Izvor: Politika, 03.Jul.2010, 11:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić uručio sablje najboljim oficirima
Završeno školovanje 53. klase Generalštabnog usavršavanja Škole nacionalne odbrane
Oficirske sablje, statusni simbol vojnika koji se ostavlja potomcima u nasleđe, juče su iz ruku predsednika Srbije Borisa Tadića primila i poljubila 44 visoka oficira.
Od toga, 39 iz Srbije, trojica iz BiH i po jedan iz Makedonije i Rusije. Svi oni završili su 53. klasu Generalštabnog usavršavanja Škole nacionalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odbrane i pripremaju se za postavljanje na dužnosti za koje je predviđen čin pukovnika i brigadnog generala.
Svečanosti najvišeg nivoa u Domu Narodne skupštine, prisustvovali su i predstavnici državnog i vojnog vrha, poznate ličnosti iz javnog života. Posle ceremonije, odlikovani oficiri prešli su u hol Doma Narodne skupštine, gde su se fotografisali sa Tadićem.
– Gospodine predsedniče, znam da ste zauzeti, ali ako možete Vi, ministar Šutanovac i načelnik Generalštaba da se slikate sa pripadnicima vojske iz Bosne i Hercegovine – zamolio je Tadića jedan oficir za ekskluzivnu fotografiju.
– Može, hajde, ja sam tamo rođen. Razumeću se s njima – odgovorio je šef države, koji se zadržao u prijateljskom ćaskanju sa 44 buduća generala.
B. Bilbija
-----------------------------------------------------
Major Pavlov: Mnogo sam naučio u Srbiji
Stanislav Petrovič Pavlov je major Oružanih snaga Rusije, rod pešadija. Rođen u Arhangelsku na severu Rusije, sada živi u Moskvi. Poslednjih godinu dana proveo je na usavršavanju u Srbiji i dobro govori naš jezik.
– Kada mi je predsednik Tadić uručio sablju, to je bila velika čast za mene, divan osećaj. Za proteklih godinu dana uspeo sam mnogo toga da naučim u Srbiji. Smatram da je vojno obrazovanje i obuka u Srbiji na izuzetno visokom nivou. Ako ni zbog čega drugog onda zbog toga što je Srbija na takvom geografskom položaju da je uvek postojala neophodnost vođenja ratova, u cilju odbrane otadžbine – kaže Pavlov za „Politiku”.
Ruski major kaže da je zadovoljan svojim boravkom u Srbiji:
– Stekao sam nove drugove i nova znanja koja će mi pomoći u daljoj karijeri. Sa svojim srpskim prijateljima izlazim u grad, družimo se, upoznajem njihove porodice. Sada su i oni upoznali deo moje porodice, jer su dve moje sestre, Olga i Aljona, doputovale na ovu svečanost.
Da li planira da se jednog dana vrati u Srbiji, možda kao vojni predstavnik svoje zemlje?
– Sve je moguće. Ne znam kakva će biti moja sudbina, ali bih želeo da Srbija bude deo nje. Smatram da su tendencije odnosa između Rusije i Srbije takve da nastaje sve više novih veza, uključujući i vojne. U tom smislu mi idemo napred.
objavljeno: 03/07/2010
