Izvor: Blic, 27.Apr.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić naljutio vrh SNSD
Banjaluka - Sadržaj tzv. istanbulske deklaracije očigledno nije toliko sporan ni za zvaničnike RS, koliko potez predsedavajućeg Predsedništva BiH Harisa Silajdžića koji je dokument potpisao u ime države BiH, a bez prethodnog usaglašavanja u Predsedništvu BiH. I po oceni analitičara, upravo ovakav potez u kojem je zaobiđena RS izazvao je i najveći gnev njenih zvaničnika prema Silajdžiću, a delimično i prema predsedniku Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Borisu Tadiću.
Naime, iz izvora bliskih Nebojši Radmanoviću saznajemo da je on, kao i celi vrh SNSD, ljut na Tadića što je pregovarao sa Silajdžićem, a da se pri tom uopšte nije konsultovao s Banjalukom.
„Predsednik Srbije je mnogo puta ponavljalo da je za njega prihvatljivo sve ono što dogovore tri naroda i dva entiteta. Međutim, Tadić je u Turskoj prihvatio Silajdžića kao pregovarača, iako on nije predstavljao spomenuta tri naroda i dva entiteta. Time je Tadić postao direktan sudionik za pozitivne odnose u regionu, ako Banjaluka prihvati deklaraciju, ali i za negativne pojave, ako je ne prihvati, što je verovatno”, kaže naš sagovornik.
Kada je u pitanju tvrdnja Silajdžića da je o odlasku u Istanbul „već razgovarao sa Radmanovićem”, naš sagovornik naglašava da se „neformalni razgovor ne može smatrati zvaničnim stavom institucije”. „Vođenje spoljne politike po Ustavu BiH utvrđuje Predsedništvo, i to mu niko ne može da otme. Šta je dobro za BiH moraju da utvrde sva tri naroda. Sada se ponavlja ’logika’ iz 1992, po kojoj je dobro za BiH sve ono što je dobro za Bošnjake”, kaže naš izvor.
Istovremeno, iz Silajdžićevog kabineta odgovaraju kako potpisivanjem ove deklaracije nema govora o kršenju Ustava BiH.
Majkić: Poznati potezi
Zamenica predsedavajućeg Doma naroda Parlamenta BiH Dušanka Majkić smatra da ne postoji zajednički stav članova Predsedništva BiH o istanbulskoj deklaraciji. „Silajdžić je otišao u Istanbul, a da ostala dva člana Predsedništva BiH nisu znali ni o čemu će razgovarati. To su dobro poznati potezi Silajdžića”, rekla je ona.
Savez za demokratsku Srpsku (SzDS) optužio je juče Silajdžića da je Tadića izmanipulisao u predizborne svrhe Stranke za BiH. „Silajdžić nije i ne može biti jedini partner za ovu vrstu razgovora jer je u ovom trenutku samo prvi među jednakim u Predsedništvu BiH”, navodi SzDS.
„Radmanović je, uostalom, jedan od ovlašćenih pokretača sporova pred Ustavnim sudom BiH, te može iskoristiti to pravo ako se i dalje ne slaže. Preporučujemo, međutim, da ako se obrati sudu da se obrati kao 'član Predsedništva iz reda srpskog naroda’, jer Ustav BiH prepoznaje samo tu kategoriju, a ne kao 'član Predsedništva iz RS’, kako se stalno predstavlja jer je to nepostojeća Ustavna kategorija”, rekao je za „EuroBlic” Silajdžićev savetnik za pravna pitanja Damir Arnaut.
Direktor Centra za međunarodne odnose iz Banjaluke Miloš Šolaja ocenjuje kako se priči povodom potpisivanja istanbulske deklaracije „više prišlo ceremonijalno, nego suštinski”.
„Ispada da je jedina žrtva te deklaracija RS jer ni u odnosima sa Srbijom ni u unutrašnjim odnosima u BiH, RS apsolutno nije došla do izražaja. Ovde se pokazuje da - kad su u pitanju veze između Srbije i RS, a samim tim i cele BiH - treba sesti i mnogo detaljnije pretresti odnose između dve zemlje i ostvarenje obostranog interesa, pre nego što se uđe u šire međunarodne angažmane”, smatra Šolaja. On veruje da sam tekst deklaracije nije toliko sporan, koliko činjenica da sve dešava na brzinu i u okviru procesa koji nije dobro definisan, posebno kad je reč o unutrašnjim odnosima u BiH”.
„Ovako ćemo stalno dolaziti u konflikte u zavisnosti od toga ko je aktuelni predsedavajući Predsedništva BiH. Mislim da je deklaracija možda ishitrena i da je sasvim sigurno da, kada je u pitanju BiH, da taj proces nije sproveden korektno”, zaključuje Šolaja.
Neophodan stalni dijalog
Predsednik Srbije Boris Tadić, predsednik Turske Abdulah Gul i predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić saglasili su se u subotu u Istanbulu da regionalna politika ubuduće treba da se zasniva na osiguranju bezbednosti, stalnom političkom dijalogu i očuvanju multietničkih, multikulturalnih i multiverskih osobenosti regiona. Između ostalog, izrazili su podršku povratku izbeglica, napretku BiH NATO, pozdravili usvajanje deklaracije o Srebrenici u Skupštini Srbije, te najavili posetu Tadića i turskog premijera Srebrenici, kao i članova Predsedništva BiH Beogradu.
