Izvor: Politika, 06.Nov.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić nas je ohrabrio
Međusobne tužbe Srbije i Hrvatske pred Sudom u Hagu biće važna tema razgovora srpskog predsednika 24. novembra u Zagrebu
Posle nedavnog istorijskog susreta Borisa Tadića i Ive Josipovića na obali Dunava u Vukovaru, 12. novembra predstoji još jedan značajan događaj – obeležava se 15 godina od potpisivanja Erdutskog sporazuma koji je prethodio mirnoj reintegraciji Istočne Slavonije, Baranje i Zapadnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srema u pravni sistem Republike Hrvatske. Najavljuje se da će, na svečanosti u Erdutu, predsednik Josipović dodeliti odlikovanja tadašnjem administratoru Prelazne uprave Žak-Polu Klajnu, predstavniku UN Torvaldu Stoltenbergu i bivšem američkom ambasadoru Piteru Galbrajtu. Iako nije među potpisnicima Erdutskog sporazuma, njegovo sprovođenje predvodio je sa srpske strane Vojislav Stanimirović, predsednik Samostalne demokratske srpske stranke, koja je formirana je u martu 1997, za vreme Klajnove uprave (15. januar 1996. – 15. januar 1998).
– Da bi se realizovao Erdutski sporazum, odnosno mirna reintegracija, bilo je neophodno formirati političku stranku koja bi predvodila ovaj proces i dobila podršku naroda na izborima. Tako je SDSS nastao fuzionisanjem Srpske demokratske stranke, koja je od ranije postojala na tim prostorima i posedovala infrastrukturu, ali Zagreb nije prihvatao njenu registraciju, i Samostalne srpske stranke, koju je vodio Milorad Pupovac u Zagrebu – kaže Stanimirović za „Politiku“.
Danas je SDSS, na čelu sa Stanimirovićem i Pupovcem, jedna od vladajućih stranka u Hrvatskoj. S tri poslanika u Saboru, iz svojih redova dala je potpredsednika vlade Slobodana Uzelca, koji je u kabinetu Jadranke Kosor zadužen za ljudska prava. Osim toga, SDSS ima i dva državna sekretara, u ministarstvima pravde i regionalnog razvoja, a ovo poslednje je zaduženo i za obnovu, što je za Srbe veoma važno. Takođe, oko 20 funkcionera SDSS-a zauzima direktorske ili načelničke pozicije u različitim ministarstvima i upravama pri vladi. Od ukupno 20 hrvatskih županija (regiona), SDSS ima sedam zamenika župana i pet zamenika gradonačelnika. Politički predstavnici Srba imaju vlast u ukupno 15 opština u Hrvatskoj, među kojima su Trpinja, Borovo, Negoslavci, Mrkušica, Erdut, Jagodnjak, Šodolovci, Gračac, Kistanje, Biskupija, Ervenik, Vrhovine, Krnjak, Gvozd (Vrgin Most), Dvor... Procenjuje se da danas stalno živi u Hrvatskoj više od 300.000 Srba, što je jedva polovina predratnog broja.
– Mi smo jedni od inicijatora posete predsednika Tadića Vukovaru i za nas je ta poseta veoma značajna, ohrabruje nas da opstanemo. Josipović i Tadić su političari koji imaju drugačiju viziju međudržavnih odnosa i rešavanja problema nego što je bilo do sada. Izmirenje na ovim prostorima je neophodno. Ratni zločin u Vukovaru je učinjen i to što se Tadić izvinio i zatražio oproštaj jeste civilizacijski čin, a za nas svojevrsno olakšanje, jer je i on kao predsednik Srbije primio teret te odgovornosti na sebe. S druge strane, Josipović je prvi put javno rekao da su ubijani i srpski civili i da je u sklanjanju posmrtnih ostataka asistirala i učestvovala država. Njih dvojica s premijerkom Jadrankom Kosor primili su i delegaciju Srba čiji su najmiliji ubijeni pre početka ratnih operacija na tom području. To je veoma značajno kada se razgovara o tome kako je počeo rat u Vukovaru, jer je do sada uvek rečeno da su Srbi počeli taj rat, što ne stoji.
Sledeći korak je zvanična dvodnevna poseta predsednika Tadića Hrvatskoj, koja počinje 24. novembra?
Očekujemo dolazak i srpskih privrednika s Tadićem, jer je nepravedno da se ekonomski radi i kupuje samo u Srbiji, bez reciprociteta. Tadić će razgovarati s predsednikom i premijerom i posetiće parlament. Koliko je meni poznato, posle toga će obići povratničke krajeve u zadarskom zaleđu, pretpostavljam Obrovac ili Gračac, kao i manastir Krupu.
Te krajeve neki srpski vladar nije posetio od vremena Karađorđevića?
Milošević nikada nije bio, kao ni premijer Đinđić i ili bivši predsednik Koštunica. Zato će to biti istorijski momenat.
Da li pomirenje sada zavisi samo od ličnog autoriteta Tadića i Josipovića, koji su lideri sličnog kova? Da li promenom vlasti taj proces može biti doveden u pitanje?
Ne verujem, jer je to interes i jedne i druge države. Točak istorije ne može biti vraćen u nazad.
Šta još nedostaje da se upotpuni ta slika pomirenja i normalizacije odnosa?
Čuli smo od predsednika Tadića da je zainteresovan za jačanje srpskih institucija u Hrvatskoj i drugde u okruženju. Ideja je da se nastupi sa zajedničkim investicijama u Vukovaru, kako bi se osigurala radna mesta. Najveći problem u Vukovaru je nezaposlenost, koja iznosi 38 odsto.
Hrvatski mediji u poslednje vreme dosta barataju pričom da Evropska unija uslovljava Zagreb rešavanjem „srpskog pitanja“?
Zagreb to ne priznaje, ali mi mislimo da toga ima. Trenutno Hrvatska, u pregovaračkom procesu sa EU, radi na najtežem poglavlju, a to je pravosuđe i ljudska i manjinska prava. Hrvatska će dobiti plus u vezi s pravosuđem, jer trenutno rešava velike afere, ali u domenu manjinskih i ljudskih prava izveštaj će biti negativan. Već cure informacije da će se postaviti pitanje povratka Srba, vraćanja stanova i penzija koje su im oduzete.
Onda se Tadićeva poseta može tumačiti kao velika usluga Zagrebu?
Mislim da jeste, mada je to i za Srbiju pozitivno u svetlu procesa pregovora sa EU.
Da li se, u ovom kontekstu, može očekivati da će glavna tema predstojećih Tadićevih razgovora u Zagrebu biti upravo tužbe koje su Srbija i Hrvatska podnele jedna protiv druge pred Sudom u Hagu, što je dodatna prepreka na evropskom putu dve države?
Do 20. decembra Zagreb ima rok da odgovori na tužbu Beograda. U međuvremenu će se desiti Tadićeva poseta, a verovatno će do tada i premijerka Kosor posetiti Srbiju. Ne isključujem mogućnost da će upravo tužbe biti najozbiljnije teme razgovora.
Bojan Bilbija
-----------------------------------------------------------
Tuđman mi je pričao o Hrvatskoj do Zemuna
Bili ste predsednik Prelaznog izvršnog veća Istočne Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema u periodu mirne reintegracije?
Hrvatska strana mi je ponudila to mesto, pošto sam ceo rat proveo u Vukovaru, bio funkcioner SDS-a, ali sam se bavio medicinskim poslovima. Posle toga, pošto je reintegracija uspešno obavljena, ustavnim pravom predsednika države u to vreme, imenovan sam u Gornji dom Sabora.
Tuđman Vas je imenovao?
Jeste. Mene i profesora Jovana Bamburača iz Zagreba, takođe psihijatra. Tako je Tuđman imenovao dva srpska psihijatra u Sabor. Teško mi je bilo u tom mandatu, kao jedinom čoveku iz Krajine u Saboru.
Da li ste se susretali s Tuđmanom?
Nekoliko puta. Prvi put sam doleteo u Zagreb helikopterom UN, jer su sve ulice bile blokirane zbog mera bezbednosti. Klajn je zahtevao da Tuđmana oslovim s predsedniče i da istrpim njegovu besedu od 15 minuta u kojoj je govorio kako je Hrvatska nekada bila do Zemuna i slične stvari. Ali, najteže je bilo na kraju reintegracije, kada je Tuđman trijumfalno došao u Vukovar „vlakom mira“, čiji su vagoni bili puni ljudi raznih profila. I ja sam morao da govorim na tom neprijatnom skupu.
-----------------------------------------------------------
U vukovarskoj policiji 50 odsto Srba
Sproveli ste mirnu reintegraciju, koji je njen učinak?
Od nekadašnjih 71.000 Srba sa istoka Hrvatske, danas imamo 55.000 koji tu žive. Osigurali smo da svi zaposleni u javnim preduzećima i državnim ustanovama, policiji, zdravstvu, prosveti, sudstvu, zadrže svoja zatečena radna mesta. To je nekoliko hiljada zaposlenih. Tako danas od 850 policajaca u istočnoj Hrvatskoj 400 su Srbi, svaki drugi, a oko 900 ih je u sistemu prosvete. Ako uporedite, videćete da u Ličko-senjskoj županiji ima samo sedam policajaca Srba, od ukupno 700. Tamo ih nema ni u prosveti ni u sudstvu.
-----------------------------------------------------------
Protokoli otkrivaju istinu o Ovčari
Srpski predsednik je u Vukovar doneo dosijee, protokole iz vukovarske bolnice? Zna li se nešto detaljnije o tome?
Vidite, hrvatska strana stalno potencira da su iz bolnice na Ovčaru odvedeni hrvatski ranjenici, bolesnici i bolničko osoblje. S druge strane, imamo informacije da su u bolnici bile oružane snage koje su se preobukle u bolesnike. I sada ovi protokoli koji su predati mogu da rasvetle šta je tu istina, koliko je bilo stvarnih bolesnika, a koliko vojnika. Jer, oni koji nisu u tim protokolima, zapravo su preobučeni vojnici.
Vi niste zadovoljni brzinom kojom se rade ekshumacije i identifikacija ubijenih Srba u Hrvatskoj?
Po hrvatskim zvaničnim podacima, u „Bljesku“ i „Oluji“ je stradalo 780 Srba, mada postoje i podaci o znatno većem broju. U zagrebačkoj bolnici „Šalata“ i dalje se nalazi 800 posmrtnih ostataka i tela, od čega je 310 Srba i dalje neidentifikovano. Samo u zapadnoj Slavoniji imamo 16 grobnica u kojima je 169 žrtava. Prema podacima zvaničnog Beograda, u Hrvatskoj ima 400 grobnih mesta za koje se zna gde su, ali se ne vrši ekshumacija, jer bi se tada otvorilo pitanje ko je te Srbe pobio. Da li je to vojska, policija, paravojne formacije? Tu se uglavnom se radi o civilnim žrtvama. Neki policijski i vojni funkcioneri iz tog vremena i danas su na visokim pozicijama i moglo bi se postaviti pitanje njihove odgovornosti.
objavljeno: 07/11/2010
