Izvor: RTS, 18.Maj.2010, 12:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadićeva ofanziva
Predsednik Srbije Boris Tadić se poslednjih meseci sve intenzivnije nameće kao apsolutni regionalni lider, kao najbitniji državnik evropskog jugoistoka, ocenjuje zagrebački "Globus".
Opširnom analizom aktivnosti srpskog predsednika Borisa Tadića, zagrebački "Globus" je pokušao da odgovori na pitanje kakav uticaj na Hrvatsku ima činjenica da je "Boris Tadić postao glavna figura u regionu, koju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << će moćne zapadne države pitati za mišljenje i koja će govoriti u ime ostalih".
Predsednik Srbije se poslednjih meseci sve intenzivnije nameće kao apsolutni regionalni lider, kao najbitniji državnik evropskog jugoistoka, ocenjuje zagrebački "Globus".
"Diplomatski kuloari i analitičari stanja u regionu, sa znatiželjom prate kako Tadić svojim proaktivnim pristupom uveliko određuje pozicioniranje Zapadnog Balkana na međunarodnoj sceni i kako je često prisutan u stranim medijima, učestvuje na međunarodnim sastancima, dogovara susrete s državnicima regiona", konstatuje tiražni zagrebački nedeljnik.
U tekstu u kojem je Tadić opisan nizom laskavih metafora, poput "balkanski šarmer", "balkanski politički supermen", ali i "ljubimac svetskih centara moći", "Globus" primećuje da se predsednik Srbije istovremeno nameće kao "glasnogovornik tema koje su od opšteg regionalnog interesa".
Tadić je, prema pisanju nedeljnika, "mudro počeo da koristi trilateralu kao diplomatski instrument".
Tako je, navodi "Globus", zahvaljujući uplitanju mađarskog predsednika "bajpasirao" probleme koje je imao sa hrvatskim državnim vrhom, a potencijalne prepreke u odnosima s Bosnom i Hercegovinom rešio na isti način kada se sa Harisom Silajdžićem, "BiH hardlajnerom i trenutnim predsedavajućim Predsedništva BiH", našao u Istanbulu, gde im je domaćin bio turski predsednik Abdulah Gul.
"Stvar je u tome što je hrvatskom predsedniku Ivu Josipoviću i spram domaće i šire regionalne javnosti, bilo lakše da sedne za sto saa Tadićem, u društvu Hrvatskoj naklonjenog mađarskog predsednika, kao što je i Silajdžiću bilo jednostavnije da o budućim odnosima BiH i Srbije govori u društvu turskog predsednika, osećajući da za stolom ima još nekog ko je definitivno na "njegovoj strani".
List konstatuje da je Tadić "državnički pametno odlučio da napravi taj potrebni politički iskorak", zbog koga "na račun njegovog predsedničkog ponašanja pršte pohvale sa svih strana Evrope".
"Upravo je u Moskvi razgovarao s Angelom Merkel kojoj je, govoreći o regionalnom benefitu, rekao kako se proces širenja EU treba nastaviti, jer su sada zemlje evropskog jugoistoka u pitanju, pa su njegovi politički nastupi ocenjeni u diplomatskim krugovima kao svež vetar, a njegov imidž regionalnog lidera je gotovo pa nesporan", navodi "Globus".
Tadićeve teme pod regionalnim kišobranom
List ne propušta da primeti da Tadić stavlja teme o kojima govori pod regionalni kišobran, ali zapravo favorizuje Srbiju, najveću državu Zapadnog Balkana koja ima "najveću diplomatsku snagu, ali i teret prošlosti".
Tadića, piše list, zapadne države i svetski centri moći vide kao "novog Zorana Đinđića", elokventnog, harizmatičnog, brzog u reakcijama, spremnog da "pokreće" i rešava probleme, nametljivog, direktnog...
Šta bi to trebalo da znači za Hrvatsku? Na to pitanje za Globus odgovaraju istaknute ličnosti hrvatske političke scene, nastojeći, mahom, da preispitaju domete srpskog predsednika.
Tako profesor na Fakultetu političkih nuka Ivan Grdešić smatra da su Tadićeve političke ambicije ipak ograničene mogućnostima same Srbije.
"Nestabilnost demokratskih institucija, stalna pretnja radikalnih političkih snaga da ponište evropske pomake Srbije, Kosovo, Republika Srpska, Hag i drugi problemi ograničavaju Tadića da svoje političke ciljeve realizuje kako bi on to hteo", smatra Grdešić.
Profesor zaključuje da su Tadićeve liderske aspiracije na Balkanu ograničene činjenicom da ne uspeva da ostvari povezanost vlastitih vizija sa potencijalima i nadama društva.
Bivši dugogodišnji ministar spoljnih poslova Mate Granić vidi Tadića kao nespornog lidera Srbije, ali smatra da su njegove šire ambicije takođe ogrničene otvorenim pitanjima Srbije - Kosovom, jer je to tema u kojoj se suprostavlja međunarodnoj zajednici, i Hagom, odnosno željom, kako kaže Granić, "da ga se što manje stišće oko Ratka Mladića, u čemu i uspeva".
Granić smatra da bi Hrvatska morala da odgovori na "neprihvatljivu i istorijski netačnu" Tadićevu tezu o "građanskim ratovima" na području bivše Jugoslavije.
Žustra i aktivna diplomatija
Granićev naslednik na funkciji ministra spoljnih poslova, SDP-ovac Tonino Picula priznaje za "Globus" da je srpska diplomatija postala izuzetno žustra i aktivna i da Tadiću treba verovati kada kaže da želi Srbiju u Evropskoj uniji.
Međutim, Picula smatra da se "brend Borisa Tadića" ne sme posmatrati mimo srpskog "jastreba iz diplomatskih redova", ministra Vuka Jeremića, jer njih dvojica, po Piculinoj oceni, funkcionišu kao doktor Džekil i mister Hajd.
Vesna Pusić, kopredsednik nacionalnog Poverenstva za praćenje pregovora sa EU, ne vidi situaciju tako dramatičnom i za "Globus" ističe da je Srbija, sama po sebi, važna za region i da će i u budućnosti igrati važnu ulogu, ali da i Hrvatska takođe ima lidersku ulogu u stabilizaciji regiona.
Pusićeva ne vidi opasnost od potencijalne liderske uloge Borisa Tadića, niti smatra da je evropskom jugoistoku uopšte potreban poseban regionalni lider.
Miomir Žužul, bivši ministar spoljnih poslova upozorava da su "u svetu ojačali krugovi koji žele da gledaju regiju kroz jedinstvene naočale, kao jedan entitet. Unutar te skupine opet jačaju oni koji kažu da je Beograd prirodni predvodnik regije".
Žužul objašnjava da je spoljna politika Srbije izrazito aktivna i da jača regionalni pristup kao važnu dimenziju, te da se, kao posledica toga, nameće mišljenje da bi Srbiju trebalo ubrzati u njenim evrointegracijskim naporima, a Hrvatsku malo usporiti, kako bi region "u paketu" ušao u EU.
Hrvatskoj ne preti, u ovom trenutku, ni politička, ni ekonomska ili strateška, ili bezbednosna opasnost od Srbije. Ali, ako se Hrvatskoj zaista uspori put u EU zbog čekanja Srbije, onda bi se radilo o vrlo konkretnoj opštoj šteti od Tadićeva "liderstva", zaključuje bivši hrvatski ministar.
