Izvor: B92, 15.Jul.2018, 23:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

DW: Da li će Tramp izdati Zapad?

Šta žele da postignu Donald Tramp i Vladimir Putin, pita se autor Dojče Velea Kristijan Tripe.

Čak i pre samita u Helsinkiju, jasno je da bi američki predsednik na oltaru svoje taštine mogao da žrtvuje čitavu zapadnu alijansu, kaže Kristijan Tripe.

Donald Tramp hoće sa Vladimirom Putinom da razgovara u četiri >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << oka. Samo njih dvojica, i po jedan prevodilac.

Dakle, na sastanku neće biti političkih savetnika ni protokolarnog osoblja. To tako hoće Bela kuća - i time krši osnovni princip takvih samita, koji je više od obične navike. Time Tramp podstiče nepoverenje i duboke strahove među onima koji sebe smatraju ugroženim od strane Rusije i koji sumnjaju u pomoć koju im granatuje zapadna alijansa.

Tramp i Putin su slični ljudi. Obojica sebe vide kao „jake muškarce" u haotičnom svetu, a zajednice koje vode obojica prvenstveno smatraju moćnim državama. Putin se odavno stilizovao kao lider onih političkih snaga koje su odlučno antiliberlane. Tramp, s druge strane, voli da igra ulogu razarača onih liberalnih institucija koje su svetu donele red nakon epohalnih prekretnica 1945. i 1990. godine.

Obojica su u više navrata dali do znanja da se jedan drugume dive, uprkos svim sukobima interesa. To nije dobro za sastanak u Helsinkiju, jer su horizonti očekivanja suviše različiti. Kao često ranije, Amerikanac traži pažnju medija, susret na velikoj sceni, tapšanje po ramenu - želi da zaprepasti svet. A svoje političke ciljeve - ako ih uopšte ima - Tramp drži u tajnosti.

Rus, međutim, ima obiman program: Putin hoće da nesmetno učestvuje u sirijskom građanskom ratu. On hoće da nesmetano agira u Ukrajini, koju shvata kao rusku zonu uticaja i kojoj priznaje samo ograničen suverenitet. I na kraju, on traži da Zapad prizna da okupacija ukrajinskog Krima pre četiri godine nije bila aneksija nego ponovno ujedinjenje sa Rusijom. EU i SAD su zbog Krima Rusiji nametnele sankcije i Putin bi voleo da ih se otarasi.

Ko se pita kako Putin može da sprovede te ciljeve sa svojim američkim kolegom, gleda u političku i moralnu provaliju. Dok Tramp putuje po Evropi, jedan specijalni istražitelj u SAD je podigao optužnicu protiv dvanaest ruskih agenata - zbog sumnje da su se pre dve godine umešali u predsedničke izbore u toj zemlji. Rusija je već dugo pod sumnjom da je pripomagla Trampu u njegovoj izbornoj kampanji: hakerskim napadima, krađom informacija, utičući na birače u SAD kampanjama na društvenim mrežama.

Nema sumnje, Donald Tramp je bio najpoželjniji kandidat Kremlja. Ali, da li je on automatski i „njegov" predsednik? Odgovor ne zavisi samo od toga da li Kremlj ima u ruci nešto protiv Trampa, odnosno da li postoji kompromitujući materijal podoban za političku ucenu. O tome se često spekulisalo: ponekad se govorilo o Trampovim švaleracijama u Moskvi, ponekad o poslovnim kontaktima u Njujorku.

Ove priče iz Trampovog prethodnog života su senzacionalističke, ali su za sada samo spekulacije. One ne bi smele da skrenu pažnju sa prave politike koju vodi „pravi" Donald Tramp. Ko je grub prema svojim NATO saveznicima kao što je to Tramp, taj radi posao svih protivnika Zapada. Predsednik SAD koji preti da napusti NATO je poklon svakom ruskom predsedniku. Da li će se Putin u Helsinkiju za to zahvaliti Trampu? Mi to nećemo saznati. Tramp veoma dobro zna zašto ne želi da se razgovor sa Putinom snima.

Nastavak na B92...