Izvor: Politika, 05.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moje srce u grudima drugog
"Svojim očima sam gledao kako ljudi umiru i odlaze pod zemlju da ih jedu crvi. Na stotine njih, i na jednoj i na drugoj strani. U Bosni sam se upitao koliko je to srca, bubrega, vena, koštane srži i krvi otišlo u nepovrat. Kad sam se vratio sa ratišta, odlučio sam da zaveštam svoje organe ", priča Kragujevčanin Milan Dabović, jedan od malobrojnih dobrovoljnih donatora organa iz ovog grada. Diljem jugoslovenskih krvavih ratišta Dabović je gledao lekare sa VMA koji su se, kako kaže, borili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za svaki život. Bila je to stručna ekipa na čelu sa pukovnikom Zoranom Kovačevićem. Nije ga upoznao tada, ali ga je kontaktirao po povratku iz rata.
– Stekao sam utisak da organi mogu relativno brzo da se prenesu sa fronta na VMA. Zato sam posle rata, pred kraj 1995. godine, stupio u kontakt sa doktorom Zoranom Kovačevićem. Tada sam saznao da je on jedan od pobornika ideje donatorstva. Priča je počela tada, a završila se tek 2003. Punih osam godina je trebalo da prođe do ostvarenja moje namere i Kovačevićeve ideje. Isuviše, ali se, bogu hvala, sve dobro završilo – kaže Dabović.
Dabović je kasnije pokušao među Kragujevčanima da promoviše priču o zaveštanju organa, ali na podršku, kako kaže, nije naišao.
– Razgovarao sam sa kolegama novinarima, ali niko od njih o tome nije želeo da piše. Obišao sam sve političke organizacije, ali nigde nisam naišao na razumevanje. Sramota. Gotovo četiri godine bio sam jedini donator iz Kragujevca, a sada, kako čujem, postoji još jedna žena koja je odlučila da zavešta svoje organe. Nije mi stalo do lične promocije, već do ideje. Zašto moje ili tvoje srce ne bi kucalo u grudima drugog čoveka – pita naš sagovornik.
Prema rečima doktora Zorana Kovačevića, danas načelnika Klinike nefrologije na VMA, u Srbiji je trenutno 15.000 ljudi koji su zaveštali svoje organe. Prema njegovom mišljenju, to je izuzetno mali broj u odnosu na potrebe.
– Da bi spasli sve kojima je potreban zdrav bubreg ili neki drugi organ, u Srbiji bi moralo da bude bar dva miliona ljudi koji bi zaveštali svoje organe. Međutim, svest o donatorstvu ovde još nije razvijena – kaže Kovačević u izjavi za "Politiku".
Prema njegovom mišljenju, problemi leže u sujeverju našeg naroda, nepoznavanju stvari i predubeđenju da i kod transplantacije organa "radi veza".
– Mnogi ne žele da baksuziraju, misleći da će im se nešto desiti ako zaveštaju organe, ali to je glupo sujeverje. Istovremeno, procedura je vrlo jednostavna i dovoljno je da pozovete nefrološku kliniku na VMA (011/3670784 prim. nov.) i sve će biti završeno za desetak dana. A ako neko misli da ovde ima korupcije, onda treba da se zna da su poslednje transplantacije izvršene jednoj siromašnoj Romkinji i izbeglici sa troje dece – kaže Kovačević.
Donatori, prema Kovačevićevim rečima, ne mogu biti dijabetičari, osobe sa malignim oboljenjima, neuropsihijatrijski slučajevi, teški bubrežni ili kardiovaskularni bolesnici.
– Reč je o humanosti, o potrebi da se pomogne svojim bližnjima. Ali neka niko ne misli da je stvar jednostavna, jer bubreg oca često ne odgovara njegovom sinu – veli Kovačević.
Srpska pravoslavna crkva o ovom pitanju još nije zauzela zvaničan stav. U izjavi za "Politiku", dr Radovan Bigović kaže da ne postoji nikakva odluka Sinoda u vezi sa zaveštanjem i transplantacijom organa, a protojerej Ljubo Milošević, u odgovoru na pitanje potencijalnog donatora, na sajtu Svetosavlje, kaže da je pomoć bližnjima hrišćanska vrednost, ali postavlja pitanje kome se organi poklanjaju.
"...Niko ne može roditelja bolesnog deteta da osudi ako i svoj život dovede u opasnost da bi spasao njegov, recimo donacijom jednog bubrega ili plućnog krila i sličnih organa, koji kada se odstrane hirurškim putem ne ugrožavaju život darodavca...", ali "da li donacijom nekih delova našeg osvećenog tela mi njega obesvećujemo, jer ako ga poklonimo čoveku koji će i dalje da produži da ne živi u Crkvi i po božjim zakonima upravo će da se to desi", piše protojerej Milošević.
"Mislim", kaže otac Milošević, "da se organi tela umrlih pravoslavnih hrišćana mogu poklanjati krštenim članovima Crkve, dok onima koji nemaju učešće u njoj ne mogu".
[objavljeno: ]
