Izvor: Politika, 13.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dve nedelje za upalu pluća
Ljudi koji boluju od angine pektoris će moći da računaju na sedmodnevno bolovanje, a za srčane aritmije tronedeljno Iako najavljivan još za jun, pravilnik s preporukama maksimalnog trajanja bolovanja neće početi da važi pre jeseni. Ministarstvo zdravlja je, istina, uradilo i dostavilo Predlog pravilnika o sprečenosti sa posla prema medicinskim indikacijama, ali se ovaj dokument, koji od samog početka izaziva kontroverzne stavove u javnosti, pred članovima Upravnog odbora Republičkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Zavoda za zdravstveno osiguranje, koji moraju da ga odobre, neće naći pre jeseni. Razlozi: sezona godišnjih odmora, ali i pravno-tehnička usaglašavanja, kaže za "Politiku" Saša Perović, direktor Sektora za razvoj i predsednik Radne grupe za izradu pravilnika o medicinskim indikacijama za bolovanja.
Sve bolesti, inače, podeljene su u 17 grupa, odnosno 16 glavnih i jednu posebnu koja nosi naziv "ostale dijagnoze". Kao što smo već pisali, predloženo je da se za virusnu upalu pluća otvara bolovanje od 14 dana, a za nespecifičnu, bakterijsku, do 30 dana, dok je za akutni bronhitis, na primer, predloženo tri nedelje odsustvovanja s posla. Ljudi koji boluju od angine pektoris u toku akutnog pogoršanja će moći da računaju na sedmodnevno bolovanje, za srčane aritmije predloženo je tri nedelje. Oporavak posle akutnog infarkta srca, ako sve protiče bez komplikacija, ne bi trebalo da traje duže od 30 dana.
Stručnomedicinski deo uradili su, objašnjava Perović, najkompetentniji medicinski stručnjaci po doktrinarnim stavovima i Međunarodnoj klasifikaciji bolesti – 10 izdanje. Ono što je važno jeste da je pravilnik zamišljen kao stručni priručnik i vodič lekarima koji upućuje osiguranike na bolovanje, i to kako za bolovanja do 30 dana koje plaća firma, tako i za ona duža od mesec dana koje plaća RZZZ. Perović dodaje da je osnovna namera bila da se ovim pravilnikom, kakav inače imaju sve razvijene zemlje, ujednači praksa u upućivanju na bolovanja, ali i da se spreči zloupotreba bolovanja.
Novina je i da će ubuduće u sastavu komisija za bolovanja uvek obavezno biti jedan član koji je stalno zaposlen u RZZZ. Prema Zakonu, Republički zavod ima pravo da u sastav komisija angažuje, na osnovu ugovoru u radu, i lekara u penziji ili specijalistu, što se, pretpostavlja Perović, neće događati u Beogradu ili velikim gradovima, ali u malim sredinama je to neophodno. Tamo Fond mora da angažuje lekara iz doma zdravlja ili penzionera da bude u komisiji koja odlučuje o bolovanjima, ali sada, prvi put, u tročlanoj komisiji će obavezno biti i osoba stalno zaposlena u Republičkom fondu.
O. Popović
[objavljeno: 13.07.2006.]
