmarne snove. Sir i crno vino, recimo, mogu da izazovu skok krvnog pritiska kod osoba sklonih hipotenziji. Zapravo, živeti umereno predstavlja veliku veštinu i neku vrstu garancije da čovek bude zdrav i da zdravo spava.
DEPRESIJA I ANKSIOZNOST
Ko pati od hronične nesanice trebalo bi ozbiljnije da se pozabavi ovim problemom, upozorili su norveški naučnici predvođeni dr Dagom Nekelmanom. Oni tvrde da je poremećaj spavanja čest kod ljudi koji boluju od depresije, anksioznosti, ili nekih drugih mentalnih bolesti. Međutim, mišljenja su im podeljena o tome da li nesanica vodi u depresiju. Kod nekih ljudi hronična nesanica vodi do većih mentalnih poremećaja, kao što je depresija. Ali istraživanje sprovedeno na više od 25 hiljada odraslih Norvežana pokazalo je da osobe sa hroničnom nesanicom najčešće pate istovremeno od depresije i anksioznosti.
