Izvor: RTS, 28.Okt.2010, 16:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ulaganja put za okončanje krize
Predsednik Tadić suzdržan u procenama da li je kriza prošla. Ipak, očekuje da će Srbija suštinski iz krize izaći naredne, odnosno 2012. godine. Za to su neophodne investicije poput "Fijatove", rekao je Tadić.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da 2011. i 2012. mogu da budu godine izlaska iz krize za Srbiju, ali je dodao da to realno ne zavisi samo od nas, već i od svetske ekonomije i privrede.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Predsednik Srbije rekao je da eventualna promena Ustava može biti iskorišćena za regionalizaciju zemlje, ali da ona ne sme, nikada i ni po koju cenu, da dovede u pitanje funkciju centralne države.
Tadić je naveo da, prosto, nije politički izračunao na koji način možemo najbrže doći do rešenja koja su preduslov daljih evropskih integracija. On je dodao da se slaže i sa promenom Ustava, ako je, naposletku, i to potrebno.
Predsednik Srbije je rekao da ima mnogo nezrelih diskusija o pitanju regionalizacije, i od strane protivnika, i od strane zagovornika regionalizacije.
"Oni koji zastupaju ideju regionalizacije ne razumeju šta su funkcije države, dok protivnici te ideje ne razumeju šta znači olakšavanje privrednog rasta i mogućnosti da se ekonomski povezuju i regioni, a ne samo države, jer to stvara mogućnost za otvaranje novih radnih mesta", naveo je Tadić.
Posle obilaska "Fijatove" fabrike u Kragujevcu, Tadić je istakao da Srbija samo izvozom može da podigne životni standard svojih građana.
Predsednik je naveo da je suzdržan u izjavama da je ekonomska kriza iza nas, ističući da nas je u prethodnom periodu mnogo toga opeklo i da ne smemo da se zanesemo i krenemo u poslove i projekte koje ne možemo da izdržimo.
Tadić je rekao i da bez investicija nije moguće podići proizvodnju u Srbiji i doći do boljeg standarda.
Prema njegovoj oceni, poreska politika u Srbiji jedna je od najboljih za investiranje u Evropi.
"Korporativna taksa u Srbiji je samo 10 odsto, ali moramo razumeti investitore koji mogu da imaju svoje strahove. Najbolji način da te strahove razbijemo je da Srbija bude zemlja u kojoj se poštuje pravni poredak i zemlja gde nema monopola", istakao je Tadić.
Predsednik je zahvalio "Fijatu" što je izabrao Srbiju za svoje investicije, istakavši da je zadovoljan zrelošću i ozbiljnošću radnika koji rade u njemu.
Pored "Fijata", rekao je Tadić, država mora da se bori i za one fabrike gde ne postoji jasna perspektiva napretka.
"Samo u velikoj konkurenciji možemo da se izborimo za naše mesto pod evropskim suncem, a to znači da moramo da promenimo kulturu ponašanja svih ljudi u Srbiji, i onih na vlasti i onih u opoziciji", zaključio je predsednik Srbije.
Neophodno ulaganje u zdravstvo
Ranije u toku dana Tadić je obišao Klinički centar u Kragujevcu, odakle je poručio da je za modernizaciju zdravstvenog sistema u Srbiji najvažnije ulaganje u novu opremu i nova znanja, što će pomoći ljudima da dobiju najkvalitetniju zdravstvenu uslugu.
Tadić je pohvalio rad Kliničkog centra u Kragujevcu, u okviru kojeg radi Centar za nuklearnu medicinu u tom gradu, rekavši da ka njemu trenutno gravitira dva miliona ljudi iz ovog dela Srbije i da on može da im pruži najbolju zdravstvenu uslugu.
"Potrebno je ulagati u nove dijagnostičke uređaje, a važno je i dobro organizovati fakultete, da bi sa njih dolazili mladi stručnjaci koji će ljudima pružiti neophodnu zdravstvenu zaštitu", rekao je Tadić.
Predsednik Srbije je prisustvovao i otvaranju manifestacije 35. Oktobarski zdravstveni dani, posvećene obeležavanju 150 godina od osnivanja prve stalne civilne bolnice u Srbiji.
Nova stranica u zdravstvu
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević rekao je da ulazimo u period u kojem ćemo okrenuti novu stranicu u zdravstvu i završiti renoviranje četiri zdravstvena centra u Srbiji.
Milosavljević je podsetio da je Prvu srpsku bolnicu u Srbiji, pre osam vekova, osnovao sveti Sava u manastiru Studenici, a da je, pre 150 godina, otvorena prva civilna bolnica u Kragujevcu.
Kragujevačkom zdravstvu bilo je potrebno šest decenija da svoju bolnicu unapredi preko Kliničko-bolničkog centra, 1986. godine, u Klinički centar, 2005. godine, sa najvišim nivoom zdravstvene zaštite. U tom zdravstvenom centru leči se oko dva miliona građana.
Direktor Kliničkog centra Kragujevac Slobodan Obradović rekao je da će renovaranje te zdravstvene ustanove početi na proleće i to sredstvima Vlade Srbije, u iznosu od 24 miliona evra.
"Klinički centar Kragujevac prvi put će dobiti kardiohirurgiju i Centar za genetska istraživanja", istakao je Obradović.
Predsednik Srbije je danas prošetao centrom Kragujevca i razgovarao sa građanima, a zatim je, u selu Čumiću, posetio domaćinstvo Zorana Maksimovića.
.jpg)
