Izvor: Politika, 25.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kokain – bedž bogatih biznismena
Na veliki broj zavisnika u našoj zemlji utiče i činjenica da je u Srbiji droga najjeftinija u okruženju, ističe dr Jovan Bukelić
U svetu danas živi oko 150 miliona zavisnika od marihuane i hašiša, 30 miliona zavisnika od stimulatora centralnog nervnog sistema (amfetamin, ekstazi"), 15 miliona kokainomana, osam miliona heroinomana"U trgovini psihoaktivnim supstancama angažovano je deset odsto stanovništva na planeti, a godišnji obrt u trgovini drogama iznosi čak 400 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << milijardi dolara.
Ovo su samo neki od podataka na koje podsećaju čelnici Ujedinjenih nacija povodom Međunarodnog dana borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge, koji se ove godine obeležava pod sloganom „Da li droga upravlja tvojim životom? Tvoj život. Tvoje okruženje. Tu mesta za drogu nema”.
I dok na planeti raste broj zavisnika od tzv. dizajniranih droga, na beogradskoj narko-sceni već godinama suvereno vladaju marihuana i ekstazi, tvrdi naš eminentni neuropsihijatar, profesor dr Jovan Bukelić, koji je ceo svoj profesionalni vek posvetio radu sa zavisnicima i koji je svoja profesionalna iskustva u radu sa njima pretočio u knjigu „Deca pakla”, koja je nedavno objavljena u trećem dopunjenom izdanju.
Dr Bukelić podseća da je marihuana i dalje droga kojom se kreće na put u psihofizičku zavisnost, a da je ekstazi, droga rejva i tehno žurki, nastao „u braku” amfetamina i LSD-a, postao hemijska „maskota” zabrinjavajuće mladih tinejdžera, uzrasta od 10 do 12 godina. Naš sagovornik podseća da je ekstazi izrazito neurotoksična droga koja stimuliše mentalnu i fizičku aktivnost i izaziva halucinatorne i paranoidne doživljaje, promene stanja svesti, paniku, depresivnost i agresivnost. On takođe podseća da su heroin i kokain prisutni na našoj narko-sceni već pet decenija, a činjenicu da je najveći broj narkomana u Beogradu zavistan od heroina, on komentariše da je „heroinski ujed snažan poput ujeda kobre, i da dugotrajna upotreba heroina dovodi do velikog broja telesnih i psihičkih poremećaja”.
„Beli prah dovodi do pravog psihosomatskog ruiniranja organizma, a među zavisnicima od heroina postoji visok procenat zaraženih virusom hepatitisa i side. Kokain je postao ’bedž’ bogatih biznismena, menadžera i estradnih zvezda, psihoaktivna ’atomska bomba’ koja izaziva mnoštvo telesnih poremećaja i poremećaja centralnog nervnog sistema i neretko uzrokuje veoma nasilničko ponašanje i seksualno perverzno ponašanje. Treba imati na umu da na veliki broj zavisnika u našoj zemlji nesumnjivo utiče i činjenica da je u našoj zemlji droga najjeftinija u okruženju, a taj podatak naročito se odnosi na dizajnirane droge tipa ekstazi”, ističe dr Jovan Bukelić.
Na pitanje kako bi definisao portret zavisnika novog doba, on ističe da ga posebno zabrinjava činjenica da postoji transgeneracijsko prenošenje bolesti zavisnosti. „Deca čije su majke koristile drogu na svet dolaze kao zavisnici, odnosno rađaju se sa tzv. fetalnim adiktivnim sindromom. Meni su se za pomoć obraćali moji bivši pacijenti čija su deca postali zavisnici ili imaju neke ozbiljne duševne poremećaje. Drugim rečima, postoje dve kategorije zavisnika – sa jedne strane su deca i tinejdžeri, a sa druge odrasli, hronični zavisnici sa dugim narkomanskim stažom i velikim brojem recidiva i apstinencija, karakterno izmenjeni i skloni kriminogenom ponašanju, telesno ruinirani i sarkastično nazvani „podgrejanim leševima”. Treba imati na umu da deset odsto zavisnika ima duševne poremećaje tipa psihoza, a oko sedam odsto njih zbog depresije pokušava ili realizuje samoubistvo. Naravno, ne treba zaboraviti da jedan broj njih strada i zbog uzimanja prevelike količine (kontaminirane) droge ili digne ruku na sebe sa idejom da „umre mlad i bude lep leš”, objašnjava dr Jovan Bukelić..
U savremenom lečenju zavisnika danas se koriste medikamentna terapija, psihoterapija i socio-rehabilitaciona terapija. On podseća da su tzv. antagonisti opijata, odnosno lekovi koji omogućavaju mozgu da obnavlja sopstveni morfin i otklanjaju žudnju za drogom napravili revoluciju u lečenju zavisnosti. Poslednjih godina ovi lekovi se ugrađuju u organizam u obliku implanta i njihovo zaštitno dejstvo traje između tri meseca i godinu dana.
Katarina Đorđević
[objavljeno: 26/06/2008.]
