Izvor: Večernje novosti, 24.Nov.2016, 16:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bujica "trampfilije" bez pokrića

U domaćem javnom mnjenju kontroverzni tajkun sa Menhetna doživljen je kao lik koji simpatiše Srbiju i sa čijim će dolaskom na vlast biti okrenut novi list prema srpskom narodu OTOPLjAVANjE odnosa između Rusije i Amerike, zahvaljujući pristupu koji najavljuje novi predsednik SAD Donald Tramp, olabaviće mengele koje pritiskaju Srbiju, a čije ručke podjednako pritežu i u Vašingtonu i u >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Moskvi. Nove okolnosti biće povoljnije za Beograd, koji će tako, zahvaljujući novom lideru Bele kuće, moći da kroz mala vrata svetske politike isposluje i neki svoj interes. U jeku uzburkalih emocija povodom izbora u SAD ovako se njihovi (ne)očekivani rezultati koliko-toliko objektivno tumače u Srbiji. Poraz Hilari Klinton uzima se najčešće kao pad političke arhitekture koja je na Balkanu dovela do masovnih zločina, nelegalne NATO agresije, masovnog egzodusa i, na kraju, nasilnog otcepljenja Kosova. Delatnost porodice Klinton postala je etalon negativne američke politike demokrata prema regionu, koji je posle njihove epizode pretrpeo tektonske poremećaje. U DOMAĆEM javnom mnjenju kontroverzni tajkun sa Menhetna doživljen je kao lik koji simpatiše Srbiju i sa čijim će dolaskom na vlast biti okrenut novi američki list prema srpskom narodu, Srbiji i Republici Srpskoj. Bujica "trampfilije" iskazane kroz površne i najčešće potpuno neutemeljene komentare u domaćoj javnosti nedvosmisleno su uticali i na odnos javnog mnjenja prema prekompoziciji administracije u Vašingtonu. Istraživanja govore da je oko 45 odsto građana Srbije zadovoljno Trampovom pobedom, a da svaki treći veruje da će nam on pomoći, bez razlike da li je reč o Kosovu, Republici Srpskoj ili smanjenju pritiska na Beograd. U na momente neprijatno euforičnoj radosti zbog pobede tajkuna sa Menhetna, koji neodoljivo podseća na Bogoljuba Karića, politički "analitičari" i navodni poznavaoci spoljne politike SAD bez rezerve su tvrdili da je Trampov interes da Srbija bude lider regiona, da se izvinio za bombardovanje 1999, da se protivi nezavisnosti Kosova, kao i da je iz ličnih razloga naklonjen Srbima. Sve to, međutim, teško se može nazvati istinom. Jugoistočnom Evropom republikanski tim u kampanji se nije bavio, a u svojim govorima i javnim nastupima Tramp nije ni pomenuo Srbiju, Hrvatsku, Kosovo, Bosnu... Hteli da priznamo ili ne Balkan očigledno nije mesto velikog interesovanja američke diplomatije. Pogled iz Vašingtona nije usmeren ka nama, već prostranstvima Sirije, Iraka, Irana, Rusije, Kine... VREDAN je, međutim, pomena Trampov intervju "Gardijanu" iz oktobra 2015. u kome se, potpuno suprotno od onoga što se u domaćoj javnosti misli, složio sa politikom bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine.TRAMP ISPOSTAVLjA RAČUN Brigu malih, ali i onih nešto većih država, izaziva i Trampova najava da će zemljama čija bezbednbost zavisi od vojne moći SAD biti ispostavljen račun. Adresa ove poruke nalazi se najpre u Velikoj Britaniji, Saudijskoj Arabiji i Južnoj Koreji, ali i Poljskoj, Rumuniji i baltičkim državama. Ukoliko se to dogodi, jasno je da će to poremetiti i lagodnu poziciju članica NATO saveza na Balkanu. Dodatnu glavobolju NATO državama u regionu zadaje i Trampovo obećanje da će na led staviti odredbu Vašingtonskog ugovora koja je do sada podrazumevala bezuslovnu pomoć svih zemalja pakta ugroženoj članici. - Amerika mora da se fokusira na to da popravi sebe, a ne da gradi nacije u inostranstvu - rekao je Tramp, i naglasio i dva izuzetka od ove političke filozofije. - Kosovo devedesetih i sukob sa Islamskom državom danas. Upitan o Klintonovoj podršci intervencijama na Kosovu kako bi se "sprečilo etničko čišćenje", Tramp je bez dileme to odobravao "To je bilo ok, naravno", naveo je budući šef Bele kuće. Očigledno je da na stav budućeg predsednika SAD nisu bitno uticale navodne simpatije prema Srbima Melanije Tramp, sećanje na Srpkinju koja mu je čuvala decu, pa ni susret sa srpskim šefom diplomatije Ivicom Dačićem. SA KONTROVERZNIM biznismenom i hotelijerom, kome je predsednička kandidatura tada bila na samom dnu poslovne agende, Dačić se sreo u Njujorku 2013. godine. Tema njihovog razgovora, očekivano, tada nije bila politika već posao. Srpski ministar spoljnih poslova Trampa je pozvao da sagradi hotel u Beogradu, a ovaj se navodno interesovao za stanje energetike u Srbiji. Kratki sastanak završen je rukovanjem, fotografisanjem i opskurnim saopštenjem srpskog Ministarstva spoljnih poslova. "Jedno od najvažnijih spoljnopolitičkih pitanja na koje će izabrani predsednik sigurno morati veoma brzo da ponudi odgovor je kako ojačati savezničke odnose od baltičkih zemalja do sirijske pustinje, koji bi SAD stavili u poziciju u kojoj bi dogovori sa Rusijom mogli da dovedu do strateške razlike. Svi ostali su manje bitni", kaže publicita Robert Kaplan u "Volstrit džurnalu". Šta Trampov ulazak u Belu kuću znači za balkanske državice i da li će njegova pobeda išta promeniti u međusobnom odnosu snaga, teško je reći. Ceo svet, uostalom, iščekuje njegove prve poteze pa da proceni kako će se nova administracija u Vašingtonu odnositi prema globalno neuporedivo važnijim temama - borbi sa Islamskom državom, odnosima sa Rusijom i Kinom, NAFTA i Pariskom sporazumu, Severnoj Koreji... UGLEDNI "Ekonomist" podseća da je Trampova pobeda ohrabrila ruskog predsednika Vladimira Putina, prijatelja Srbije i Srba u BiH, kao i neumoljivog neprijatelja postojanja Kosova. Ovaj list podseća i da su srpski nacionalisti, tradicionalno naklonjeni američkim republikancima, svojevremeno polagali nade da će Džordž Buš mlađi, Klintonov naslednik, biti čovek koji će im pomoći da isprave neke od svojih grešaka u balkanskim ratovima. Umesto toga, upravo tokom njegove vladavine Kosovo je proglasilo nezavisnost, uz ključnu i punu podršku Amerike. Jedan strani diplomata iz regiona zastupa zanimljivu tezu - efekat Trampovog i Putinovog prijateljstva biće obrnut od onog čemu se Srbi nadaju, jer će zbog pada tenzija sa SAD Rusija izgubiti interes za balkanski region. "Ne smatram da Trampova pobeda sama po sebi donosi dobro Srbiji, bez obzira na snažnu narodnu antipatiju prema Klintonovima. Postoji mogućnost da oslabi proces proširenja EU, poveća se nestabilnost i umanje se investicije u trenutku kada sve izgleda kao da Srbija dobija zamajac", smatra Endrju Mekdauel, spoljnopolitički analitičar i evropski saradnik uglednih američkih listova "Politiko", "Fajnenešel tajms" i "Gardijan". JEDAN od faktora koji može bitno da utiče na odnose na Balkanu, a Trampovom pobedom može biti iz korena promenjen, jeste - NATO. Ovaj vojni savez igra veliku ulogu u regionalnom rasporedu moći. Srbija je okružena članicama Severnoatlantske alijanse, a Crnoj Gori potreban je svega jedan korak za ulazak u ovo društvo. Donald Tramp je u kampanji najavljivao preispitivanje uloge i načina rada ovog vojnog saveza. On je kritikovao dosadašnji način funkcionisanja pakta, koji je prethodnih decenija finansiran najviše od američkih para. Njegova ideja da sve članice ravnopravno podele troškove posebno zabrinjava siromašne države, poput Bugarske ili Albanije, mada ni Hrvatska, Mađarska ili Slovenija, suočene sa rastom ruskog uticaja i migrantskom krizom, nisu sasvim bezbrižne. Naruku Trampu ide i činjenica da svega nekoliko evropskih država koje su u NATO redovno izmiruju dogovorenu participaciju od dva odsto bruto nacionalnog dohotka u vojnim budžetima.

Nastavak na Večernje novosti...