Izvor: S media, 07.Dec.2011, 16:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evroazijska unija - spas za Srbiju?
Evropska unija (EU) nalazi se u najtežem periodu od svog nastanka. Suočena sa krizom, moraće da prođe kroz određene reforme. Ključ promena drže nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi. Sa druge strane, istočno, ključ ujedinjenja zemalja nekadašnjeg Sovjetskog Saveza drži ruski premijer >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Vladimir Putin. Rusija, Belorusija i Kazahstan već su potpisale Deklaraciju o stvaranju Evroazijske unije. Komisija će početi sa radom 1. januara 2015, a krajnji politički cilj novog-starog predsednika Rusije jeste obnova „imperije“ od Pacifika do Crnog mora. A možda i dalje?
Srbija između istoka i zapada
Naime, u pojedinim planovima te nove unije nalazi se i Srbija. Ruski sociolog Igor Panarin predviđa da bi Beograd mogao da postane jedna od četiri prestonice ove Unije i to 2020, dakle datuma kad bi Srbija trebalo da se nađe, ako ne u EU, a onda na njenim vratima.
Srbi sa KiM: Samo nas Rusija može spasiti!
Srpska diplomatija: Kuda da plovi ovaj brod?
Ipak, Beograd strahuje od ishoda evrointegracija. Oči javnosti nedeljama su uprte u Brisel koji će u petak doneti „konačni sud“ o tome da li smo spremni da postanemo kandidat.
Srbija se, dakle, opet našla u dugoročnim, a opet dalekim, planovima i istoka i zapada. Činjenica je da ekonomski zavisimo od Unije, a da smo istok zapostavili. Analitičari i ekonomski eksperti slažu se da bi od Evroazijske unije mogli da profitiramo, ali ocenjuju da je malo verovatno da ćemo se u nju i integrisati.
Stanković: Rano je govoriti o članstvu
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković za S media portal kaže da je reč o ozbiljnom projektu, ali se plaši da će u Srbiji biti iskorišćen u dnevnopolitičke svrhe i prikupljanje poena.
Uniji su već pristupile Rusija, Belorusija i Kazahstan, a kandidati su i Kirgistan i Tadžikistan. U Moskvi se čuju ideje da bi pored bivših sovjetskih zemalja uniji mogle da pristupe i Češka, Slovačka, Finska i Mongolija
-Pojava ovog projekta zvuči primamljivo, što zbog proruskog raspoloženja, što zbog činjenice da evrointegracije nisu dale očekivane rezultate, a i sam koncept EU se bliži svom redefinisanju – ocenjuje Stanković za naš portal. - Ideja vodilja je uspostavljanje bližih ekonomskih veza Rusije i drugih država koje su bile deo Sovjetskog saveza. Srbija tu nema prioritetno mesto; neće biti tretirana na isti način kao bivše sovjetske republike. Eventualni ulazak u Carinsku uniju, pod pretpostavkom da naša ekonomija postane kompatibilna sa zahtevima tog tržišta, mogao da podstakne privredni razvoj Srbije. Bilo bi dobro da se poveća obim ruskih investicija u Srbiju. Imamo pretpostavke da sarađujemo sa tim delom sveta, ali je priča o našem članstvu preuranjena.
Simić: Imamo šta da ponudimo
Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić za S media portal ocenjuje da bi Srbija konačno morala da nađe ravnotežu između istoka i zapada.
-Ovaj projekat jeste neka vrsta rekonstrukcije S S SR-a i ruske imperije – ocenjuje Simić. - Ali sa druge strane, nestanak S S SR-a je imao za rezultat nestanak ravnoteže u kojoj je živela i druga Jugoslavija i bez koje ni Srbija ni drugi balkanski narodi nisu mogli da budu bezbedni. U toj neravnoteži je došlo i do raspada Jugoslavije. Ipak ta ravnoteža još uvek ne postoji jer je Rusija daleko od one pozicije koju je imala za vreme hladnog rata.
Premijeri Rusije, Ukrajine i još šest bivših sovjetskih republika (Belorusija, Kazahstan, Jermenija, Kirgizija, Moldavija i Tadžikistan) potpisali su sporazm o osnivanju zone slobodne trgovine.
Simić ističe da bi Srbija imala šta da ponudi budućoj Evroazijskoj uniji, ali da, nažalost, ničega nema u dovoljnoj količini:
-Srbija već plasira tamo svoje proizvode, ali Srbija nema dovoljno proizvoda! Kad bi svi voćari i povrtari prodavali svoju robu tamo, to ne bi bilo dovoljno ni za tržište Moskve. Već imamo sporazum o slobodnoj trgovini, ali ga slabo koristimo.
Ništa bez politike
Sa ovom ocenom slaže se i ekonomista Miroslav Zdravković, ali za S media portal kaže da u trenutku ekonomske krize moramo da se okrenemo onima koji imaju resurse i otvoreno tržište.
-Taj region ima ogroman potencijal i velike mogućnosti, ali ideja mora da se politički pogura, jačom diplomatskom aktivnošću – smatra Zdravković. - Treći mesec zaredom pada izvoz u Italiju, dva meseca opada izvoz u Makedoniju, a sa druge strane imamo rast izvoza u Rusiju za 50 odsto. Porast je zabeležen u svim vidovima proizvodnje. Srbija je imala katastrofalnu grešku kada je nakon izlaska iz sankcija zanemarila istok i jug i okrenula se zapadu. Naš vanevropski izvoz je 4,5 odsto, i kad je krenula kriza došlo je do pada proizvodnje.
Političku ideju Evroazijske unije u Srbiji zasad podržava SN Pokret Naši. Stranke se do sada nisu izjašnjavale o ovoj ideji.
Zdravković ipak smatra da je članstvo u EAU malo verovatno, i to zbog položaja Srbije:
-Da smo u poziciji Bugarske, koja ima izlaz na more, mogli bismo da biramo sa kim i kako. U Srbiji vladaju zablude kako imamo bitan strateški položaj. To ima Bugarska, na primer. Zbog nje su se vodili ratovi, i Rusi su se probijali ka Turskoj preko Bugarske, a i zapadu je ona bitnija zbog zatvaranja pristupa Mediteranu Rusima. Mi nismo u poziciji da pristupimo bilo kakvoj Uniji, ali moramo da održavamo dobre odnose.
Dušan Mlađenović
