Izvor: RTS, 15.Feb.2013, 21:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sretenje s Jugoslavijom
Sretenje je najbolji izbor za Dan državnosti Srbije, jer taj datum povezuje dva ključna događaja u stvaranju države, ocenjuju istoričari Miloš Ković i Predrag Marković, gostujući u emisiji Oko. Sociolog Slobodan Antonić kaže da je potrebna bar decenija da se praznik utemelji.
Sretenje je najbolji izbor za Dan državnosti Srbije, ocenjuju istoričari. Gostujući u emisij Oko >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << podsetili su da 15. februar povezuje dva značajna događaja u srpskoj istoriji.
„Suštinski, kao istoričar, kažem da je ovo najvažniji državni praznik, jer je to dan kada je podignuta autentična srpska seljačka buna", objašnjava Miloš Ković. Naglašava da je istog datuma, samo nekoliko godina kasnije, usvojen ustav koji je bio jedan od najliberalnijih u Evropi tog doba.
„Sretenjski ustav početak suštinske demokratiije i ustavnog uspona i stvaranja Srbije kao evropske države, jer je garantovao osnovna ljudska prava", kaže Ković.
Da je spoj borbe za slobodu i stvaranja ustavnog okvira borbe za slobodu vrlo redak u Evropi, saglasan je i istoričar Predrag Marković. Smatra da je datum odlično odabran, jer je „demokratska tradicija jedna od najsvelijih strana naše istorije".
Kaže i da Srbija ima mnogo bolje odabrane datume za državne praznike nego druge bivše jugoslovenske republike.
„Ako je vama datum secesije ili protervanja naroda najznačajniji, ne bih se menjao za praznike", kaže Marković.
Sociolog Slobodan Antonić takođe je zadovoljan izborom datuma, ali kaže da je potrebno vreme da ga i građani prihvate.
„Potrebno je bar 10 godina da se utemelje državni praznici, mada je u regionu bilo malo drugačije", kaže Antonić, koji smatra da kulturna elita treba da se pozabavi ustanovljenjem praznika.
Neizbežni su i određeni rituali koji se vezuju za praznike i kreiranje praznične atmosfere, kaže Marković, koji smatra da i političke elite neozbiljno shvataju praznike, jer je prošle godine opozicija izostala na svečanoj sednici.
S druge strane, Ković smatra da ne treba očekivati mnogo od države, nego navike obeležavanja praznika treba uspostaviti u porodici, dok Antonić ocenjuje da bi na državni praznik svaka porodica trebalo da istakne državnu zastavu.
Jugoslovenstvo kao nostalgija
Svako može da se zove kako želi u demokratskom društvu, smatra Miloš Ković. Ipak, smatra da Jugoslovensko dramsko pozorište nema baš primereno ime.
„Ideja jugoslovenstva je lepa i plemenita, ali mrtva; to je bila vrsta nadnacionalnog identiteta, ali je stradala u ratvima 90-ih i ako je neko loše prošao, to je srpski narod", kaže Ković, podsećajući da je srpska tradicija starija od jugoslovenske i da je tek treba otkriti.
Marković smatra da je jugoslovenstvo samo jedan deo srpske tradicije. Ipak, kaže da ne treba menjati nazive institucija.
„To je radio Nedić te promene imena i kasnije komunisti, ali instiucije treba da nose originalne naslove, kako su se zvale kad su osnovane", kaže Marković, ocenjujući da neke od tih ustanova tako dobijaju na značaju, odnosno pretenduju da budu deo neke šire baštine.
Antonić smatra da institucije treba da nose naziv u skladu sa sadržaje, svoje delatnosti.
„Ako Jugoslovenska kinoteka čuva filmove sa teritorije cele SFRJ, onda je to ime u redu", kaže Antonić, dok ne misli da pozorište treba da ostane „jugoslovensko".
