Izvor: Blic, 28.Jan.2009, 21:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evro ne sme preko 100 dinara

Dinar je danas ojačao u odnosu na prethodni dan, pa srednji kurs evra iznosi 94,45. Dobar je to signal posle nekoliko dana beleženja neslavnih rekorda. Obezvređivanje domaće valute mora se hitno zaustaviti jer bi, u suprotnom, građani mogli biti u velikom problemu ne samo zbog toga što će teže otplaćivati kredite indeksirane u evrima, već i zbog mogućeg masovnijeg gubitka radnih mesta.



Stručnjaci tvrde da bi pad dinara u odnosu na evro preko 100 dinara >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << značio i ogromno povećanje kamata koje prezadužena srpska preduzeća otplaćuju na ime kredita, zbog čega bi morala da krenu u gašenje radnih mesta. Rampu na klizanje dinara trebalo bi postaviti, prema mišljenju pojedinih stručnjaka, već sada na 95 dinara, a ruka spasa u tom slučaju trebalo bi da budu devizne rezerve iz kojih je do danas u ove svrhe potrošeno oko 1,3 milijarde evra. (U ovom trenutku iznose 8,1 milijardu evra.)



Dinkić: spokojan sam

Stabilan kurs, kako kaže Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade Srbije, je vrednost evra od 90 do 95 dinara. On tvrdi da bi, da je na Jelašićevom mestu, agresivnije krenuo da troši devizne rezerve za odbranu kursa.

- Guverneru je žao da troši devizne rezerve jer on želi da sačeka priliv deviza. Mi smo toliko prikupili deviznih rezervi proteklih sedam-osam godina, tako da sada ne bi trebalo da nam bude žao da ih trošimo. Rezerve i služe da bi se trošile u vreme krize. Siguran sam da bi nam se vratilo kasnije. Ono što me čini spokojnim je to što imamo instrument za odbranu kursa, a bio bih u panici da nije tako - ističe Dinkić.

Dinkić je naveo da od ukupne novčane mase dinara u Srbiji ne može sve da se pretvori u devize jer ljudi moraju od nečega da žive. Prema njegovoj proceni, građani bi maksimalno mogli da pretvore u devize oko 1,3 milijarde evra.

- To znači da bi teorijski, kada bi centralna banka odlučila da brani fiksni nivo kursa, mogla to da uradi uz gubljenje 1,3 milijarde evra iz deviznih rezervi - rekao je potpredsednik Vlade Srbije dodajući da je sa MMF-om razgovarano o limitima koji se mogu utrošiti za odbranu kursa iz rezervi, a da bi on razgovarao o promeni tih limita.

Međutim, stručnjaci smatraju da ima mesta za paniku je srpske vlasti već osam godina nisu uradile nužno kako bismo danas imali realan i stabilan kurs. Budući da je stvar sa kursom ista kao i na svakoj drugoj pijaci na kojoj manjak robe znači i veću cenu, tako i na međubankarskoj pijaci nedostaje evra, što ga čini skupljim. Međutim, evropske valute bilo bi mnogo više da smo povukli 400 miliona evra kredita koje su nam još pre dve godine odobreni. Stručnjaci ističu da država ima šansu da ispegla greške, ali je vremena manje nego ikad budući da se sa opštim nedostatkom kapitala suočavaju i mnogo razvijenije zemlje od Srbije.

- Pare bi za prvu pomoć mogle da pristignu i od zakočenih kredita koji su mahom vezani za infrastrukturu i na šta Srbija plaća penale od pola procenta do jedan odsto kamate na godišnjem nivou jer novac ne koristi. Kredit za izgradnju deonice Dobanovci-Batajnica od oko 75 miliona evra ne možemo da povučemo jer ni posle godinu i po od odobravanja ne započinjemo gradnju. Neće ni početi dok se ne izvrši eksproprijacija zemljišta - kaže Milojko Arsić, profesor ekonomije.



Štampanje novca najopasnije

Sami građani, prema rečima Arsića, imaće međutim ozbiljne probleme ukoliko dinar pređe granicu od 110 dinara ili 120 dinara za evro jer neće moći da vraćaju kredite. Isto važi i za privredu.

- Ako se na domaćem tržištu poveća ponuda deviza, dinar bi mogao biti stabilan, ali na rok od svega tri do pet meseci. Na duži rok, neophodne su nam direktne strane investicije i poboljšanje poslovnog okruženja kako bi stranci doneli svoj novac ovde. Za to je neophodno reformisati sudski sistem, obuzdati korupciju, poštovati ugovore sa strancima - kaže Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.

On ističe da građani ne bi trebalo da se pribojavaju devedesetih jer vrednost dinara ne može neograničeno da opada ukoliko ne bude štampanja para. Uz to, malo je verovatno i da priliv stranog kapitala potpuno izostane.

Strane investicije su već prošle godine sa oko dve milijarde dolara, prepolovljene u odnosu na petogodišnji prosek, dok prognoze za tekuću godinu nisu ništa bolje. Uz to, Srbija je rasprodala većinu svojih preduzeća sa društvenim kapitalom, tako da na velike devize od privatizacije ne treba računati.



Od privatizacije 250 miliona evra

- Budžet u velikoj meri računa i na novac od privatizacija čija isplativost u ovoj godini je, zbog loše investicione klime u svetu, pod znakom pitanja. Zbog toga je Agencija za privatizaciju krajem prošle godine dala mogućnost kupovine preduzeća u šest rata - kaže Dušan Belanović, iz Agencije za privatizaciju.

Očekivani prihodi od privatizacije u ovoj godini su oko 250 miliona evra, koliko se prodajom zaradilo i lani. Zvezde uzdanice, što su prema mišljenju stručnjaka i jedina preduzeća koja će neko hteti da kupi, jesu „Galenika” i „Beogradski sajam”.

- Nema tih para koje mogu obezbediti stabilnost kursa jer nam za to treba neograničeno mnogo novca koji smo nekada dobijali od prodaje imovine i zaduživanja. Sve ima svoj rok trajanja. Mora da krene izvoz i to je najveća odgovornost ove vlade. Smatram da NBS ne može da utiče na trend slabljenja dinara, pa makar potrošila i sve devizne rezerve, ali može da smanji oscilacije - kaže ekonomista Ljubomir Madžar.

Pare za NIS u narednih nekoliko dana

Petar Škundrić, ministar energetike, najavio je juče da će deo novca od prodaje NIS-a od ruskog partnera pristići u toku dana, dok bi jedan deo trebalo očekivati danas. Prognoze se bar za jučerašnji dan nisu obistinile, a iz Uprave za trezor, koja treba da obavi ovaj posao, kažu da će 400 miliona odjednom biti uplaćeno u narednih nekoliko dana. Mi smo tehnički morali da se pripremimo za ovu transakciju, što podrazumeva otvaranje računa i obezbeđivanje da konačno saldiranje bude što jeftinije. Radimo na tome i verujem da će sve biti završeno ako ne danas, onda u narednih nekoliko dana - kaže za „Blic” Ivan Maričić, direktor Uprave za trezor.

Za privredu najvažniji stabilan kurs

Jedan od najvažnijih zadataka države u postojećim ekonomskim uslovima jeste da obezbedi stabilan kurs bez velikih oscilacija, ocena je jučerašnjeg skupa privrednika i ekonomista koji je organizovan na temu „Kako lakše prebroditi ekonomsku krizu u 2009. godini - šanse i rizici”.

Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić naglasio je da će Srbija morati da vodi takvu ekonomsku politiku u kojoj će više „motriti” da ne bude „stropoštavanja” deviznog kursa i visoke inflacije nego što će moći da se okrene realnom sektoru.

- Može se očekivati rast kamatnih stopa na kredite i to zbog toga što su sve banke u Srbiji sada usmerene da mobilišu štednju, što je jedini izvor za povećanje obima kreditnih plasmana, a kamate na štednju rastu. Očekivanja da će referentna kamatna stopa padati u narednom periodu je „besmislica” jer bi posledica toga bili rast kursa i inflacija, a privredni sektor ne bi imao koristi. Narodna banka Srbije nije trebalo da smanjuje baznu kamatnu stopu već da je poveća da bi uticala na „hirovito” devizno tržište - kazao je Đukić.

On je naveo da će sredstva od privatizacije NIS-a i kreditne linije od nemačkog KfW-a („Nemačka razvojna banka”) amortizovati udare na rast kursa, tako da u narednih mesec-dva neće biti potrebe da se povlače sredstva MMF.

Petrašin Jakovljević, generalni direktor Kompanije „Metalac”, složio se u oceni da je najvažnije da kurs bude stabilan.

Kurs u Srbiji ranijih godina nije bio realan jer nije normalno da je inflacija od sedam do 11 odsto, a da je kurs stabilan. Zato će se to sada sve nadoknaditi. Trenutna nestabilnost kursa u smislu da je danas veći, a sutra manji za proizvođače predstavlja veliku neizvesnost. Zbog toga je za privredu važno da se kurs ustali na bilo kom nivou - kaže Jakovljević.

M. Škrbić

Banke za dve nedelje povukle iz Srbije 600 miliona evra

Radovan Jelašić, guverner NBS, potvrdio je da je dao izjavu koju je objavio „Fajnenšel tajms”, da su međunarodne banke iz Srbije prošlog meseca za samo dve nedelje povukle 600 miliona evra.

- Tokom poslednja tri meseca prošle godine banke su pretrpele veliki udar na deviznu likvidnost, pre svega zbog povlačenja devizne štednje građana, ali i zbog povećanje tražnje klijenata. Taj pritisak bio je najizraženiji u oktobru, kada su građani iz banaka ukupno povukli oko 860 miliona evra. U istom mesecu banke su se dodatno zadužile u inostranstvu od oko 550 miliona evra, i to najvećim delom putem kratkoročnih kredita, kako bi bio amortizovan ovaj udar i isplaćene sve štediše koje su podizale svoje uloge - objašnjavaju u centralnoj banci. Banke su, zapravo, povukle novac da bi vratile svoja dugovanja.

Za Srbiju, kažu u NBS, postalo je normalno da se banke stalno zadužuju u inostranstvu da bi finansirale našu potrošnju, ali se pitanje može postaviti drugačije - zašto bi svet bio dužan da finansira sve naše potrošačke apetite.

Sudeći po izjavi Mlađana Dinkića, potpredsednika srpske vlade, strane banke više neće novac iz Srbije preusmeravati ka bankama majkama u inostranstvu.

- Poslali smo indirektno poruku bankama da ne preusmeravaju novac ka bankama-majkama i one su to poslušale - rekao je Dinkić.

Inače, prema pisanju „Fajnenšel tajmsa”, Grčka je upozorila svoje banke da ne šalju sredstva iz vladinog paketa pomoći, u vrednosti 28 milijardi evra, u filijale na Balkanu, strahujući od finansijske krize u tim zemljama koje su se poslednjih godina mnogo zadužile u stranim valutama.

Jorgos Provopulos, guverner Grčke banke, u intervjuu za taj list naročitu zabrinutost izrazio je u pogledu posledica globalne ekonomske krize po Srbiju, Rumuniju i Bugarsku, kao i u pogledu činjenice da domaće valute u tim zemljama beleže veliki pad vrednosti, dok je većina klijenata zadužena u stranoj valuti.

- NBS smatra da je grčki guverner na banke iz te zemlje apelovao da svoju kreditnu aktivnost u zemljama jugoistočne Evrope pre svega usklade sa prikupljenim depozitima, odnosno lokalnom štednjom - objašnjavaju u NBS.

Nastavak na Blic...

B92: Da li će evro preći 100 dinara?

EMportal: Dinar sutra još jači