Izvor: Politika, 03.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba protiv karcinoma
Svake godine oko 25.000 ljudi u Srbiji oboli od nekog oblika raka, a na Svetski dan borbe protiv ove bolesti stručnjaci ističu važnost preventive
Svaki treći Evropljanin oboleće od karcinoma, a svaki četvrti će umreti od ove bolesti, upozoravaju stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije povodom Svetskog dana borbe protiv karcinoma. Ujedinjena medicinska statistika svedoči da svake godine više od jedanaest miliona ljudi širom sveta dobije dijagnozu koja će im promeniti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << život, a procene govore da će do 2020. godine ovaj broj dostići 15 miliona. Karcinom je krivac za 1,7 miliona smrti u Evropi i šest miliona širom sveta i predstavlja drugi po redu uzrok smrtnosti u razvijenim zemljama.
Svake godine oko 25.000 ljudi u Srbiji suoči se s jednom od najtežih medicinskih dijagnoza, a po broju osoba koje obolevaju od karcinoma grlića materice i karcinoma pluća naša zemlja je u vrhu evropske lestvice. Lekare posebno zabrinjava podatak da su tumori koji odnose najveći broj života u našoj zemlji upravo oni koji se „uzimaju”, a ne „dobijaju” zlosrećnom kombinacijom gena. Naime, čak 86 odsto karcinoma pluća uzrokovano je pušenjem, a infekcija humanim papiloma virusom, koja je glavni krivac za znatan broj karcinoma grlića materice, prenosi se nebezbednim seksualnim odnosom. Zbog toga lekari nastoje da objasne da je čovek „saučesnik” u obolevanju od ove bolesti.
Doktor Zoran Tomašević, pomoćnik direktora za zdravstvenu delatnost Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, podseća da je 2008. godina crvenim slovima upisana u kalendar Ministarstva zdravlja Srbije kao godina u kojoj počinje dugo najavljivani nacionalni skrining za karcinom dojke, grlića materice i debelog creva. Naš sagovornik s ponosom dodaje da će Institut za onkologiju uskoro dobiti novi vizuelni identitet i da će njegove ambulante, čekaonice i prateće sanitarne prostorije biti „presvučene” u novo ruho.
„Medicinska kampanja mora da ide uporedo s poboljšanjem uslova za lečenje i s humanizacijom prostora u kojima pacijenti čekaju na pregled i na rezultate medicinskih analiza. Čekaonice i hodnici u kojima se svakodnevno odvijaju prave ljudske drame ne smeju da podsećaju na čekaonice na železničkoj stanici. Nije dovoljno da Ministarstvo zdravlja pozove stanovništvo da obavlja redovne zdravstvene preglede, neophodno je redizajnirati bolnice. Vreme čekanja mora da se skrati – u ovom momentu prosečno vreme čekanja na mamografiju iznosi oko šest meseci, ako ne postoji sumnja na postojanje karcinoma dojke. Osim toga, mora da raste svest o kontinuiranoj brizi stanovništva za zdravlje, a posebna pažnja mora da se posveti rizičnim grupama stanovništva. Njihovo zdravlje mora kontinuirano da se prati, a o tome mora da vodi računa odabrani lekar”, kategoričan je naš sagovornik.
Naš sagovornik podseća da karcinomi i kardiovaskularne bolesti spadaju u sam vrh nacionalne patologije i da statistika Instituta za javno zdravlje svedoči da se svake godine između kod 4.000 i 4.500 žena dijagnostikuje karcinom dojke, 1.500 žena oboli od tumora grlića materice, 5.250 pacijenata dobije dijagnozu karcinoma pluća, a 3.700 osoba oboli od karcinoma debelog creva. Naši lekari svedoče da najveći broj žena u Srbiji ginekologu odlazi u „minut posle 12”, što našu zemlju svrstava u neslavne evropske rekordere po broju pacijentkinja s dijagnostikovanim karcinomom grlića materice i dojke.
Lekari koji se bave onkologijom iz Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije ističu da vreme preživljavanja obolelih od karcinoma stalno raste. Skoro polovina onkoloških pacijenata danas živi duže od deset godina od momenta postavljanja dijagnoze, pre svega zahvaljujući savremenoj terapiji koja znatno produžava život obolelih od karcinoma. Naš sagovornik ističe da se onkološki pacijenti u našoj zemlji leče najsavremenijim metodama, a na primedbu da od 2006. godine nijedan novi onkološki lek nije stavljen na pozitivnu listu, dr Tomašević kaže da se nada da će nova pozitivna lista lekova poboljšati tu situaciju.
„Mene kao onkologa najviše zabrinjava činjenica što mladi ne vode računa o zdravlju i o prevenciji bolesti. Zabrinjavajuće veliki procenat mladih puši i ima nezdrave navike u ishrani. Osim toga, iskustvo govori da su stariji pacijenti mnogo poslušniji – pre će stariji pacijenti promeniti režim ishrane nego što će to učiniti mlada osoba”, upozorava dr Zoran Tomašević.
Katarina Đorđević
[objavljeno: 04/03/2008]
