Izvor: BKTV News, 26.Maj.2017, 18:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Donald Tramp u "lavirintu" spoljne politike
Prva velika spoljnopolitička turneja novog američkog predsednika Donalda Trampa, koja je počela u Saudijskoj Arabiji, i koja je obuhvatila posete Izraelu, Vatikanu, Italiji i na kraju se završila na Samitu NATO-a, nije baš donela jasniju sliku o tome kako će izgledati spoljna politika nove američke administracije.
Ipak, iz izjava Donalda Trampa može se zaključiti da on kao ključne probleme vidi terorizam, borbu protiv ISIS-a, zaustavljanje širenja uticaja Irana >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << na Bliskom Istoku, dok je na samitu NATO-a posebno apostrofirao Rusiju kao problem. I to u jeku velike političke krize u SAD-u gde se istražuju veze Trampove administracije sa Rusijom, i ,,ruski uticaj“ na američke predsedničke izbore. Posebno začinjene nedavnom smenom šefa FBI-ja Džejmsa Komija, koji se bavio tom istragom.
Tramp je u Saudijskoj Arabiji potpisao više veoma unosnih poslovnih ugovora, vrednih oko 400 milijardi dolara, posebno u segmentu isporuke naoružanja. Sa druge strane, u sedištu NATO-a nije propustio da podseti da većina članica Saveza ne ispunjava u potpunosti svoje finansijske obaveze prema Alijansi.
Iz Trampovog tabora u poslednje vreme stižu prilično oštri stavovi prema Rusiji, verovatno delimično uslovljeni i političkom krizom koju Tramp ima u Americi, upravo vezane za (ne)dozvoljene kontakte sa Rusijom. Iako se očekivalo da bi Donald Tramp i njegov državni sekretar Reks Tilerson mogli da smanje zategnutost u odnosima sa zvaničnom Moskvom, to se nije dogodilo, a zvanični Vašington ne razmišlja o ukidanju sankcija Rusiji, a čak se čuje i prilično oštra retorika kada se govori o pitanju Krima ili situacije u istočnoj Ukrajini.
Tramp i papa Franja razmenili poklone, a ceo svet prepričava pitanje Melaniji! (FOTO)
Što se tiče NATO-a, Tramp je tu znatno ublažio retoriku u odnosu na izbornu kampanju, i sada je uglavnom ,,na liniji,, vašingtonskog političkog establišmenta, izuzev možda po pitanju insistiranja da zemlje članice Alijanse redovno plaćaju troškove ovog vojnog saveza.
Vidljivo je da Tramp pritisnut unutrašnjepolitičkim problemima, pokušava da na terenu spoljne politike donekle uspostavi ravnotežu i makar delimično zadovolji svoje oponente, posebno one u Republikanskoj stranci. Jer pretnje opozivom nisu više nimalo naivne, i zbog toga Tramp mora da pravi ozbiljne političke kompromise, na koje možda nije računao kada je preuzimao funkciju.
Stiče se utisak da u segmentu spoljne politike SAD još uvek ,,pliva,, na ostacima politike koju je vodila bivša administracija Baraka Obame, uz uglavnom oprezne, iako pomalo nepredvidive poteze. Međutim, u svetu ima previše kriznih žarišta (Sirija, Severna Koreja, terorizam, kriza na istoku Ukrajine itd.), koja zahtevaju jasno profilisanu spoljnu politiku, i zbog toga se od novog američkog predsednika traži da se jasno odredi prema ključnim problemima modernog sveta, i da preduzme konkretne a ne iznuđene poteze.
Isto tako, veoma je važno i da Amerika pronađe održivi nivo odnosa sa Rusijom i ,,najmanji zajednički imenilac“ saradnje u rešavanju ključnih globalnih kriza, nezavisno od intenzivne ,,antiruske histerije“ u SAD-u. Otvoreno je pitanje koliko Donald Tramp može da gradi takve odnose sa zvaničnom Moskvom, u uslovima aktuelne kampanje koja se protiv njega vodi na ,,domaćem terenu“ u Americi.
Donald Tramp očigledno na teži način saznaje kako je teška borba pojedinca (pa makar on bio i američki predsednik) protiv vladajućeg političkog establišmenta (i ,,demokratskog,, i ,,republikanskog“). „Kopernikanski zaokret“ nije moguć.
Pogledaj vesti o: NATO skup
