Izvor: BKTV News, 18.Jun.2012, 22:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Početak raspleta u DS
Mnogi centri moći žele redefinisanje političke moći u Srbiji, i svima je manje-više neprihvatljiv Tadićev stil dosadašnjeg vladanja.
- Dani neuzvraćene ljubavi: Đilas u muškom zagrljaju Borisa Tadića -
Protekle nedelje Dragan Đilas je po drugi put postao gradonačelnik Beograda. Gradska većina formirana je putem koalicije DS–SPS. Istog onog SPS-a Ivice Dačića koji ne želi Borisa >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Tadića na čelu Vlade Srbije bez URS-a u koaliciji. Kako „Akter“ saznaje, Dragan Đilas danas ima podršku i partnerske odnose sa Ivicom Dačićem i njegovim SPS-om, kao što ima dobru komunikaciju i političke odnose sa URS-om Mlađana Dinkića, koje Boris Tadić nema već duže vreme. Đilas ima podršku u najznačajnijem delu krupnih kapitalista u Srbiji, Boris Tadić je nema. To je između ostalog faktor koji onemogućuje formiranje vlade po zamisli Borisa Tadića koji, bi da bude na njenom čelu i DS-om kao stožerom koalicije. Mnogi centri moći žele redefinisanje političke moći u Srbiji, i svima je manje-više neprihvatljiv Tadićev stil dosadašnjeg vladanja. I krupnim kapitalistima i dosadašnjim koalicionim partnerima.
U diplomatskim krugovima, posebno Stejt departmentu, kako „Akter“ saznaje od visoko pozicioniranog funkcionera, Dragana Đilasa vide kao perspektivnog političara, dok o Borisu Tadiću imaju mišljenje kao o potrošenom lideru sa neperspektivnom političkom karijerom. Unutar same Demokratske stranke niko ne želi otvoreno da priča o rastu uticaja Dragana Đilasa i slabljenju moći Borisa Tadića, što je posebno karakteristično i vidljivo od trenutka nedavno održanih izbora, prvo onih 6. maja kada je Dragan Đilas ostvario dramatično bolji rezultat u Beogradu nego stranka na republičkom nivou i Boris Tadić lično, i onih održanih 20. maja kada je Boris Tadić izgubio izbore u drugom krugu predsedničkih izbora od Tomislava Nikolića.
Ono što je za javnost tabu tema, s obzirom na to da tu javnost dobrim delom kontrolišu što sam Dragan Đilas, čiji je uticaj u marketing industriji i medijima ogroman, što Tadićev najbliži saradnik i marketing mag Srđan Šaper, za same članove stranke, bazu i stručnu javnost nije.
Manje-više svim nivoima unutar DS-a jasno je da u uslovima kada je Dragan Đilas verifikovao svoj izborni rezultat i formirao vlast u Beogradu, započinjući time svoj novi mandat gradonačelnika sa ubedljivom i sigurnom odborničkom većinom, a Boris Tadić još uvek nije uspeo da formira željenu parlamentarnu većinu i ostvari ambiciju da postane novi premijer, njegova politička budućnost mnogo izvesnija nego budućnost Borisa Tadića. To opredeljuje i orijentaciju stranačke infrastrukture, jer ona funkcioniše u najvećem delu po logici lične profitabilnosti i izvesnosti.
Samo dan posle izbora održanih 20. maja, kad je te izborne večeri nastao šok u DS-u izazvan činjenicom da Boris Tadić više nije predsednik republike, produbio se antagonizam na relaciji Boris Tadić – Dragan Đilas i njihovih najbližih saradnika. Boris Tadić, Jelena Trivan i Srđan Šaper su već izjutra, 21. maja u ponedeljak u jednom restoranu na obali Save, održali neformalni sastanak na kojem se Dragan Đilas isključivo spominjao u negativnom kontekstu i kao glavni krivac za izborni neuspeh Borisa Tadića u drugom krugu predsedničkih izbora.
Tog dana je ishitreno pušten „spin“ da se raspušta beogradski odbor DS-a zbog loših izbornih rezultata, što je bio neuspešni atak na Dragana Đilasa, da bi u predvečerju bilo održano uže predsedništvo stranke, na kojem je realizovan plan napravljen tog jutra, a on se sastojao u činjenici da Boris Tadić bude nametnut kao kandidat DS-a za premijera nove vlade.
Poput katastrofalno pogrešne odluke da ide na prevremene predsedničke izbore, Borisu Tadiću je ta ideja sa kandidaturom za premijera, koja je u javnosti predstavljena kao zahtev članstva, a suštinski je reč o planu Borisa Tadića i Srđana Šapera i nekolicine bliskih saradnika da se ta ideja nametne usled straha za sopstvene pozicije posle izbornog poraza, druga katastrofalna politička odluka u tako kratkom vremenu. Ukoliko ne bude u mogućnosti da i postane premijer, ili da kapitulira pred zahtevom da ima i URS-u vladi, to će mu biti drugi veliki poraz u kratkom vremenskom razdoblju, koji će u potpunosti da uruši preostali deo njegovog autoriteta i kredibiliteta koji uživa u Demokratskoj stranci i političkoj javnosti, čime će se moć i uticaj Dragana Đilasa dodatno utvrditi.
Kad se tome pridoda i činjenica da je Boris Tadić nastavio da se ophodi kao da se ništa nije desilo, nastavljajući da gaji autoritativni stil karakterističan za period dok je bio predsednik republike, uvodeći danas praktično u sam vrh stranke i njenu dubinu jednu vrstu autizma koji za posledicu ima oslabljenu komunikaciju među stranačkim funkcionerima, urušenu komunikaciju i koordinaciju, samostalno delovanje, samostalno odlučivanje i pregovaranje u nastojanju da formira koalicionu većinu neophodnu za formiranje vlade, jasno je da nije izolovao i disciplinovao stranku, već je izolovao sebe od stranke i realnosti. To dodatno pogoduje rastu i proširenju uticaja i moći Dragana Đilasa u velikom delu stranke koji nema razumevanje za postupanje Borisa Tadića, posebno ne zbog činjenice da u svakom nastupu u javnosti i unutar stranačkih skupova nijednom nije spomenuo odgovornost sebe i svojih najbližih saradnika, koji su objektivno u poslednje četiri godine donosili sve i jednu važnu odluku kako za državu tako i za DS.
- Srđan Šaper srpski Alistar Kembel -
U tom smislu nije nevažan i rivalitet između Dragana Đilasa i Srđana Šapera, najbližeg prijatelja i najuticajnijeg čoveka na Borisa Tadića, čije marketing kompanije „Direct Media“ i „McCann Erickson“ posluju u istom i sličnom segmentu.
Dok Đilas deluje politički otvoreno, transparentno, unutar stranačkih i izbornih procesa, Šaperov stil karakteriše neformalan pristup i koncentracija moći i uticaja koji se zasniva na uticaju Borisa Tadića.
Da između njih dvojice stvari ne stoje dobro najbolje ilustruje i spremnost Srđana Šapera neposredno realizovana pred poslednje izbore da za klijenta svoje kompanije „McCann Erickson“ praktično „preotme“ trgovinski sistem „Idea“ koji duže vreme posluje sa Đilasovom „Direct Mediom“, što samo po sebi govori da između najbližeg Tadićevog čoveka Srđana Šapera i zamenika predsednika DS-a vlada nekoretna i antagonistička atmosfera. Inače Šaperova kompanija „Universal McCann“ je sa 3 miliona i 585.000 dinara prihoda u 2005. godini u 2006. ostvarila vrtoglavih 493 miliona dinara, da bi još vrtoglaviji rast od 913 miliona imala u 2007. godini, a 2008. godinu završila sa 1 milijardom i 870 miliona dinara.
Druga kompanija Srđana Šapera „McCann Erickson“ takođe je od 2005. imala munjevit rast, tako da je prihod od 200 miliona dinara koji je ostvarila u 2005. godini u 2006. skočio na neverovatnu 1 milijardu i 26 miliona dinara. Neupućeni u politički život u Srbiji pomislili bi da je reč o najbrže rastućoj marketinškoj grupi na svetu, dok oni bolje upućeni u srpsku realnost takve finansijske pokazatelje Šaperovih kompanija objašnjavaju trenutkom dolaska Borisa Tadića na vlast 2004. godine.
Oni koji su bili skloni tome da i ne poveruju da ta činjenica ima takav kauzalitet u rastu prihoda Srđana Šapera tokom 2005, 2006, 2007. i 2008. godine, što se poklapa sa prvim predsedničkim mandatom Borisa Tadića, posle izveštaja pokojne Verice Barać i Saveta za borbu protiv korupcije, u vezi sa stanjem i kontrolom medija u Srbiji, uvereni su da je veza Srđana Šapera sa Borisom Tadićem objašnjenje milionskih prihoda Šaperovih firmi, kao i strukture klijenata njegovih pretežno marketinških agencija i kompanija.
U izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije tako stoji da su agencije iz sastava „McCann Grupe“ u protekle tri godine poslovale sa čak 7 ministarstava, počev od Ministarstva inostranih poslova, poljoprivrede, ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstva za NIP, zdravlja, rudarstva i energetike, rada i socijalne politike. Prema podacima Uprave za trezor, koji su dostavljeni Savetu za borbu protiv korupcije, agencije iz sastava „McCann Grupe“ su u periodu od 2007. do 2011. godine pružale marketinške usluge i tim putem ostvarivale prihode od neverovatnih 103 budžetske, tj. državne institucije.
Kad se na antagonizam između Dragana Đilasa i Srđana Šapera nadoda i antagonizam Bojana Pajtića i Nenada Čanka, kojeg je Boris Tadić prethodnih godina uvažavao u značajnijoj meri nego svog potpredsednika stranke i predsednika Vlade Vojvodine, koji je i na poslednjim izborima obezbedio još jedan mandat na čelu pokrajinske vlade, onda je jasno da će Tadićevo insistiranje na Čankovom statusu u odnosu na DS uvezati Bojana Pajtića i Dragana Đilasa u meri u kojoj će uticaj Borisa Tadića biti sveden na minimum minimuma. To posebno treba posmatrati u svetlu da su za sada jedino Dragan Đilas i Bojan Pajtić izborni pobednici koji su svoj izborni rezultat verifikovali ostankom na svojim uticajnim državnim položajima.
Sve u svemu, jedno je jasno svima, Boris Tadić je ušao u seriju pogrešnih političkih odluka koje za posledicu imaju smanjenje njegove političke moći, dok sa druge strane Dragan Đilas ima seriju uspešnih i plodnih poteza koji ojačavaju njegov politički uticaj i lidersku poziciju unutar DS-a.
Kako „Akter“ saznaje, iako je unutar DS-a došlo do najtežeg poremećaja odnosa i relacija među funkcionerima stranke, nije za očekivati ni da će Dragan Đilas ni bilo koji drugi visoki funkcioner krenuti da Borisu Tadiću lome noge, ali nije isključeno da to pokuša Boris Tadić onima za koje oceni da postaju moćniji nego što bi on to voleo. Takav pokušaj Borisa Tadića bio bi još jedan u seriji njegovih katastrofalnih grešaka u poslednje vreme, koji bi ga u ovom slučaju verovatno stajao liderstva u samoj Demokratskoj stranci i kraja političke karijere.
Izvor: Akter
Tweet
Pogledaj vesti o: Dan zaljubljenih, Boris Tadić, Ujedinjeni Regioni Srbije, Jelena Trivan, Nova godina
