Izvor: B92, 29.Jan.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li će evro preći 100 dinara?
Beograd -- Dinar je ojačao za 1,3 odsto ili za 1,28 dinara, posle trodnevnog pada vrednosti, tako da zvanični srednji kurs iznosi 94,46 dinara, objavila je NBS.
Narodna banka Srbije je intervenisala prodajom 77,7 miliona evra, a od početka godine prodala je ukupno 321,7 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je, međutim, da građanima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ne može da obeća da evro neće preći 100 dinara i ponovio da će se kurs formirati na tržištu, a da je pad dinara „slika onoga što se dešava kod nas i u svetu".
"Kada me pitate kakav će sutra biti kurs, moj odgovor je da ako vi meni kažete dokle će ići i koliko će trajati kriza, po kojim uslovima će se Srbija zaduživati, koliko će deviza doći u ovu zemlju, koliko će biti stranih direktnih investicija, onda vam ja mogu okvirno izračunati na kom nivou će biti kurs", rekaoo je Jelašić.
"Ovde nema nikog ko više od mene želi da kurs bude stabilan. Ali, recite mi na osnovu čega možete održati na duži rok kurs od 86 ili 90 dinara ako nemate planiranih deviznih priliva? Pa, nemam ja štampariju evra ", rekao je guverner i istakao da se ne može tražiti da se kurs brani, a nemate odgovor na pitanje odakle će stići dodatni devizni priliv.
Jelašić je dodao da je vrlo je teško predvideti šta će se dalje dešavati jer se situacija zbog finansijske krize pogoršava iz dana u dan.
"Pokušavamo da taj proces usporimo, da što manje učestvujemo na deviznom tržištu i obezbedimo da i menjači i banke nesmetano kupuju i prodaju. Svaki put kada prodamo devize automatski povlačimo određenu količinu dinara i tako utičemo na nižu stopu inflacije", rekao je Jelašić i zaključio da bi se bilo koji drugi režim pokazao kao neefikasan na duži rok.
"Ako nemate fleksibilan kurs, pritisak na devizne rezerve je veći, a koliko ja znam, mi ne štampamo evre, već samo dinare", rekao je Jelašić.
Stručnjaci tvrde da bi pad dinara u odnosu na evro preko 100 dinara značio i ogromno povećanje kamata koje prezadužena srpska preduzeća otplaćuju na ime kredita, zbog čega bi morala da krenu u gašenje radnih mesta.
Rampu na klizanje dinara trebalo bi postaviti, prema mišljenju pojedinih stručnjaka, već sada na 95 dinara, a ruka spasa u tom slučaju trebalo bi da budu devizne rezerve iz kojih je do danas u ove svrhe potrošeno oko 1,3 milijarde evra. (U ovom trenutku iznose 8,1 milijardu evra.)
Stručnjaci smatraju da ima mesta za paniku, jer srpske vlasti već osam godina nisu uradile nužno kako bismo danas imali realan i stabilan kurs. Budući da je stvar sa kursom ista kao i na svakoj drugoj pijaci na kojoj manjak robe znači i veću cenu, tako i na međubankarskoj pijaci nedostaje evra, što ga čini skupljim.
Međutim, evropske valute bilo bi mnogo više da smo povukli 400 miliona evra kredita koje su nam još pre dve godine odobreni. Stručnjaci ističu da država ima šansu da ispegla greške, ali je vremena manje nego ikad budući da se sa opštim nedostatkom kapitala suočavaju i mnogo razvijenije zemlje od Srbije.
Privatizacija
Očekivani prihodi od privatizacije u ovoj godini su oko 250 miliona evra, koliko se prodajom zaradilo i lani. Zvezde uzdanice, što su prema mišljenju stručnjaka i jedina preduzeća koja će neko hteti da kupi, jesu „Galenika” i „Beogradski sajam”. „Nema tih para koje mogu obezbediti stabilnost kursa, jer nam za to treba neograničeno mnogo novca koji smo nekada dobijali od prodaje imovine i zaduživanja. Sve ima svoj rok trajanja. Mora da krene izvoz i to je najveća odgovornost ove vlade. Smatram da NBS ne može da utiče na trend slabljenja dinara, pa makar potrošila i sve devizne rezerve, ali može da smanji oscilacije", kaže ekonomista Ljubomir Madžar.
„Pare bi za prvu pomoć mogle da pristignu i od zakočenih kredita, koji su mahom vezani za infrastrukturu i na šta Srbija plaća penale od pola procenta do jedan odsto kamate na godišnjem nivou, jer novac ne koristi. Kredit za izgradnju deonice Dobanovci-Batajnica od oko 75 miliona evra ne možemo da povučemo, jer ni posle godinu i po od odobravanja ne započinjemo gradnju. Neće ni početi dok se ne izvrši eksproprijacija zemljišta", kaže Milojko Arsić, profesor ekonomije.
Sami građani, prema rečima Arsića, imaće međutim ozbiljne probleme ukoliko dinar pređe granicu od 110 dinara ili 120 dinara za evro, jer neće moći da vraćaju kredite. Isto važi i za privredu.
„Ako se na domaćem tržištu poveća ponuda deviza, dinar bi mogao biti stabilan, ali na rok od svega tri do pet meseci. Na duži rok, neophodne su nam direktne strane investicije i poboljšanje poslovnog okruženja kako bi stranci doneli svoj novac ovde. Za to je neophodno reformisati sudski sistem, obuzdati korupciju, poštovati ugovore sa strancima", kaže Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.
On ističe da građani ne bi trebalo da se pribojavaju devedesetih, jer vrednost dinara ne može neograničeno da opada ukoliko ne bude štampanja para. Uz to, malo je verovatno i da priliv stranog kapitala potpuno izostane.
Strane investicije su već prošle godine sa oko dve milijarde dolara, prepolovljene u odnosu na petogodišnji prosek, dok prognoze za tekuću godinu nisu ništa bolje. Uz to, Srbija je rasprodala većinu svojih preduzeća sa društvenim kapitalom, tako da na velike devize od privatizacije ne treba računati.
