Izvor: RTS, 15.Dec.2017, 12:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekstremni govor – Biće skoro propast sveta
Srbi će se tresti od hladnoće jer priroda nam sprema haos. Apokalipsa je neizbežna, a najgore tek dolazi. Baš tako pojedini mediji predstavljaju stvarnost – uznemirujuće i haotično.
Obično se prvo PALI CRVENI METEO-ALARM, pa GORE I ZEMLjA I VAZDUH. OPREZ je neophodan jer je NEVREME često NA PRAGU, što je uvertira za KATASTROFU koja preti na jesen. Kada >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se sazna KO ĆE PREŽIVETI ZIMU, mediji "iskopaju" VAŽNU POUKU koju nam šalje SVETI PROROK SAMUILO.
Najave o paklenom periodu pred nama, mediji u Srbiji, pretežno tabloidi, svakodnevno serviraju – bilo da se radi o ekstremno visokim temperaturama tokom leta, obilnim kišama i grmljavinom kad joj vreme nije, ili "sibirskim" zimama.
Ovakvo dramatizovanje stvarnosti, neutemeljeno preterivanje, pompezni naslovi, uz obavezno širenje panike, upadljiv je način na koji se pojedini mediji, kako u štampanom, tako i u onlajn izdanju, bore za čitanost, odnosno "klik".
"Kada ne raspolažete uverljivim i kredibilnim izvorima informacija i istinitim činjenicama, faktima, onda vam ne preostaje drugo nego da tekstove senzacionalistički naduvavate, smatrajući da to 'prodaje novine'. Taj način 'izveštavanja' svedoči i o neukusu 'izveštača', odnosno urednika i vlasnika medija", ističe profesorka novinarstva na FPN-u, dr Neda Todorović.
Takvo izveštavanje čini čak 25 odsto ukupnog sadržaja u medijima, što pokazuje istraživanje Centra za nove medije Liber.
Istraživanje je obuhvatilo dnevne i tabloidne novine, televizije, novinske agencije i veb-portale. Rezultati ukazuju ne samo na opasnost od ekstremnog govora već i na širenje straha i nesigurnosti, glorifikovanje teorija zavere, kao i potpirivanje netrpeljivosti šovinističkim, nacionalističkim, mizogenim i seksističkim sadržajima.
Reč je o nedopustivom kršenju svih standarda novinarstva, smatra profesorka Todorović. Ističe da je na delu – "tabloidi(ot)izacija".
"Nikada ranije u istoriji medija u Srbiji, tabloidi (žuta štampa) nisu bili mediji koji se citiraju i uvažavaju. Služili su pukoj zabavi masa. To što su sada politizovani i što se u njima pojavljuju donosioci odluka o našem životu predstavlja deformaciju medijske scene, odnosno društva u kome se kvalitetni mediji guraju u zapećak", dodaje Todorović.
Danas nam najtiražniji mediji poručuju da treba da živimo u konstantnom strahu od rata, od prirodnih nepogoda, siromaštva, to jest od neke "više sile" koja nam preti.
"Mi smo neobično plodno tle za svaku vrstu zavere i paranoje. Desilo nam se sve čega smo se uvek najviše pribojavali. Mi sada ličimo na one pacijente što su ih od depresije u prošlosti neuspešno lečili elektroškovima. Deset godina su nas sadašnji prijatelji, a nekadašnji zapadni protivnici, izlagali sankcijama, blokadi i na kraju bombama, a to su metode kojim se izaziva ono što psiholozi zovu ‘naučenom bespomoćnošću'", navodi predsednica Suda časti UNS-a Ljiljana Smajlović.
Ipak, smatra da ekstremni govor u medijima "nije toliko opasan koliko se sugeriše".
"Ne primećujem kod građana bilo kakav strah ni od vremena, ni od klime, bez obzira na katastrofičan govor o vremenu i klimi. Čak mislim da je preteran govor učinio da ljudi sa velikom skepsom primaju te katastrofične prognoze, što ja smatram zdravim", kaže Smajlović.
Zdravo bi bilo i kada bi nam mediji pomogli da bolje razumemo svet.
Ovakvim načinom izveštavanja ne samo da se relativizuju važni problemi na koje bi trebalo da ukažu – kao što je, na primer, uticaj klimatskih promena na svakodnevni život i kako ublažiti njihov negativni efekat – već se od "klika" do "klika" sigurnim putem stvara "oguglalost" na društvene probleme.
Tome, ističe sociolog Vladimir Vuletić, ne možemo, ali i ne želimo da se suprotstavimo.
"Većina ne želi da se odmori od 'tiranije' medija. Kada ode na odmor, većina prvo traži smeštaj koji ima vaj-faj da bi mogli da prate medije, i lajkuje još besmislenije i usitnjenije sadržaje koji se serviraju putem društvenih mreža.
Postali smo masa atomizovanih i otupelih pojedinaca koje na okupu drže još samo snažni medijski impulsi, tako da mediji šalju sve beskrupuloznije i brutalnije poruke kako bi probudili naše interesovanje", navodi dr Vuletić sa Filozofskog fakulteta.
A interesovanje za ono što nam plasiraju mediji mora da postoji, jer se, kako kaže Vuletić, u moru informacija proturaju dezinformacije i relativizuju činjenice.
Posledice takvog stanja su, smatra profesorka Todorović, drastično negativne i dugoročne – pre svega po publiku, odnosno čitaoce.
"To što im se servira predstavlja najniži imenitelj ukusa na kome vaspitavamo i podižemo mlade naraštaje. A mi na to ne reagujemo", naglašava Todorović.
Osuda ima, ali se slabo čuju. Odnosno, čuju se u meri u kojoj ih mediji prenose, tvrdi predsednica Suda časti UNS-a.
Ističe da je od kazni i osuda važnije da se o tome u društvu vodi debata.
"Čovek ne zna šta je istina sve dok ne čuje laž. Postanem sumnjičava čim čujem ubeđivanja kako će nas ekstreman govor upropastiti, a to dolazi od onih koji sa vrlo jasnim političkim predznakom tumače koji je govor dobar, a koji nije. Da, treba čuvati dostignute standarde, i u novinarstvu i u školstvu i u nauci, ali i politička korektnost nosi takođe opasnosti", navodi Ljiljana Smajlović.
Treba, naravno, čuvati i poverenje čitalaca. Ukoliko "prežive" kataklizmu – s pravom će se zapitati kome verovati sledeći put, jer sa svakim izneverenim "klikom", opada i kredibilitet informacija koje mediji plasiraju.
To se posebno mora imati u vidu budući da je, prema Guglovoj evidenciji, ljude u Srbiji na internetu u 2017. godini najviše zanimala baš vremenska prognoza.
