Izvor: Press, 03.Feb.2017, 18:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAMOUBILAČKA MISIJA: Ako pokuša da se nagodi s Putinom, Tramp je unapred izgubio
Međunarodni poredak zasnovan je na vrednostima, institucijama i moralnim liderima – ne na politici koja njima trguje
Predsednik Donald Tramp veruje da može svoju veštinu preduzetništva i sklapanje probitačnih dogovora da iskoristi ne samo u biznisu, već i u svetu spoljne politike. Ali međunarodna politika, i diplomatija koja je održava, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << ne može da se svede na prostu razmenu poslovnih ponuda. Kada kratkoročne pogodbe zasene dugoročni interes, Amerika gubi. Ova činjenica će stvoriti probleme za novog predsednika i njegovu administraciju dok pokušavaju da primene svoje "Amerika na prvom mestu" načelo.
Trampov opasan pristup spoljnoj politici nigde ne izaziva više briga nego u njegovoj prividnoj želji da se prilagodi Putinovoj Rusiji. Nejasno je da li su takvi njegovi pogledi proizvod gluposti, ili ruskog prinudnog uticaja. Međutim, njegovo viđenje odnosa s Rusijom nije jedina stvar koja treba da zabrine Amerikance. Tu je i činjenica da je sklapanje dogovora s Rusijom američki predsednik u više navrata naveo kao glavni način za popravljanje odnosa između dve zemlje.
ČITAJTE ŠTAMPANO IZDANJE NA NOVINARNICA.NET - 1,33 EUR ili 160 RSD
O kakvim se mogućim dogovrima radi? Za početak, čini se da je Tramp voljan da trguje ključnim aspektima američke spoljne politike od kraja Drugog svetskog rata do danas: strateškim investiranjem u međunarodnu politiku zasnovanu na jasnom poretku, i moralno vođstvo zasnovano na posvećenosti ljudskom dostojanstvu i slobodi.
View image on Twitter
Follow
Newsweek Srbija @NewsweekRs
#NewsweekSrbija #Ekskluzivno OTVORENE BILDERBERG ARHIVE: Evo kako su rođeni Evropska unija i NATO https://goo.gl/YdNkRE
12:32 PM - 30 Jan 2017
11 Retweet
likes
Tramp, kome samopouzdanje ne fali, verovatno misli da će u takvoj razmeni s Putinom na kraju izaći kao pobednik. Nažalost, radi se o pogrešnoj predstavi. Na konverenciji za štampu koju je 27. januara zajednički održao s britanskom premijerkom Terezom Mej, nakon što je neuverljivo pročitao unapred napisane fraze o važnosti i posebnosti odnosa s Ujedinjenim Kraljevstvom zasnovanim na univerzalnim vrednostima, Tramp je ponovo istakao svoju težnju da se nagodi s Putinom, nagoveštavajući mogućnost da SAD pod njegovim vođstvom s Rusijom i Kinom ostvare isti onaj stepen odnosa koji sada imaju s Britanijom. Kako je brzo zaboravio da je naš odnos s Londonom zasnovan na zajedničkoj borbi u Drugom svetskom ratu i zajedničkim vrednostima koje delimo u okviru posleratnog svetskog poretka.
Već narednog dana, Tramp je održao telefonski razgovor s Putinom, a jedan od njegovih najviših savetnika za medije je izjavio da se mogućnost ukidanja sankcija Rusiji „aktivno razmatra“. Sudeći po javnosti dostupnim transkriptima, Tramp i Putin obavili su prijatan razgovor i složili se oko uspostavljanja zajedničkog protivterorističkog delovanja. Raspravljalo se i o „obnovi poslovnih veza“, što je jedan od eufemizama za ukidanje sankcija.
Nemojte da vas ovo zavara. Ne radi se o mudrim državničkim potezima, već o jeftinom rasipanju teško stečene američke pozicije svetskog lidera. Učiniti sve to zbog jednog rukovanja s Putinom nije ni malo pametno.
Foto: Vladimir Putin; Autor: Reuters
Tramp možda veruje da je pametan kada mami Putina mogućnošću da Amerika prizna aneksiju Krima, ili da ukine sanckije Rusiji. Međutim, ono što predsednik i njegov tim ne vide jeste činjenica da samim stupanjem u ovakav vid razgovora Amerika već gubi.
Cena koju će Tramp dobiti od Kremlja nije bitna. Sklapanjem dogovora s Putinom Bela kuća će pristati na međunarodni sistem zasnovan ne na pravu i pravilima, već partikularnim dilovima. Upravo je ovakav sistem lišen principa ono što Putin i autokrate poput njega žele, a što se oni koji rade u ime svetskog mira, globalnog napretka, i ljudskih prava i sloboda trude da spreče.
Sve ovo ne znači da Tramp i njegova administracija ne treba da pregovaraju s Moskvom. Treba raditi na inicijativama koje ojačavaju međunarodni poredak i bezbednost, poput misije OEBS-a u Ukrajini, antiteorističkih akcija, osnaživanja vladavine prava, borbe protiv anti-semitizma i mnogih drugih. Ovakve inicijative uspostavljaju sisteme kojima se mogu priključiti i druge države s kojima se možemo međusobno koordinisati i nadzirati. Međutim, pregovarati o samom sistemu fundamentlanih principa međunarodne politike na kome su radile generacije i generacije američkih diplomata, znači unapred izgubiti.
Foto: Donald Tramp sa porodicom u Vašingtonu; Autor: Reuters
Amerika je uz pomoć svojih saveznika, sopstvene vojne moći, i NATO saveza izgradila poredak u kome sklapanje dogovora kakvi su u Evropi vekovima dovodili do krvoprolića, nije moguće. Iako se Putin nada novoj „Jalti“, dogovoru koji bi u 21. veku stari kontinent podelio na sfere uticaja, tako nešto bi dovelo do kraha američke moralne suprematije i dovelo do nastakna jednog mnogo opasnijeg sveta.
Napuštanje principa međunarodnog poretka ne bi izazvalo negativne posledice samo u Evropi. Kina pomno prati razvoj situacije u Ukrajini dok razmatra sopstveni naredni potez u Južnom kineskom moru. Nestanak pravnih stega doveo bi do nastanka sveta u kome je sve moguće. U takvom svetu, države bi se nadmetale svim sredstvima, pa i vojnom silom, u cilju da one budu te koje prave dilove, umesto da budu predmet takvih nagodbi.
Ovo je i jedna od stvari u kojima Trampov poziv na izolacionističku politiku pod maksimom „Amerika na prvom mestu“ ima najmanje smisla. Osnov američke spoljne političe, čak i u vremenima kada su SAD uživale potpunu globalnu dominaciju, bio je sadržan u činjenici da se njihov interes čak i tada najbolje ostvaruje kroz poredak međunarodnog prava, a ne ad hok političke transakcije.
Foto: Vladimir Putin i Sergej Šojgu; Autor: Reuters
Nakon Trampovog izbora u novembru, diplomate s kojima sam imao prilike da razgovaram, davali su dva tipa odgovora: Rusi su se naslađivali, ne samo zbog činjenice da su američki izbori možda bili predmet najuspešnije operacije Kremlja još od kraja Hladnog rata, već i zbog nastojanja novoizabranog američkog predsednika da umiri večito nezadovoljnog Putina okončavanjem napora da se Rusija načini odgovornom za brojna kršenja međunarodnog prava. Pred njima leži budućnost u kojoj će agreisvnim ponašanjem obezbeđivati dogovore s SAD-om, na račun Evrope.
Druge diplomate, predstavnici velikog broja evropskih zemalja, delovale su potreseno i uplašeno. Za početak, plašili su se da će ih SAD, garant mira u Evropi još od kraja Drugog svetskog rata, napustiti i prepustiti spoljnoj agresiji.
Godine 1975, na vrhuncu Hladnog rada, predsednik Ford i generalni sekretar SSSR-a Leonid Brežnjev, potpisali su zajedno s predstavnicima još 33 dražve sporazum u kome se obavezuju na otvaranje društava i ekonomija, kao i mirno rešavanje međusobnih sporova, uz poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Ford je mudro primetio da će se njihov učinak meriti ne „obećanjima koja smo dali, već obećanjima koja ćemo ispuniti“. Više od četiri decenije, SAD su ispunjavale obećanje dato u Helsinkiju, čuvajući Evropu i čineći je bezbednom.
Foto: Wikipedia, Staljin, Ruzvelt i Čerčil na Jalti
Uporedo sa svojim brigama vezanim za bezbednosnu situaciju, evropske diplomate prenele su mi razočaranje u SAD, govoreći da je Amerika koju su poštovali, i koja je uprkos nesavršenostima inspirisala najveći deo sveta, nestala. To su rekli čak i oni ljudi koji su dolazili iz zemalja u kojima postoji značajna anti-američka tradicija. Neki od njih su bili predstavnici NATO članica, neki bivših država Sovjetskog Saveza, neki su bili američki bliski prijatelji, a neki udaljeni partneri. Ipak, svi oni su slali poruka saosećanja, govoreći da žale za onim što se desilo i da im SAD i njihove vrednosti trebaju više nego ikad. Upravo su te vrednosti, a ne samo ekonomska i vojna snaga, ono što Ameriku čini supersilom kakva jeste.
Naravno, nova administracija mora da nađe adekvatne načine komunikacije s Moskvom, da pregovara s Putinom i ohrabri sve njegove eventualne akcije koje bi dovele do saniranja štete nastale ruskim ignorisanjem međunarodnog poretka. Američki interes je da pravila sprovodi, a ne da ih menja.
Govoreći na svojoj inauguraciji pre 36 godina, bivši predsednik SAD-a Ronald Regan na sledeći način je podsetio američki narod: „Nijedno oružje, i nijedan arsenal oružja na svetu nije tako snažan kao volja, moral i hrabrost slobodnih muškaraca i žena“. Generacijama dug napor da se stvori sistem međunarodne politike zasnovan na istini bio je i moralni i strateški temlje američke spoljne politike nakon Drugog svetskog rata. Uprkos brojnim kontroverznim potezima SAD i intervencionističke politike, promovisanje takve ideje ne sme da prestane.
.jpg)
