Izvor: B92, 31.Okt.2018, 17:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri grupe potencijalnih korisnika besplatne pravne pomoći
Beograd -- Ministarka pravde Nela Kuburović izjavila je da Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći predstavlja prvi korak u povećanju poverenja građana u pravosuđe.
Jedno od najznačajnijih rešenja za građane odnosi se na određivanje kruga korisnika besplatne pravne pomoći, rekla je Kuburovićeva i dodala da su definisane tri grupe potencijalnih korisnika.
Prema njenim rečima, prvu grupu čine lica koja ispunjavaju uslove da budu korisnici prava na novčanu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << socijalnu pomoć ili na dečji dodatak saglasno relevantnim zakonima. Drugu grupu čine oni koji ne ispunjavaju uslove, ali bi zbog plaćanja pravne pomoći iz sopstvenih prihoda u konkretnoj pravnoj stvari ispunila navedene uslove.
Ona je dodala da su Predlogom zakona obuhvaćeni građani za koje je na osnovu raspoloživih podataka procenjeno da se nalaze u najtežoj finansijskoj situaciji, a što je utvrđeno analizom Svetske banke i podacima Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, kao i građani koji bi snošenjem troškova pravne pomoći faktički bili izjednačeni sa prvom grupom.
Treću grupu lica čine pripadnici ranjivih, odnosno društveno osetljivih grupa, koia automatski ostvaruju pravo na besplatnu pravnu pomoć u skladu sa posebnim zakonima, rekla je Kuburovićeva.
"Usvajanje i primena Predloga zakona o besplatnoj pravnoj pomoći doprineće većoj efikasnosti pravosuđa u celini, s obzirom da se uz stručnu pomoć kvalifikovanih pružalaca, očekuje smanjenje broja novih postupaka pred sudom za one predmete u kojima je moguće doći do rešenja bez pokretanja sudskog postupka, a takođe će doprineti smanjenju troškova vođenja sudskih postupaka", rekla je Kuburovićeva.
Predviđeno je, kaže Kuburovićeva, da besplatnu pravnu pomoć pružaju advokati i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave.
Besplatnu pravnu pomoć u udruženju može da pruža i diplomirani pravnik, ako se zakonima koji uređuju odgovarajući postupak ne zahteva da zastupnik mora biti advokat.
Ta odredba, premanjenim rečima, omogućava da udruženja koja se bave zaštititom ljudskih i manjinskih prava i sloboda neposredno pružaju besplatnu pravnu pomoć u oblastima pravne zaštite u kojima su angažovana (besplatna pravna pomoć žrtvama nasilja u porodici, partnerskog i seksualnog nasilja, zaštita prava LGBT osoba, Roma, dece, osoba sa invaliditetom i drugo).
Jedna od najznačajnijih novina koju donosi Predlog zakona jeste i utvrđivanje načina finansiranja besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške, kaže Kuburović, i to kroz sredstva budžeta Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave, kao i kroz donacije i projektno finansiranje.
Iz budžeta Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave, nadoknađuje se pružanje besplatne pravne pomoći, sastavljanje javnobeležničke isprave i posredovanje u rešavanju spora.
Prema njenim rečima, Predlogom zakona uvodi se kontrola kvaliteta i odgovornost za savesno i profesionalno pružanje besplatne pravne pomoći, što će poboljšati kvalitet pravne pomoći i podrške koja se pruža građanima.
Uvodi se i Registar pružalaca besplatne pravne pomoći koji vodi Ministarstvo pravde, kao jedinstvenu javnu elektronsku bazu podataka, što će doprineti i dostupnosti informacija građanima. Prelaznim odredbama Predloga zakona uvodi se i obaveza za jedinice lokalne samouprave koje to nisu još uvek učinile, da formiraju službu besplatne pravne pomoći, čime se unapređuje dostupnost besplatne pravne pomoći i u manjim jedinicama lokalne samouprave širom Srbije.
Kuburovićeva je rekla i da je odložena primena odredaba o besplatnoj pravnoj pomoći u prekograničnim sporovima do pristupanja Evropskoj uniji.
Početak primene zakona predviđen je za oktobar 2019. godine, kako bi se do tog datuma izvršile neophodne tehničke i organizacione pripreme za njegovu primenu, zaključila je Kuburovićeva.
Predlogom zakona o lobiranju uspostavlja se normativni okvir za obavljanje te delatnosti u Srbiji, izjavila je ministarka pravde Nela Kuburović koja je obrazlažući zakonska rešenja u parlamentu istakla da se njima definišu uslovi za obavljanje lobiranja.
Regulisanje lobiranja usmereno je, kaže Kuburovićeva, na sprečavanje mogućeg neprimerenog uticaja lobista na formiranje javnih politika, kao i podizanje poverenja građana u proces donošenja odluka, odnosno na utvrđivanje pravila u vezi sa obavljanjem lobiranja.
Ona je istakla da se Predlog zakona zasniva na načelu zaštite javnog interesa i načelu integriteta koje obuhata zakonitost, transparentnost i odgovornost u radu, kao i etičnost, u cilju očuvanja ličnog i ugleda pravnog lica koje obavlja lobiranje, ugleda korisnika lobiranja.
Ministarka je navela da se prilikom uvtrdjivanja uslova za obavljanje lobiranja vodilo računa o potrebnom nivou profesionalnih kvalifikacijama, ali i o etičkim pokazateljima.
Predviđeno je da lobista pored visoke stručne spreme, poseduje i specifična znanja o lobiranju koja može steći pohađanjem posebne obuke, rekla je Kuburovićeva.
Prema njenim rečima, Predlogom zakona se promoviše transparentnost lobiranja, koja dolazi do izražaja u uspostavljanju javnog registra lobista, a koji omogućava postojanje preglednih i javno dostupnih informacija o identitetu i interesu svih onih koji utiču ili žele da utiču na organe vlasti u procesu pripreme i donošenja zakona drugih propisa i opštih akata.
Treće, propisana su pravila u vezi sa sprovođenjem lobiranja, istakla je Kuburović i u tom smislu istakla da su propisani obavezna sadržina ugovora o lobiranju i pravila o njegovom raskidu, kao i prekidu postupka lobiranja.
Takođe, opisani su poslovi koje obavljaju lobisti i neregistrovani lobisti i precizno utvrđeni principi njihovog delovanja i obaveze prema koje imaju korisniku lobiranja.
Kuburovićeva je navela da je propisana obaveza lobiranog lica da sačini izveštaj o svakom kontaku sa lobistom ili neregistrovanim lobistom, čija je sadržina takođe uređena ovim Predlogom zakona u cilju omogućavanja standardizacije podataka u vezi sa lobiranjem.
"Smisao evidencije je omogućavanje pristupa javnosti dovoljnom broju informacija o lobističkoj aktivnosti koje se odnose na javne politike i donošenje odluka, kako bi se mogla proceniti priroda i domet lobiranja i kako bi se javnost uverila da je to u skladu s javnim interesom", rekla je Kuburovićeva.
Kuburovićeva kaže da se izveštaji o radu lobista, odnosno pravnih lica koja obavljaju lobiranje podnose Agenciji za borbu korupcije, kao organu koji vodi registre u kojima su upisani.
Zakonom o uređenju sudova predviđeno je da 1. januara 2019. nadležnosti Ministarstva pravde u poslovima pravosudne uprave, u širem smislu, prelaze na Visoki savet sudstva, izjavila je ministarka pravde.
"U pitanju su nadležnosti koje se odnose na utvrđivanje merila za određivanje broja sudskog osoblja, svi poslovi pravosudne uprave, u užem smislu, za koje je nadležno Ministarstvo pravde, donošenje i nadzor nad primenom Sudskog poslovnika, kao i predlaganje i izvršenje budžetskih sredstava i nadzor nad trošenjem budžetskih sredstava za rad sudova", rekla je Kuburovićeva u Skupštini Srbije.
S obzirom na to da je u toku izrada amandmana na Ustav Republike Srbije u delu koji se odnosi na oblas sudstvat pravosuđa, biće neophodno, kaže ministarka, da se posle njihovog usvajanja sa njima usaglase zakoni u oblasti pravosuđa, među kojima je i Zakon o uređenju sudova.
"Iz tih razloga predlaže se odlaganje prenošenje nadležnosti sa Ministarstva pravde na Visoki savet sudstva, za još godinu dana", rekla je Kuburovićeva.
Izmenama zakona o parničnom postupku, za razliku od važećeg rešenja, više se ne traži saglasnost tuženog za stupanje u parnicu drugog lica umesto tužioca, a koje je od tužioca pribavilo stvar ili pravo o kome teče parnica, objasnila je ministarka pravde Nela Kuburović.
Obrazlažući izmene zakona u parlamentu, Kuburovićeva je rekla da je razlog za predlaganje takvog zakonskog rešenja taj što je, Strategijom za rešavanje problematičnih kredita istaknuta situacija prodaje problematičnog kredita od banke, ako je u toku parnični postupak, koji je pokrenula banka.
U tom slučaju, shodno važećim odredbama Zakona o parničnom postupku, lice koje kupi problematični kredit ne bi moglo da stupi u parnicu umesto banke bez saglasnosti tuženog.
"Ovakvo zakonsko rešenje predstavlja prepreku razvoju tržišta problematičnih kredita, pa je Akcionim planom za sprovođenje navedene Strategije predviđena izmena Zakona o parničnom postupku, koja se predlaže", rekla je Kuburovićeva.
Kada je reč o predlogu Zakona o dopuni zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, Kuburovićeva je rekla da se njima uređuje način na koji javni beležnik overava kopiju isprave koja se njemu podnosi u papirnom obliku.
Pogledaj vesti o: Dečji dodatak
