Izvor: RTS, 10.Dec.2010, 16:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Međunarodni dan ljudskih prava
Mediji imaju ključnu ulogu u promovisanju ljudskih prava i izgradnji društva tolerancije i zato je potrebno unapređivati njihov rad, ocenjeno na okruglom stolu povodom Međunarodnog dana ljudskih prava. Nema organizovanog kršenja ljudskih prava u Srbiji, ali je društvo netolerantno, rekao ministar Čiplić.
Uloga medija je od ključnog značaja za poštovanje i razvoj ljudskih prava i u izgradnji društva tolerancije i zato je potrebno unapređivati njihov rad, rečeno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je na okruglom stolu koje je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava organizovalo povodom Međunarodnog dana ljudskih prava.
Ljudska prava u Srbiji se ne krše organizovano. Srbija je demokratska država, koja izgrađuje inistitucije, ali srpsko društvo nije tolerantno društvo, rekao je ministar za ljudska prava Svetozar Čiplić, gostujući u Dnevniku RTS-a na Međunardni dan ljudskih prava.
U Srbiji postoji korpus ljudskih prava koji zavisi od ekonomskog stanja u državi, naveo je Čiplić, odgovarajući na pitanje o sporom napretku u oblasti ljudskih prava.
"Na drugoj strani, postoji korpus prava koji je neupitan i koji ne zavisi od krize i ekonomskog stanja. U tom pogledu, postignut je ozbiljan napredak, što pokazuju izveštaji EU i Saveta Evrope", kaže Čiplić.
Ministar Čiplić smatra da je bitno što danas svako zna da kršenje ljudskih prava počinje u pojedinačnim odnosima.
"Ljudska prava ne krše se organizovano, već se kršenje pokazuje u stavu grupe građana u odnosu prema drugoj grupi građana, u ponašanju grupe koja za sebe smatra da je bolja od druge grupe", ističe Čiplić, dodajući da je Srbija demokratska država, koja izgrađuje inistitucije, ali da srpsko društvo nije tolerantno društvo.
"Reagovati tolerantno i kada nas niko ne vidi, to je zadatak", istakao je Čiplić.
Ovako stanje ljudkih prava u Srbiji ne bi postojalo bez aktivnosti sektora nevladinih organizacija, zaključio je Čiplić.
Na okruglom stolu "Mediji i ljudska prava - doprinos toleranciji", na kome su, između ostalih, učestvovali ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić, šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer i predstavnici medijskih kuća, prezentovan je i monitoring izveštavanja 15 elektronskih i štampanih medijskih kuća o ljudskim pravima.
Ministar Čiplić pozvao je sve društvene čionioce da doprinesu stvaranju društva u kome neće biti diskriminacije i gde će svi moći da ostvaruju svoja prava.
Mediji su, prema njegovim rečima, pored države, najznačajniji faktor u razvoju svesti građana o ljudskim pravima, kako sopstvenim, tako i o pravima drugih.
Radio-televizija Srbije je prema istraživanju, u svojim centralnim informativnim emisijama, ljudskim pravima posvećuje najviše pažnje od svih elektronskih medija.
Dežer je rekao da u Srbiji postoji sloboda medija, ali da stanje u toj oblasti može još da se popravlja, ističući da je uloga medija veoma važna u poštovanju i razvoju ljudskih prava.
Napredak u razvoju manjinskih prava
Zamenik šefa misije OEBS-a Tomas Mur rekao je da je u Srbiji konstatovan napredak u razvoju manjinskih prava i ukazao na veoma značajnu ulogu medija, posebno na manjinskim jezicima, u tom procesu.
Monitoring, koji je sproveden u novembru, pokazao je da je 15 elektronskih i štampanih medijskih kuća objavilo 215 tekstova i priloga na temu ljudskih prava u Srbiji.
Mur je, takođe, pokazao da ljudska prava u medijima nisu svedena samo na prava svih građana, nego i na ugroženost i stepen ostvarenosti prava manjinskih grupa u nepovoljnom položaju.
U najvećem procentu se pisalo o manjinskim pravima etničkih i verskih manjina, zatim žena i LGBT populacije, a najviše televizijskih priloga bilo je o etničkim i verskim grupama, a u okviru njih dominiralo je pitanje pložaja Bošnjaka.
I pored toga što je na okruglom stolu ocenjeno da je u pitanju "respektabilan" broj priloga o ljudskim pravima, naučna saradnica Instituta za društvene nauke Jovanka Matić smatra da se mediji u Srbiji još uvek nisu afirmisali kao značajan faktor kulture poštovanja ljudskih prava.
Ona smatra da su mediji više orijentisani na promociju zvanične politike koja se vodi u toj oblasti i da imaju "više sluha" za potrebe vlasti.
Nerešena sudbina nestalih
Na konferenciji za novinare koju je, povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, organizovalo Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji, predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović rekao je da je nerešena sudbina više od 14.000 nestalih najteža posledica ratova na prostorima bivše Jugoslavije i da predstavlja najteži oblik kršenja ljudskih prava.
Odalović je ocenio da je, u godini za nama, stvoren povoljniji ambijent u regionu za rešavanje sudbine nestalih.
On je ponovo naglasio da je Srbija spremna da pruži svu podršku u pretragama mesta mogućih masovnih grobnica na koje ukazuje albanska strana na području Raške, Medveđe, jezera Perućac.
S druge strane, kako je naglasio, vlasti u Beogradu insistiraju na deminiranju područja Košare, pretrazi jezera Livoč i napuštenog rudnika Belaćevac gde su, prema svedocima i ostalim dokazima, skončali oteti i nestali Srbi i drugi nealbanci.
.jpg)
