Izvor: Politika, 10.Dec.2009, 23:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dinar pliva, privreda se davi

Ukupna dugovanja privrede bankama, zbog kursa, porasla čak 40 milijardi dinara. – Prosečne rate za stambene kredite građanima veće za nekoliko stotina dinara

Za samo tri nedelje dugovi srpskih preduzeća kod banaka porasli su čak 40 milijardi dinara. I to samo zato jer je evro u odnosu na nacionalnu valutu ojačao za nešto malo više od dva odsto. Naša računica pokazala je da pomeranje kursa za samo jedan dinar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << povećava ukupne dugove preduzeća (u evrima oni iznose bezmalo 20 milijardi evra) za čak 20 milijardi dinara. To znači da kad vrednost evra poraste za dva dinara, minus srpskih preduzeća se povećava za 40 milijardi dinara.

A kad bi se računica zasnovala na kursnoj listi od pre godinu i po dana, dakle pre početka krize, rešenje jednačine bi bilo poražavajuće. U tom periodu, dugovi privrede bankama su bili manji za oko 400 milijardi dinara. U evrima, nivo duga bio je gotovo identičan.

A koga je igranje ćoravih baka sa kursnom listom najviše oštetilo? Naravno one koji imaju velike firme, pa samim tim najviše i duguju. Urednici sajta ekonomija.org na osnovu istraživanja „Ekonomist top 300” napravili su listu najvećih bankarskih dužnika. Na prvom mestu nalazi se „Delta holding” Miroslava Miškovića, u stopu ga prati Telekom „Srbija”, Železnice Srbije, EPS i JP „Putevi Srbije”. Nije Mišković jedini krupni kapitalista koji se našao na listi najvećih bankarskih dužnika. Društvo mu prave i biznismen Zoran Drakulić, vlasnik „Ist point holdinga”, kontroverzni Predrag Ranković Peconi, prvi čovek „Inveja”, Miodrag Kostić sa MK grupom, Radomir Živanić („Verano”), Rodoljub Drašković („Svislajon”), Željko Mitrović (Pink internešenel) i Slobodan Vučićević („Grand kafa”). Na dužničkoj listi nalaze se i „Viktorija grupa”, „Velefarm” i „Knjaz Miloš”. Ipak, ima i preduzeća zvučnog imena koja nemaju probleme sa dugovima. U takve se svrstava „Ju-Es stil”, Jugopromet SDPR, „Galenika”, „Telenor”, „Marbo”, ali i Državna lutrija Srbije. Interesantno je da čak polovinu ukupnih dugova srpskih preduzeća prema privredi čini 40 najvećih firmi.

Kako to izgleda na primeru konkretnog preduzeća, najbolje pokazuje iskustvo Dragoljuba Vukadinovića, predsednika gornjomilanovačkog „Metalca”. Računica koju je Vukadinović specijalno napravio za „Politiku” pokazuje da je po osnovu nenaplaćene robe na odloženo plaćanje poslednjih dana izgubio 32 miliona dinara, dok su ukupni dugovi ove firme prema bankama porasli dvadesetak milijardi dinara. Struktura završnog računa takođe se znatno promenila. Kad se podvuče crta, prihodi ovog preduzeća manji su 20 miliona dinara, objašnjava Vukadinović.

Zbog rasta evra, koji se u poslednjih nekoliko dana smirio zahvaljujući prošlonedeljnoj intervenciji centralne banke, izgubili su i građani. Tako je prosečna rata za stan, koja prema podacima Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita iznosi 185 evra, u poslednje tri nedelje uvećana za nekoliko stotina dinara. Pre godinu i po dana, prosečni korisnik stambenog kredita poslednjeg dana u mesecu banci je isplaćivao čak tri hiljade dinara manje.

I dok su se ovih dana privrednici mobilisali i zajedničkim snagama preko štampe pritiskali guvernera da odlučnije brani dinar, iz Narodne banke Srbije odgovaraju da su predstavnici biznisa dobrodošli, ali podsećaju da kursnu listu ne formira dogovor, već tržište.

„Današnji nivo kursa i dalje je ispod njegovog najvišeg nivoa s početka godine, a oscilacije kursa su manje njego u drugim zemljama koje imaju isti režim plivajućeg kursa”, navodi se u saopštenju. Iz centralne banke dodaju da nikome ne mogu da obećaju fiksni kurs, zakovan na bilo kom nivou. Ističu da će dinar biti stabilan, što podrazumeva da će plivati i gore i dole, ali da će centralna banka intervencijama sprečiti prevelike dnevne oscilacije kao što je to učinila 4. decembra. Pri tome, dodaju, „drastičnog slabljenja dinara nije ni bilo”.

A. Nikolić

-----------------------------------------------------

U utorak kod guvernera

Guverner Radovan Jelašić u utorak ujutru biće domaćin predstavnicima privrede, saznajemo u Privrednoj komori Srbije. Sastanku će osim Miloša Bugarina, predsednika PKS, prisustvovati i predstavnici kluba „Privrednik”, Srpske asocijacije menadžera i Saveta stranih investitora. Nezvanično saznajemo da će sastanku prisustvovati i ministar ekonomije Mlađan Dinkić, i najverovatnije Jurij Bajec, ekonomski savetnik premijera Mirka Cvetkovića. Inače, predsednik Privredne komore je juče u neformalnim razgovorima sa Mlađanom Dinkićem i premijerom Mirkom Cvetkovićem preneo nezadovoljstvo koje vlada među predstavnicima biznisa. U Ministarstvu ekonomije ističu da će Dinkić učiniti sve što je u njegovoj moći da pomogne srpskoj privredi.

-------------------------------------------------

Osveta banaka

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, prostom matematikom došao je do zaključka da je ovo što se poslednjih dana dešavalo na deviznom tržištu u stvari osveta banaka guverneru Radovanu Jelašiću. Otkud ovako zaverenički ton u izjavi prilično smirenog ekonomiste? Odgovor leži u tome da u ukupnom iznosu odobrenih plasmana banaka država zauzima čak 75,5 odsto.

– Samo po osnovu trgovanja hartijama od vrednosti NBS i ulaganjem u trezorske zapise, kamatni prihodi banaka dostigli su 210 miliona evra. To znači da se poslovanje sa državom i te kako isplati. Naravno da je privreda nelikvidna, ako svu likvidnost pojede država da bi finansirala plate i penzije. Zbog porasta loših plasmana, preduzeća imaju loš rejting u bankama – objašnjava Nikolić.

Kad je Monetarni odbor NBS nedavno doneo odluku da referentnu kamatnu stopu, po kojoj se određuju kamate banaka, smanji na 10 odsto, time je bankarima smanjio kamatne prinose na trgovanje hartijama od vrednosti, smatra naš sagovornik. A banke su se guverneru osvetile tako što su podigle kurs, zaključuje Nikolić.

– Nažalost, dogodine će biti još gore. U predlogu budžeta su zaduživanja po osnovu trezorskih zapisa sa ovogodišnjih 210 milijardi dinara povećana na 245 milijardi.

[objavljeno: 11/12/2009]

Nastavak na Politika...

Krediti.rs: Dinar pliva, privreda se davi