Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Jul.2017, 10:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU zabrinuta zbog sankcija SAD protiv Rusije
Evropska unija saopštila je danas da je duboko rezervisana zbog glasanja Predstavničkog doma američkog Kongresa o uvođenju oštrih, novih sankcija Rusiji koje bi mogle da ugroze snabdevanje Evrope energentima.
Evropski komesari izrazili su "zabrinutost pre svega zbog mogućeg uticaja tog predloga zakona na energetsku zavisnost EU", navodi se u saopštenju Unije posle razgovora u Briselu o tom pitanju, prenosi AFP.
Komisija je dodala da ostaje "spremna da deluje u >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << cilju zaštite evropskih interesa" ukoliko američki poslanici ne otklone razloge za zabrinutost komesara.
Kosačov: Rusija bi trebalo da spremi bolan odgovor Americi
Rusija bi trebalo da spremi "bolan" odgovor na nove sankcije koje SAD namerava da uvede Moskvi, napisao je danas na Fejsbuku ruski poslanik Konstantin Kosačov, za kojeg Rojters navodi da je uticajni član gornjeg doma ruskog parlamenta.
"Sudeći po jednoglasnoj odluci Predstavničkog doma o paketu sankcija Rusiji, Iranu i Severnoj Koreji, neće biti proboje (u američko-ruskim odnosima) ... Zapravo, dalje propadanje bilateralne saradnje postraje neizbežno", naveo je Kosačov na ovoj društvenoj mreži.
Predstavnički dom američkog Kongresa većinom glasova izglasao je juče dodatne sankcije Rusiji, Iranu i Severnoj Koreji, uprkos protivljenju američkog predsednika Donalda Trampa.
Za uvođenje novih sankcija glasalo je 419 članova Predstavničkog doma, dok su tri bila protiv.
Da bi sankcije bile uvedene, mora da ih usvoji i Senat, pre nego što zakon potpiše ili na njega stavi veto američki predsednik, navodi Rojters.
Bela kuća je saopštila da Tramp još nije odlučio da li će potpisati zakon.
Rjabkov: SAD za Moskvu izvor opasnosti, delujemo shodno tome
Moskva vidi Vašington kao izvor opasnosti i deluje shodno tome, rekao je danas zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.
Kako je Rjabkov istakao, usvajanje tog predloga zakona je svestan izbor neprijatelja Rusije u SAD "koji su prešli sve granice i ne znaju za uzdržanost u svom žaru", prenosi Tass.
"Zato ćemo nastaviti da današnju Ameriku, Vašington, smatramo izvorom opasnosti. To bi trebalo da se shvati i da se preduzmu akcije na izbalansiran, razuman i miran način", rekao je on.
Rjabkov je ruskoj agenciji rekao i da akcije SAD vidi kao potez ka uništenju izgleda za bolje odnose s Rusijom, istakavši da je "ovo što se događa izvan zdravog razuma".
Napomenuo je, međutim, da Moskva "ne popušta pred emocijama" i nastavlja da traži načine za konstruktivni dijalog sa SAD.
"Radićemo na pronalaženju načina za dalji pomak i istrajno ćemo dalje tražiti kompromis po pitanjima koja su važna za Rusiju, a mislim i za SAD - a to su borba protiv terorizma i širenje oružja za masovno uništenje. Puno je pitanja i mi smo spremni na saradnju", zaključio je Rjabkov.
DW: Kongres novim sankcijama Rusiji vezuje ruke Trampu
Novi američki paket sankcija protiv Rusije takav je da ga (predsednik SAD Donald) Tramp ne može lako ukinuti, to je svojevrsna pobuna Kongresa protiv predsednika, ali sankcije imaju naličje koje će razbesneti evropske partnere SAD, piše u analizi "Dojče velea".
Navodi se da novi paket američkih sankcija cilja energetski sektor i druge ključne segmente ruske ekonomije, ali je nešto drugo privuklo pažnju: nove mere su takve da ograničavaju mogućnost Donalda Trampa da jednostrano ukine sankcije kao predsednik.
DW navodi da nije baš svakodnevna pojava da Republikanci i Demokrate u Kongresu postignu takav sporazum, ali su ga ovde postigli - u utorak je i Predstavnički dom usvojio novi paket sa 419 glasova za i svega tri protiv. Očekuje se da ga Senat potvrdi bez većih trzavica pre letnje pauze.
Navodi se da je Bela kuća, videvši koliko je sati, prikočila sa protivljenjem. Doduše, Tramp bi mogao da stavi veto na zakon, ali bi onda izvesno bio preglasan u Kongresu što bi bila svojevrsna blamaža. Trampovoj administraciji će preostati jedino da, ako naumi da promeni režim sankcija, piše obrazloženje Kongresu o kojem će senatori i kongresmeni moći da odluče u roku od 30 dana.
"Ovo je prilično jedinstven razvoj, kada se uzme u obzir kavi su obično odnosi grana vlasti u SAD", kaže profesor Univerziteta Džordžtaun Džefri Anderson.
On ocenjuje da je pre samo nekoliko meseci teško bilo zamisliti da bi Kongres - pre svega Predstavnički dom gde su mnogi iz republikanske većine Trampove pristalice - pristao da veže ruke svom predsedniku.
"To je znak koliko je Tramp sputan čitavim ruskim pitanjem", smatra Anderson.
Profesor javne uprave na koledžu Smit Mark Lendler navodi da "razlaz republikanskih predstavnika - koji odreda moraju da brinu o svom reizboru - i Trampa pokazuje još nešto".
"Za razliku od drugih pitanja u kojima se Trampovi stavovi razlikuju od tvrdokornih konzervativnih politika - kao što su imigracija i slobodna trgovina - kod pitanja Rusije biračka baza Republikanaca nije na Trampovoj strani. Zato su Republikanci u Kongresu slobodniji da se oko ovog pitanja izjasne suprotno Trampu", kaže on Lendler.
DW navodi da, ako su se prethodne tri runde sankcija protiv Rusije mogle videti kao reakcija na aneksiju Krima i mešanje Moskve u istočnoj Ukrajini, novi paket mera svakako se tumači kao znak nelagode Kongresa zbog navodne naklonosti Trampa prema ruskom kolegi Vladimiru Putinu te sumnjivih kontakata koje su dve strane imale u kampanji.
Navodi se da je, štaviše, izvorni predlog zakona pisan zbog sankcija protiv Irana, a mere protiv Moskve su dodate kasnije, kako su na videlo izlazili novi podaci o susretu Trampovih bliskih saradnika i ruskih predstavnika tokom kampanje.
DW navodi da izgleda da kao da u zapećku ostaje drugi, možda i važniji aspekt: mere predviđaju moguće kazne za kompanije koje sarađuju sa Rusijom na izgradnji gasovoda. To bi moglo da pogodi brojne evropske firme i optereti partnerske transatlantske odnose. Jednim okom se već gleda ka projektu Severni tok 2 koji bi trebalo da dovodi ruski gas preko Baltika u EU.
Prema oceni DW, nije čudo da su se Nemačka i Austrija usprotivile merama Kongresa.
"Paket sankcija u velikoj meri potencijalno izvozi žrtvovanje u Evropu i evropske kompanije. To će biti problem", kaže Andreson.
On podseća da su ranije sankcije protiv Rusije uvek bile dogovorene sa vodećim članicama EU.
"Partnerstvo Obame i Merkelove je bilo apsolutno centralno", primećuje Anderson.
DW zaključuje da toga sa Trampom nema ni u tragovima.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
