Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Jan.2011, 02:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić u Strazburu
STRAZBUR -
Predsednik Srbije Boris Tadić doputovao je danas u Strazbur i odmah po dolasku se sastao sa predsednikom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Mevlutom Čavušogluom. Posle susreta sa predsednikom PS SE predviđeno da se predsednik Srbije Tadić obrati poslanicima Parlamentarne skupštine. Prema programu posete takođe je predviđen i susret predsednika Srbije sa generalnim sekretarom Saveta Evrope Torbjornom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Jaglandom.
Na zasedanju, koje je počelo u ponedeljak, a trajaće do 28. januara, učestvuje i delegacija Narodne skupštine Srbije koju predvodi Dragoljub Mićunović.
U nastavku zasedanja, naći će se i izveštaj Žan-Šarl Gardeta o zaštiti svedoka, kojim se od međunarodne zajednice, Srbije, Hrvatske, BiH, Crne Gore i Kosova traži da u potpunosti zaštite svedoke u procesima za ratne zločine, kao i izveštaj o pomirenju u regionu Pjetra Marćenara.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope na jučerašnjoj sednici je usvojila izveštaj Dika Martija i rezoluciju o trgovini ljudskim organima na Kosovu, kojim se poziva na međunarodnu istragu ovih optužbi.
PSSE o zaštiti svedoka u bivšoj Jugoslaviji
Zimsko zasedanje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope nastavljeno je danas u Strazburu predstavljanjem tri izveštaja koji se odnose na zemlje bivše Jugoslavije - o zaštiti svedoka, obavezama u procesuiranju ratnih zločina i pomirenju i političkom dijalogu.
Otvarajući današnje zasedanje, izvestilac SE i autor izveštaja o zaštiti svedoka Žan-Šarl Gardet ukazao je na dramatičan položaj svedoka u procesuiranju ratnih zločina, posebno na Kosovu.
Gardet je ukazao da je na teritoriji bivše Jugoslavije nekoliko svedoka ubijeno, dok je veliki broj bio izložen zastrašivanju, pretnjama ili su njihov identitet otkrili oni koji žele da sakriju istinu.
“Na žalost, mnogi svedoci odlučuju da ne svedoče, jer se plaše za svoj život i za svoje porodice”, dodao je Gardet, koji u izveštaju ističe da je situacija najteža na Kosovu, gde su “mnogima zaista ugroženi životi”.
Po njegovim rečima, za utvrđivanje istine naročito je značajna zaštita “svedoka insajdera”, onih koji su tokom ratova bili u redovima vojske ili policije, a svim svedocima neophodno je obezbediti logističku, pravnu, ali i psihološku pomoć.
Izvestilac SE iz Hrvatske Miljenko Dorić je, predstavljajući izveštaj o saradnji u procesuiranju ratnih zločina, istakao da uspostavljanje poverenja između zemalja bivše Jugoslavije nije moguće ako počinioci zločina nisu pred licem pravde.
Dorić je kao istakao da je, osim procesuiranjima pred Haškim tribunalom, učinjeno mnogo na saradnji zemalja regiona u izvođenju osumnjičenih pred lice pravde, pre svega bilateralnim sporazumima.
Po njegovim rečima, trenutno je najveći problem u izvođenju pred sud lica koja se nalaze u “trećim zemljama”, jer su tada praktično van dometa pravosuđa i “mogu da izmaknu pravdi”.
“Neki slučajevi izručenja iz “trećih zemalja” su obezbeđeni, ali mnogi nisu”, dodao je Dorić, u čijem se izveštaju pozivaju sve zemlje članice SE da obezbede da se svi osumnjičeni nađu pred licem pravde.
Pjetro Marsenaro iz Italije je, govoreći o pomirenju i političkom dijalogu u bivšoj Jugoslaviji, kao najveće prepreke na tom putu naveo pitanja nestalih, izbeglice kao i procesuiranja ratnih zločina i konstatovao da postizanje “potpunog pomirenja” zavisi od brzine rešavanja tih pitanja.
On je u izveštaju naveo da je u sukobima u bivšoj Jugoslaviji, od 1991. do 1995, život izgubilo oko 140.000 ljudi, da se još ne zna sudbina 14.000, da je 300.000 interno raseljeno, a da oko 120.000 izbeglica još uvek ne može da se vrati kućama.
Parlamentarna skupština SE je juče usvojila rezoluciju u kojoj se pozivaju Euleks i drugi pravosudni organi na Kosovu, Albaniji i u Srbiji da pomognu istragu kako bi se rasvetlili teški zločini koji su navedeni u izveštaju Dika Martija.
Marti: Tribunal u Hagu pogrešio što je uništio dokaze
Specijalni Izvestilac Saveta Evrope Dik Marti u intervjuu za NIN izjavio je da ne optužuje Haški tribunal za zaveru, ali da misli da je taj sud počinio grešku uništivši dokaze iz istrage vođene 2004. godine, u mestu Ripe u blizini Burela u Albaniji.
"To svakako nije normalan postupak ni u jednom tribunalu u svetu. Kada prikupljate dokaze i mislite da nemate neophodan dokaz ili nemate odgovarajuću nadležnost da nastavite istragu, dokaz se nikada ne uništava, pogotovo kada nije došlo do njihovog zastarevanja. Dokazi se čuvaju, jer se u danom trenutku kasnije mogu pojaviti novi koji će dati drugačiji značaj starim", rekao je Marti, a prenosi "Blic".
"Dakle, ja ne optužujem Međunarodni sud za ratne zločine za zaveru, mislim da su načinili grešku", rekao je Marti u intervjuu koji NIN objavljuje u četvrtak.
On smatra da bi na osnovu nalaza iz izveštaja trebalo pokrenuti istragu.
"Naš posao nije posao istražnog sudije ili državnog pravobranioca; moj rad je politička delatnost institucije koja bani ljudska prava. Stoga, naš rad nije optužnica nego više zbirka nalaza, a na osnovu tih nalaza odgovarajući nadležni organi bi morali da započnu istragu. Sada, ako me pitate lično kao bivšeg istražnog sudiju i tužioca, na osnovu dokaza i svedočenja koja smo prikupili, svakako bi trebalo započeti istragu, i to je trebalo učiniti još odavno", istakao je Marti.
Upitan zašto u izveštaju ne navodi mnoge od svojih izvora, on je podsetio da su svedoci rizikovali živote i još nemaju garanciju da će biti zaštićeni.
"Prvo, želeo bi da podsetim da postoji čitav niz izveštaja koje su pripremale obavestajne službe, iz različitih zemalja, američki FBI, britanski M16, italijanski SISMI, nemački BND, kao i druge. To su studije zločina. Ako smu uspeli da budemo precizniji, to je zahvaljujući našim svedocima. A oni su rizikovali svoje živote", naglasio je izvestilac SE.
"Podsetio bih da trenuto na Kosovu ne postoji zakon za zaštitu svedoka i da tokom suđenja braći Haradinaj niko od 40 svedoka koji su razgovarali sa istražiteljima nije svedočio na suđenju, a nekoliko ih je ubijeno. Dakle, ovi svedoci će govoriti kada dobiju apsolutnu garanciju da će biti zaštićeni, ne samo tokom suđenja. nego i posle suđenja", kazao je Marti.
Gardeto: Situacija sa zaštitom svedoka je najgora na Kosovu
Izvestilac o zaštiti svedoka na Balkanu Žan Šarl Gardeto, čiji je izveštaj danas na Parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope, ocenio je kao ubedljivo najgoru situaciju u regionu onu na Kosovu.
"Na Kosovu ne postoji praktično ni jedan element valjane zaštite svedoka. Između ostalog, ne postoji zakon koji reguliše ovu oblast. Oni koji odluče da svedoče, zaista preuzimaju veliki rizik. Nekima su, čak, i životi ugroženi. Pretnje i napadi na svedoke često ostaju nekažnjeni", kazao je Gardeto "Novostima".
Euleksova jedinica za zaštitu svedoka nema dovoljne izvore sredstava, niti policijske snage specijalizovane u te svrhe, naveo je on i dodao da se slobodno može reći da na Kosovu, u smislu zaštite svedoka, postoji prava - praznina.
Prema njegovoj oceni, posle Kosova sledi Bosna i Hercegovina, dok je Srbija dobila "prelaznu" ocenu, kotirajući se, u tom smislu, odmah iza "vodeće" Hrvatske.
"Srbija je uložila dosta napora i napravila primetan napredak. Ipak, ostalo je još posla da se uradi. Jedinica za zaštitu svedoka koja postoji pri specijalnom sudu za ratne zločine ne raspolaže s dovoljno sredstava. Zatim, pružanje pomoći je u principu pod autoritetom tužioca ili suda, dok deo zaštite obavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova", naveo je Gardeto.
Poslanik iz Monaka je dodao da Jedinica za zaštitu svedoka potpada pod Ministarstvo, u čiji domen spada i policija, i "zato postoji mogućnost da dođe do konflikta interesa, kada su svedoci iz redova policije".
Gardeto je istakao da svedoci moraju u celom regionu da imaju bolju zaštitu, i lokalnih vlasti, ali i međunarodne zajednice
"Moj izveštaj o zaštiti svedoka, kao kamenu-temeljcu za pravdu i pomirenje na Balkanu, odnosi se, kako na zemlje u regionu, tako i na međunarodnu zajednicu", kazao je on.
"Očekujem da EU nastavi da smatra zaštitu svedoka kao jedan od osnovnih kriterijuma za partnerstvo sa zemljama regiona i omogući više sredstava jedinici Euleksa za zaštitu svedoka, od zemalja članica EU da prihvate na svojoj teritoriji ugrožene svedoke, pre svega s Kosova, od međunarodne zajednice da nastavi da finansira zaštitu i da se održi mehanizam zaštite svedoka, kada Haški tribunal bude zatvoren", istakao je Gardeto.
Od zemalja u regionu, naglasio je on, očekuje se da usvoje zakone koji nedostaju u domenu zaštite svedoka, da povećaju namenjena sredstva u svrhu njihove zaštite, da ohrabre pravne instance u zemlji da brzo i efikasno istražuju slučajeve pretnji svedocima, preduzmu mere da svedoci budu informisani o sredstvima zaštite koji su im na raspolaganju, da nastave s jačanjem saradnje u gonjenju ratnih zločinaca...
Izvestilac PS SE ističe da su, pošto je prošlo mnogo godina od sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije, sada pravda, praktično, može da se osloni u najvećoj meri samo na svedoke.
"Zato bi svedoci morali da budu mnogo bolje zaštićeni, jer samo tako može da se dođe do istine, koja je neophodna da bi se zatvorila ova bolna stranica u istoriji regiona", naveo je on.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
