Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Okt.2012, 16:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Krugman: Dinar precenjen, Srbija kao Grčka

BEOGRAD -

Američki ekonomista Pol Krugman, dobitnik Nobelove nagrade, ocenio je danas u Beogradu da je srpski dinar još uvek precenjen i preporučio da država podrži kupovnu moć stanovništva.

"Srbija ima svoju valutu koja je dosta devalvirala. To generalno nije loše jer povećava konkurentnost zemlje", rekao je Krugman koji je održao predavanju u hotelu "Hajat".

On je ukazao da je Srbija u specifičnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << situaciji jer nije u Evropskoj uniji, ali se makroekonomskim kretanjima stanje u zemlji ne razlikuje od stanja u perifernim evropskim ekonomijama, poput Letonije.

Dodatna otežavajuća okolnost za podizanje konkurentnosti u Srbiji je, prema oceni Krugmana, što je skoro sav dug zemlje u evrima.

"Da nema tog duga mogli bi da devalvirate dinar i povećate konkurentnost", rekao je Krugman.

Podržavanje jakog dinara je, kako dodao, pokušaj da se odloži jačanje konkurentnosti, što je problem za zemlju koja ima veliki deficit.

On je naveo primer Islanda koji je uspedo da jačanjem nacionalne valute poveća konkurentnost i privuče investitore.

U vreme ekonomske krize, kako je predložio, država mora da podrži kupovnu moć stanovništa, jer je očigledno da mere štednje nisu dale rezultat u Grčkoj.

Investicije u pokretanje privredne proizvodnje, kao i socijalna davanja, ključna su kako bi se održala privredna aktivnost i održao standard najugroženijeg stanovništva, dodao je on.

Krugman je istakao da je samo letimično imao uvid u podatke o ekonomskim pokazateljima i javnim finansijama Srbije, ali da smatra da je recept podsticanja kupovine primenjiv i u Srbiji.

Krugman je ocenio da Srbija nije u najgoroj situaciji i da ima zemalja koje su u gorem položaju i dodao da situacija u Srbiji slična dešavanjima u Grčkoj.

Prema rečima Krugmana, javni dug u Srbiji nije toliko visok i da ima još prostora.

On je dodao da je Evropa i dalje najbitnije tržiste za Srbiju, ali da treba da koristi i prilike koje joj se pružaju u Aziji i drugim regionima.

Kako bi smanjila spoljnotrgovinski deficit, Srbija mora više da izvozi, rekao je Krugman i dodao da Srbija ima dobar geografski položaj i obrazovanu radnu snagu sa niskom cenom.

On je ocenio da bilo bi korisno da Srbija bude član Evropske unije, ali da to nije neophodno.

Prema rečima Krugmana, dešavanja u ekonomijama evropskih zemalja uveliko zavise od odluka Evropske centralne banke i Nemačke.

Američki nobelovac održao je predavanje u Beogradu na poziv grupe srpskih biznismena.

Pol Krugman je istaknuti savremeni ekonomista, dobitnik Nobelove nagrade za rad iz oblasti međunarodne trgovine i ekonomske geografije 2008. godine. Redovni je kolumnista Njujork tajmsa i profesor ekonomije na Unverzitetu Prinston.

Organizatori događaja su Nacionalni savet za privredni preporod i Srpski poslovni klub Privrednik.



Dačić: Spremni da pokrenemo ekonomiju

Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da je Vlada Srbije spremna da učini sve da ponovo pokrene ekonomsku mašinu zemlje, koja je trenutno zaustavljena, smanjujući uz to nepotrebne troškove države.

Dačić je, u uvodnom izlaganju pre predavanja nobelovca Pola Krugmana, istakao da je Srbiji potrebna štednja države a ne građana, jer građani više nemaju odakle da štede.

Premijer Srbije je ukazao da u uslovima kada privatni sektor nema novca, ili ne želi da investira, to mora da učini država.

Dačić je rekao da je sinoć razgovarao sa Krugmanom kome je predočio ekonomsku situaciju u Srbiji, ali da od njega nije uljudno tražiti savete za prevazilaženje krize jer je imao uvid u ekonomske parametre Srbije samo jedan dan.

Dinkić se slaže s Krugmanom

Ministar finansija i ekonomije Srbije Mlađan Dinkić izjavio je danas da se slaže s Krugmanom da dinar ne treba precenjivati i da Srbija treba da zadrži fleksibilan devizni kurs.

"Već godinama govorim da Srbija ne treba da ima fiksni već fleksibilan devizni kurs, ali da dnevne oscilacije ne budu visoke i da centralna banka interveniše s vremena na vreme da spreči velika pomeranja kursa", rekao je Dinkić.

Komentarišući Krugmanovu ocenu da je dinar precenjen, Dinkić je kazao da su sve zemlje koje su precenjivale svoju valutu čak i uslovima budžetskog suficita gomilale javni dug i imale probleme u privrednim aktivnostima.

Dinkić je napomenuo da ekonomsku i monetarnu politiku treba posmatrati u celini, a ne odvojeno.

Centralna banka, kako je ukazao, treba da vodi računa o stabilnosti finansijskog sistema, vodi politiku fleksibilnog deviznog kursa i da utiče na snižavanje kamatnih stopa.

"To je nešto što predlaže i Krugman, to se desilo i u SAD i zato su brže krenuli da izlaze iz krize", rekao je Dinkić i dodao da je slične mere pre mesec dana počela da preduzima i Evropska centralna banka, što se odrazilo na delimični pad prinosa na evropske obveznice.

Srbija, naglasio je, "treba da radi manje više isto".

Bajatović: Srbiji preostaje "državni intervencionizam"

Generalni direktor "Srbijagasa" i potpredsednik SPS Dušan Bajatović izjavio je danas da Srbija mora da uđe u novi investicioni ciklus, ali da je u tom cilju neophodan "državni intervencionizam", odnosno podrška države velikim projektima.

Bajatović je, posle predavanja nobelovca Pola Krugmana, koji je u Beogradu predstavio svoje viđenje metoda za prevazilaženje svetske ekonomske krize, istakao da se predložene metode odnose uglavnom na visoko razvijene zemlje i na dobro uređene privrede.

"Da bismo sve ovo mogli da primenimo na Srbiju, a možemo, tu doktrinu povećane potrošnje, odnosno povećane tražnje koja generiše proizvodnju i razvoj, imamo jedan problem, a to je da nemamo privredu", naveo je Bajatović.

Prema njegovim rečima, "da bismo mogli da primenimo do kraja sve što smo danas čuli, mi moramo da uđemo u investicioni ciklus, a to teško možemo da uradimo uz pomoć domaćeg privatnog kapitala, a strane investicije pristižu presporo i to postoji kao globalni problem".

Kako je ocenio, Srbiji preostaje "državni intervencionizam" jer bez izgradnje infrastrukture, bez velikih firmi i velikih projekata koje će podržati država na makro nivou nije moguće izgraditi mikro nivo na kome će mala i srednja preduzeća moći da se odlučuju za ulaganja.

Bajatović je ukazao i da se vrednost dinara mora odrediti tako da bude u funkciji ekonomskog razvoja i podsticanja izvoza, "jer dok imamo kurs koji u blagoj formi, a nekad i direktno podstiče uvoz, mi nećemo moći da govorimo o povećanju izvoza".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...